'Udišemo prljavštinu': Bugarski grad gubi bitku protiv termoelektrane

Piše: Elitsa Simeonova

Termoelektrana na ugalj Brikel već godinama nekažnjeno zagađuje vazduh u Galabovu u Bugarskoj. Stanovnici, vlasti i ekološki aktivisti su više puta pokušavali da obustave njen rad, ali je sud odlučio da može da nastavi.

Svakodnevni život Vesele Georgijeve je zavijen u crno.

Ona i njena porodica žive u Galabovu, u bugarskom regionu Stare Zagore, i svaki dan udiše i vodi izgubljenu bitku da očisti gustu crnu prašinu koju izbacuje obližnja termoelektrana.

"Naš beton je crn. Naše bašte su crne. Prozori na našim automobilima su crni ujutru, a moramo da uključimo brisače da bismo ih očistili", kaže ona.

Kaže da kada otvori prozor u kuhinji soba je za nekoliko minuta prekrivena crnom prašinom.

Izvor je termoelektrana Brikel, koja se nalazi 2 kilometra severoistočno od Galabova i povezana je sa bugarskim biznismenom Hristom Kovačkijem. Godinama su se stanovnici i ekolozi žalili da ovo postrojenje zagađuje okolinu. Nadležne institucije su sprovele inspekciju i registrovale prekršaje, ali fabrika nastavlja da radi.

U julu, na kraju mandata vlade premijera Kirila Petkova, on i tadašnji ministar životne sredine Borislav Sandov obišli su fabriku u okviru inspekcije i otkrili su "neverovatne prekršaje". Vlasti su naredile da se postrojenje odmah zatvori dok se ne reši problem zagađenja.

Međutim, sud je suspendovao nalog za zatvaranje Brikela i odlučio da može da nastavi rad do konačnog rešenja spora sa nadležnim institucijama za zaštitu životne sredine.

Brikel nije jedina elektrana kod Galabova, ali je najstarija. Postoje još dve -- AES Galabovo i ContourGlobal Maritsa Iztok 3 - obe u vlasništvu američkih kompanija. Ali, meštani nemaju dileme odakle dolazi crna prašina.

"Kad Brikel radi, vazduh je zagađen. Prašina nestaje kada fabrika ne radi", kaže Georgijeva.

Tokom godina, inspekcija za životnu sredinu i vode (RIOSV) za region Stare Zagore je registrovala problem. Izdala je najmanje pet obaveštenja termoelektrani o prekršajima, uz tvrdnju da ispušta takozvane "neorganizovane" emisije u atmosferu, odnosno čestice neorganske prašine.

Dim prolazi kroz prozore i vrata

Svi u okolini znaju šta znači pojam "neorganizovana" emisija: Cela fabrika se dimi. Dim se cedi čak i kroz njene prozore i vrata, za šta ekolozi kažu da je posebno problematično jer se ne može ni prečistiti niti izmeriti.

Ovo je kršenje dozvole koju je fabrika dobila za rad, a koja predviđa emisiju gasova samo iz namenskih dimnjaka. Kada je Agencija za životnu sredinu obnovila Brikelovu dozvolu 2021. godine, priznala je da postrojenje sistematski krši ovaj uslov. Međutim, fabrika je dobila dozvolu da nastavi rad.

U to vreme, direktorka agencije bila je Rosica Karamfilova, trenutno ministarka životne sredine u prelaznoj vladi.

"Krupne čestice prašine izlaze pravo iz postrojenja. One su prilično vidljive, a ne kao sitne čestice prašine koje su nevidljive golim okom. Naprotiv, vidimo ih vrlo jasno", kaže Meglena Antonova, ekspertkinja Grinpisa (Greenpeace) za Bugarsku.

Početkom meseca ona je sa predstavnikom udruženja "Za Zemlju" otišla u regionalnu ekoinspekciju u Staroj Zagori, gde je zatražila podatke o emisijama iz termoelektrana.

Istog dana, odbornik opštine Galabovo Stefan Nikolov dao je inspekciji kesicu sa crnim prahom sakupljenim u sopstvenoj bašti.

"Ljudi u okolini se žale jer im je ovo svakodnevna rutina: moraju stalno da čiste svoja dvorišta, automobile, igrališta. Sve u njihovim domovima je prekriveno ovom [crnom] prašinom svaki dan", kaže Antonova.

"U potpunosti razumemo njihovu zabrinutost da nije sasvim jasno kakva je to prašina i koliki je rizik za njih", dodala je.

Georgijeva ima četiri sina. Trojica su rođena i odrasla u Galabovu.

"Do danas se sva trojica bore sa nekim oblikom respiratorne bolesti. Dvojici sinova je dijagnostikovana astma pre nego što su napunili godinu dana. Treće dete ima lakše simptome", kaže ona.

"Ne mogu sa sigurnošću da kažem da je Brikel kriv, ali sama izvodim zaključke", ističe Georgijeva.

"Hodamo u prljavštini i dišemo prljavštinu", dodala je.

U međuvremenu, rukovodstvo fabrike pripisuje crni dim i prašinu vrsti uglja koju koristi.

"Imamo veoma dobro partnerstvo sa rudnicima Marica Iztok i trenutno koristimo priliku da im pomognemo i preuzmemo njihov najgori ugalj dok oni rešavaju problem" u jednom od rudnika, rekao je direktor Brikela Janilin Pavlov za bugarsku Novu TV 24. jula.

"Preduzeli smo niz mera da ograničimo ovu emisiju prašine, ali trenutno je takva situacija", istakao je Pavlov.

Bugarski servis Radija Slobodna Evropa (RSE) je od jula tri puta slao pitanja imejlom Brikelu kao i poziv direktoru fabrike za intervju. Nije bilo odgovora. Takođe, niko nije odgovarao na telefon uprave čiji je broj naveden na sajtu fabrike.

Crni dim koji izbija iz fabrike nije jedini prekršaj zabeležen u Brikelu tokom godina.

U odluci da obnovi dozvolu 2021. godine, Agencija za životnu sredinu se pozvala na nalaze lokalne eko-inspekcije u kojima se navode sistemski prekršaji, među kojima su upotreba nedozvoljenih goriva kao što su biomasa i otpad i nepropisno odlaganje zagađujućih materija.

Takođe je konstatovano da su kotlovi u fabrici, koji su postavljeni između 1958. i 1962. godine, "uveliko amortizovani". Česti su kvarovi i kotlovi cure, zbog čega ispuštaju štetne materije kroz krov i prozore.

U mnogim slučajevima su prekoračene norme za ispuštanje štetnih materija u atmosferu. U jednom slučaju iz 2015. godine, na primer, nakon pritužbi na zagušljiv miris sumpora, ekoinspekcija je utvrdila da je sumpor-dioksid iz dimnih gasova ispuštan direktno u atmosferu, bez prečišćavanja.

Posle posete Petkova i Sandova u julu, vladina pres-služba je izvestila da je mobilna merna stanica prijavila koncentraciju sumpor-dioksida i sitnih čestica prašine "višestruko" iznad norme.

"Tokom dva odvojena vremenska perioda, [merenja] su dostigla maksimalni kapacitet. Nisu mogli da izmere više od toga", rekao je Sandov Bugarskoj nacionalnoj televiziji 29. jula.

Sud pravde Evropske unije osudio je u maju Bugarsku zbog sistematskog prekoračenja dozvoljenih standarda sumpor-dioksida u regionu Galabovo u periodu od 2007. do 2018. godine.

'Namerno zataškavanje'

Regionalna eko-inspekcija izdala je na desetine prijava protiv Brikela od 2010. do 2021. godine. U periodu od 2016. do marta 2021. fabrika je prijavljivana 14 puta zbog utvrđenih administrativnih prekršaja i 13 krivičnih. Novčane kazne su iznosile od 30.000 do 100.000 leva (15.000-52.000 dolara).

"Problem je što sa ove velike liste većina prijava ne ode nikuda jer se kompanija na njih žali i ide na sud", rekla je Antonova.

"To je problem jer prekršilac ne trpi nikakve prave kazne."

Bivši ministar za životnu sredinu Sandov rekao je u julu da je na desetine prijava za kršenje zakona poništeno. Prema njegovim rečima, prvo su ih poništili lokalni sudovi, a potom se regionalna eko-inspekcija nije žalila na odluke.

"Ovo govori o namernom zataškavanju", rekao je Sandov za bTV u julu.

Dozvola za rad fabrike je obnovljena 2021., iako je utvrđeno da je u suprotnosti sa prethodnom. Odluku je odobrila Karamfilova, koja je u to vreme bila na čelu Agencije za životnu sredinu.

Brikel je trebalo da se zatvori 2011. Posle 2008. radio je sa privremenom dozvolom koja je omogućavala 20.000 sati rada sa starom instalacijom. Međutim, ubrzo nakon isteka roka, kompanija je zatražila novu dozvolu, koja je odobrena i dalje važi.

'Carstvo uglja'

Prema rečima Petkova i Sandova, lokalne vlasti su imale "kišobran" nad Brikelom. Obojica su priznali da je razlog za to bila veza fabrike sa Hristom Kovačkijem, biznismenom sa mnogo kontakata u energetskom sektoru. Petkov je zatražio od Državne agencije za nacionalnu bezbednost (DANS) da utvrdi vezu Kovačkog sa Brikelom.

Pavlov, direktor Brikela, potvrdio je da je Kovački konsultant kompanije.

Prema dokumentima, Brikel EAD je u vlasništvu kompanije Bakker Limited, registrovane u Velikoj Britaniji, kojom upravlja britanski državljanin Roj Kenedi. Sandov je još u decembru 2021. rekao da će zatražiti sastanak sa Kenedijem, ali do toga nikada nije došlo.

Kasnije je bivši ministar opisao Kenedija kao "čoveka bez integriteta". Pavlov je rekao u televizijskom intervjuu da ga Kenedi nije imenovao i da ga ne poznaje.

S obzirom da je u vlasništvu strane kompanije, ovo postrojenje u Bugarskoj podseća na druga sa kojima Kovački radi. Grinpis je u svom izveštaju naveo transakcije između nekih od ovih kompanija i druge dokaze da su one povezane i rekao da je Brikel deo "carstva uglja" Kovačkog.

'Apsolutno eko-čudovište'

Posle inspekcijskih nadzora u julu, Eko služba u Staroj Zagori izdala je nalog za prinudno zatvaranje Brikela. Prema Sandovim rečima, fabrika bi trebalo da ostane zatvorena sve dok ne otkloni propuste.

Međutim, kompanija se žalila i zatražila od suda da poništi rešenje inspekcije. Vrhovni upravni sud je 17. avgusta doneo odluku da fabrika može da nastavi rad sve dok se konačno ne reši spor oko zakonitosti pomenutog naloga inspekcije.

Sudije su saopštile da se Brikel nalazi na listi "strateških objekata od važnosti za nacionalnu bezbednost2. Oni su rekli da to znači da je njegova aktivnost u javnom interesu i da bi "njegova trenutna suspenzija nanela znatnu štetu tom interesu".

Sama kompanija je saopštila da će, ako bude zatvorena, skoro 1.300 ljudi ostati bez posla. Direktor fabrike je rekao da će najmanje 1.000 rudara ostati bez posla, kao i radnici u pogonima za koje fabrika briketa proizvodi gorivo. On je kazao i da će meštani Galabova ostati bez grejanja i tople vode, dodajući da bi gašenje fabrike "ugrozilo energetsku bezbednost zemlje".

Lokalne vlasti tvrde da bi i kada bi Brikel bio van pogona, stanovnici Galabova bi imali obezbeđeno grejanje, a da bi ostala postrojenja mogla da nastave rad. Kažu i da su uslovi u fabrici štetni po same radnike i da im je u interesu da ih poboljšaju. Prema Sandovim rečima, Brikel proizvodi samo oko 1 odsto električne energije u zemlji, pa energetska bezbednost zemlje nije ni na koji način ugrožena.

Bugarski servis Radija Slobodna Evropa je poslednji put razgovarao sa Georgijevom pre presude od 17. avgusta kojom se dozvoljava postrojenju nastavak rada. Već tada je, međutim, izrazila sumnju u to da li će ikada biti pronašeno rešenje.

"Ljudi su skeptični jer su fabriku gasili toliko puta, a ona još uvek radi", kazala je ona. "Za mene je ovo apsolutna eko-monstruoznost koja bezobzirno truje 21. vek, očigledno i grubo", zaključila je Georgijeva.