Na koga misli Marta Kos kada govori o trojanskom konju?

"Nema trojanskih konja. Zemlje koje bi nas potkopavale iznutra ne mogu postati članice Evropske unije (EU). Moramo biti apsolutno sigurni u to. Zemlje koje se pridružuju EU moraju biti jake i otporne demokratije sposobne da se odupru toksičnom uticaju Rusije i drugih."

Ovo je evropska komesarka Marta Kos rekla u Evropskom parlamentu (EP) u utorak, 10. marta.

Nije spomenula na koje države kandidate misli, ali slika stanja u deset država koje pripadaju procesu proširenja verovatno dovodi do istog zaključka.

Prema rečima jednog evropskog zvaničnika koji je nezvanično prokomentarisao navode Kos, "Srbija i Gruzija su među uobičajenim osumnjičenima".

Šest zemalja regiona Zapadnog Balkana pripada grupi proširenja, doduše sa nesrazmernim progresom u procesu pristupanja. Od zemalja Istočnog partnerstva u ovoj grupi su Ukrajina, Moldavija i Gruzija.

Turska, iako i dalje ima status kandidata, ima zamrznute pristupne pregovore sa Evropskom unijom.

Poruka Srbiji da još jednom razmisli o evropskom putuSrbija je jedina zemlja regiona Zapadnog Balkana i država kandidat za punopravno članstvo koja od početka ruske invazije na Ukrajinu odbija pozive Brisela da se uskladi sa spoljnom politikom EU i uvede sankcije Rusiji.

To je glavni razlog zašto su pregovori o članstvu "na ledu", jer zemlja nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje od decembra 2021, dva meseca pre početka rata u Ukrajini. Do nedavno se u Briselu smatrala jednom od zemalja lidera u pristupnom procesu.

"EU je bila kristalno jasna prema našim partnerima, uključujući zemlje kandidate poput Srbije: odnosi s Rusijom ne mogu se odvijati kao i obično s Putinovim režimom i u senci ničim izazvane i neopravdane ruske agresije protiv Ukrajine", poručuje u izjavi za Radio Slobodna Evropa Gijom Mersije, portparol Evropske komisije (EK) nadležan za proširenje.

Nemanja Todorović Štiplija, izvršni direktor nevladinog Centra savremene politike u Beogradu, mišljenja je da EU kod svojih prethodnih proširenja nije razvila u dovoljnoj meri mehanizme koji mogu da je zaštite od takve vrste spoljnog uticaja.

"Ne postoji nijedna druga zemlja koja bi u ovom trenutku mogla da bude definisana na taj način na koji je komesarka Kos definisala", tvrdi Nemanja Todorović.

On je mišljenja da EU već ima dovoljno primera sa zemljama poput Mađarske koje su deo bloka, a koje narušavaju jedinstvo unutar EU. Todorović smatra da će u kontekstu debate o reformi proširenja EU naći neke mehanizme kojima će sprečiti da se ovo dešava u budućnosti.

Inače, ove mehanizme je na neki način nagovestila i sama komesarka Kos, govoreći o prijemu Crne Gore kao buduće članice EU. Ona je 13. februara, govoreći na konferenciji o proširenju u estonskom glavnom gradu Talinu, najavila da će budući sporazum o pristupanju Crne Gore Evropskoj uniji imati takozvane zaštitne mere u slučaju nazadovanja u demokratiji i vladavini prava.

Neusklađivanje sa evropskom politikom sankcija je među glavnim, ali ne i jedini razlog zašto je Srbija zastala u procesu članstva. EU je u poslednje vreme zabeležila i nazadovanje u ključnim poljima, poput vladavine prava i slobode medija.

"Srbija je sama sebi stvorila zastoj na evropskom putu. Zbog stanja demokratije, vladavine prava, slobode medija i drugih sloboda koje su narušene u Srbiji. Sa druge strane, usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom jedino je pitanje koje u ovom trenutku može da pokaže puno jedinstvo Unije i na njemu je Srbija takođe podbacila. U trenutku kada je rat počeo u Ukrajini i kada su sve države Evrope podržale mere protiv Rusije, Srbija je bila ta koja to nije", podvlači Nemanja Todorović Štiplija.

Nedavna izjava komesarke Kos, prema njemu, poruka je Srbiji da još jednom razmisli o usaglašavanju spoljne i bezbednosne politike, a sa druge strane i da razmisli o evropskom putu.

Da li je Crna Gora, kao lider u procesu članstva, otporna na ruski uticaj?Crna Gora za sada stoji na prvom mestu u redu za članstvo. EU zvaničnici smatraju da je realno očekivati da zemlja okonča pregovarački proces do kraja 2026, kako bi se stvorile okolnosti za članstvo do kraja 2028.

Albanija za sada zadržava drugo mesto, koje je Srbiji preuzela kada je tokom prošle godine rekordno otvorila sva pregovaračka poglavlja i sada čeka na njihovo zatvaranje.

Međutim, ni napredak ovih zemalja ne znači da neće biti pod briselskom lupom kada su u pitanju reforme, naročito one ključne koje se odnose na vladavinu prava.

U istom govoru, 10. marta, komesarka Kos je imala poruku i za ove dve zemlje i upozorila da "pozicija predvodnika u procesu pristupanja ne garantuje poseban status".

Dina Bajramspahić, aktivistkinja u civilnom društvu u Crnoj Gori, navodi da bi se, imajući u vidu da je Crna Gora najdalje odmakla u pregovorima, očekivalo da je najuspešnija u suzbijanju malignog uticaja. Međutim, ona je mišljenja da to nije slučaj.

"Naprotiv, po prvi put u nekoliko poslednjih decenija strani uticaj je institucionalizovan: akteri koji otvoreno vode pro-Vučićevu i pro-Putinovu politiku deo su državnih i lokalnih institucija i, nakon kratkog oklevanja, prihvaćeni su od strane zapadnih partnera", kaže Bajramspahić za RSE.

Ona ocenjuje da Crna Gora nije otporna na toksične strane uticaje, ali je problematično videti kako se zahtevi EU po ovom pitanju pretvaraju u konkretna dela.

Bajramspahić upozorava da u Akcionom planu Vlade ne postoji nijedna mera koja se tiče delotvornog rešavanja stranog uticaja i manipulacije informacijama, iako je to jedno od završnih merila u veoma poznatom poglavlju 23 koje se odnosi na pravosuđe i temeljna prava.

Ona pritom spominje da je država nedavno usvojila vrlo sporne zakone - Zakon o unutrašnjim poslovima i Zakon o Agenciji za nacionalnu bezbednost - kojima su, tvrdi Bajramspahić, sniženi standardi poštovanja ljudskih prava, čime će se nužno otvoriti prostor za dodatnu politizaciju ovog sektora i njegovu propustljivost za maligni uticaj.

"Stiče se utisak da će vrlo arbitrarne biti ocene ko je trojanski konj. Ako veza između političkih poruka i pregovaračkih uslova izostane, postoji rizik da upozorenja o 'trojanskim konjima' ostanu pre svega politička retorika", poručuje Dina Bajramspahić.

Slučaj Gruzije kao primer posledica zbog bliskog odnosa sa RusijomProces evropskih integracija Gruzije praktično je zamrznut. Najviši evropski zvaničnici redovno ponavljaju da je Gruzija država kandidat za članstvo u EU "samo u imenu".

Smatra se da se zemlja politički udaljava od evropskog puta i sve više približava Rusiji. Tenzije su se posebno pojačale nakon što su gruzijske vlasti usvojile sporni zakon o "stranim agentima", za koji se smatra da je sličan ruskom zakonodavstvu i ograničava rad civilnog društva i nezavisnih medija.

EU je ocenila da takvi potezi predstavljaju nazadovanje u oblasti demokratije i vladavine prava, što su ključni uslovi za napredak ka članstvu.

Nedavno je Evropska komisija obustavila bezvizni režim za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i specijalnih pasoša.

Odluka stupa na snagu odmah i važiće 12 meseci, odnosno do 6. marta 2027. godine.

Takođe, ostavlja se otvorena mogućnost da se ove mere prošire na sve građane Gruzije, a ne samo na državne službenike i diplomate.

Saradnja na tekstu Ljudmila Cvetković