Iz pritvora u Srbiji pušten državljanin Kosova, kaže njegov advokat
Kosovski državljanin, Hazir Haziri, pušten je iz pritvora u Srbiji gde se nalazio oko četiri meseca, nakon što je uhapšen zbog sumnje da je počinio ratni zločin, saopštio je advokat Arianit Koci.
Haziri je uhapšen 8. septembra 2025. na graničnom prelazu Merdare i od tada je bio u pritvoru u Srbiji.
"Puštanje Hazirija potvrđuje da je hapšenje bilo neosnovano i zasnovano na tvrdnjama koje nisu potkrepljene činjenicama", poručio je Koci, advokat Hazirija.
On je podvukao i da je neophodno da kosovski državljani dobiju pravnu podršku svaki put kada se suoče sa pritvaranjem u inostranstvu, te dodao da se njegov klijent Haziri nalazi u dobrom zdravstvenom stanju.
Sedamdesetsedmogodišnji Haziri uhapšen je zbog sumnje da je juna 1999. godine u Podujevu počinio ratni zločin u saizvršilaštvu, sa nekoliko pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova vatrenim oružjem, te lišio života civila srpske nacionalnosti.
Advokat Koci, koji sarađuje sa lokalnim advokatima u Srbiji jer kao advokat sa Kosova nema licencu da tamo zastupa državljane Kosova, rekao je decembra prošle godine za RSE da "ima mnogo ovakvih slučajeva".
Govoreći o slučaju Hazirija, naveo je da su ga svedoci oslobodili krivice ali da je tužilaštvo tražilo da proveri njegov telefon 2025. godine zbog događaja iz 1999.
Koci je rekao i da je Haziri ranije na desetine puta prolazio kroz teritoriju Srbije, te da nije bio zadržavan sve do septembra prošle godine.
Ministarstvo spoljnih poslova Kosova ranije je pozvalo građane Kosova da "izbegavaju putovanja preko teritorije Srbije, kako bi se garantovala njihova bezbednost".
S druge strane, srpski advokati na Kosovu navode kako se pred kosovskim pravosuđem optužuju pripadnici srpske zajednice za ratne zločine kada pokušaju da povrate svoju uzurpiranu imovinu.
Fond za humanitarno pravo Kosovo je ukazao na nužnost uspostavljanja pravne saradnje sa Srbijom, potpisivanjem protokola o saradnji između specijalnih tužilaštava Kosova i Srbije.
Tokom rata na Kosovu, od 1998. do 1999. godine, ubijeno je preko 13.000 civila, dok su hiljade nestale. Gotovo 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo, većina njih Albanaca.