Evropska komisija: Hrvatska preuzima ključnu ulogu u snabdijevanju Mađarske i Slovačke naftom preko JANAF‑a
Hrvatska je potvrdila da može da snabdeva Mađarsku i Slovačku naftom koja nema poreklo iz Rusije, nakon oštećenja naftovoda Družba naftovod u Ukrajini.
Portparolka Evropske komisije (EK) za energetiku Ana-Kajsa Itkonen potvrdila je da je na hitnom sastanku Odbora za naftu, održanom u sredu u Briselu, Hrvatska obavestila učesnike da se nafta koja nema rusko poreklo trenutno transportuje preko JANAF-a prema Mađarskoj i Slovačkoj.
Do sastanka je došlo nakon što je 27. januara oštećen naftovod Družba, koji preko Ukrajine snabdeva Mađarsku i Slovačku ruskom sirovom naftom.
Prema ukrajinskim vlastima, šteta je nastala kao posledica ruskog napada dronom na energetsku infrastrukturu, što je dovelo do prekida isporuka.
Zašto se Mađarska i Slovačka i dalje snabdevaju ruskom naftom?Kada je EU uvela sankcije Rusiji zbog agresije na Ukrajinu, državama članicama zabranjen je uvoz ruske nafte. Izuzeće su dobile Mađarska i Slovačka, uz obrazloženje da nemaju adekvatnu alternativu.
Hrvatska je, međutim, preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nema rusko poreklo.
Evropska komisija potvrdila je da je Hrvatska na sastanku navela da JANAF raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje.
Portparolka Itkonen je izjavila da su Mađarska i Slovačka u međuvremenu počele da koriste svoje strateške rezerve, ali da u ovom trenutku ne postoji opasnost po sigurnost snabdevanja.
"Razmatrane su alternativne rute i potvrđeno je da postoji mogućnost isporuke nafte preko Hrvatske. Hrvatska je potvrdila da količine neruske nafte već idu prema Mađarskoj i Slovačkoj", rekla je Itkonen, naglašavajući da to pokazuje da alternativa postoji. Dodala je da su tu naftu naručile rafinerije iz tih država.
Ko odlučuje o tranzitu ruske nafte?Iz Evropske komisije, međutim, nema jasne potvrde da li Hrvatska ima pravo da odbije tranzit ruske sirove nafte prema Mađarskoj i Slovačkoj, već se naglašava da je primena sankcija pre svega odgovornost država članica.
"Implementacija sankcija je u načelu odgovornost država članica. U ovom slučaju to je zadatak Hrvatske", izjavila je Itkonen.
Nafta kao izgovor za vetoOštećenje naftovoda imalo je i šire političke posledice. Mađarska je blokirala usvajanje novog paketa sankcija protiv Rusije, kao i finansijsku pomoć Ukrajini od 90 milijardi evra koja je vec imala saglasnost na nivou cele EU.
Mađarski premijer Viktor Orbán zatražio je 26. februara formiranje komisije za utvrđivanje činjenica u vezi sa oštećenjem Družbe.
Evropska komisija podržala je tu inicijativu i u kontaktu je sa ukrajinskim vlastima.
Itkonen je podsetila da je ruski napad 27. januara izazvao štetu i prekid isporuka, te da EU "oštro osuđuje ruske napade na ukrajinsku i evropsku energetsku infrastrukturu". Navela je i da je predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen od ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog zatražila ubrzanje popravki naftovoda.