Kosovo pristalo na olakšice uoči pune primene Zakona o strancima i vozilima

Vlada Kosova pristala je da izda privremene boravišne dozvole na 12 meseci pripadnicima srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta i prizna lične karte koje im izdaju srpski organi, čime će biti ublažene posledice pune primene Zakona o strancima i vozilima.

Prema poslednjoj najavi kosovskih vlasti puna primena Zakona o strancima i vozilima počinje od 15. marta.

Na osnovu ovih zakona svi oni koji nemaju kosovska dokumenta morali bi da vade boravišnu dozvolu, dok vozila sa stranim tablicama ne bi mogla da učestvuju u saobraćaju na Kosovu duže od tri meseca ili na osnovu ovlašćenja.

Nove olakšavajuće mere za pripadnike srpske zajednice dolaze nakon sastanka između specijalnog predstavnika Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Petera Sorensena i premijera Kosova Aljbina Kurtija 14. marta.

Punoj primeni zakona o strancima i saobraćaju protive se pripadnici srpske zajednice na Kosovu, njihovi politički predstavnici i civilni sektor, uz obrazloženje da će negativno uticati na pripadnike manjinskih zajednica, ali i sektor zdravstva i obrazovanja koji u srpskim sredinama funkcioniše u sistemu Srbije.

Naime, Zakon o strancima bi pogodio pripadnike srpske zajednice koji nemaju kosovska dokumenta, a žive, rade ili se školuju na Kosovu. Primera radi, na Univerzitetu u Severnoj Mitrovici – koji radi u sistemu Srbije – rade ili se školuju državljani Srbije koji bi morali da imaju licencu za rad ili boravišnu dozvolu.

U praksi, dobijanje dozvole za rad ili školovanje moglo bi biti problematično jer Kosovo ne priznaje institucije Srbije, koje smatra paralelnim i ilegalnim.

Premijer Kurti je na konferenciji za novinare sa Sorensenom i šefom kancelarije EU u Prištini, Aivom Oravom, rekao da će nastaviti da radi na integraciji srpskog obrazovanja i zdravstva u kosovski sistem.

Boravišne dozvole za zaposlene u zdravstvu i obrazovanju, kako je dodao, izdavaće se kako lokalni Srbi ne bi ostali bez osnovnih usluga dok se radi na integraciji.

"Vladi će lokalni lideri dostaviti spiskove akademskog i zdravstvenog osoblja koje je angažovano u pružanju ovih usluga. Ti spiskovi će zatim poslužiti za izdavanje privremenih boravišnih dozvola stranim državljanima koji se prijave Ministarstvu unutrašnjih poslova Kosova", rekao je Kurti.

On je naglasio da isto važi i za srpske studente koji borave na Kosovu zbog školovanja.

Kada je reč o punoj primeni Zakona o saobraćaju, za pripadnike srpske zajednice bilo je problematično to što je jedan deo njih, nakon ukidanja srpskih oznaka sa gradovima na Kosovu 2022/2023. godine, svoje automobile preregistrovao na oznake gradova u Srbiji, te njima upravljao uz ovlašćenje.

U tom ovlašćenju se nalaze podaci lične karte vozača, koju izdaju organi Srbije za gradove na Kosovu, koje zvanična Priština ne priznaje, ali ih je do sada tolerisala.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 12. marta u intervjuu za Radio-televiziju Srbije rekao da očekuje pomoć i od "Evropljana" povodom pune primene zakona o strancima i vozilima, te da "smo na putu da pronađemo rešenja koja ne bi značila katastrofu za srpski narod".

Protesti zbog pune primene zakona i apeli za odlaganjeGrupa studenata i profesora Univerziteta u Severnoj Mitrovici u nekoliko navrata je održala proteste zbog pune primene zakona o strancima, jer veruju da će on uticati na funkcionisanje fakulteta koji rade u sistemu Srbije.

Visoki kosovski zvaničnici, uključujući premijera Aljbina Kurtija, u nekoliko navrata su rekli da bi se uz primenu Zakona o strancima trebalo raditi i na integraciji srpskog zdravstva i obrazovanja jer "dualni sistem nije održiv".

Evropska unija je ranije u odgovoru za RSE navela da će se status zdravstvenih i obrazovnih struktura i usluga koje na Kosovu podržava Srbija rešavati u okviru dijaloga Prištine i Beograda, u skladu sa postignutim sporazumima i važećim kosovskim zakonima.

Na integraciji zdravstva i obrazovanja u skladu sa Briselskim sporazumom insistira i zvanični Beograd, kao i Srpska lista kao najveća stranka Srba na Kosovu koja ima podršku aktuelnih vlasti u Srbiji.

Ranije su srpske nevladine organizacije ukazivale na posledice po srpsku zajednicu zbog primene ova dva zakona, te pozivale na dijalog i pronalaženje kompromisnog rešenja.

Kako je protekla prva faza primene zakona?U protekla dva meseca Ministarstvo unutrašnjih poslova Kosova je, u okviru informativne kampanje, izdalo uputstvo o primeni zakona o strancima i vozilima, održane su diskusije sa građanima, otvorena telefonska informativna linija, dok je Vlada formirala i radnu grupu sa ekspertima.

Ipak, grupa srpskih nevladinih organizacija ukazivala je kako su sve aktivnosti kosovskih vlasti "samo formalne", bez stvarne podrške na terenu.

Inače, prema uputstvu i brošurama koje je objavio kosovski MUP, svi koji nemaju kosovska dokumenta od 16. marta će za potrebe studiranja, spajanja porodice, humanitarnih razloga, naučnih istraživanja i drugih okolnosti predviđenih zakonom morati da imaju privremenu dozvolu boravka i ispune druge zakonom propisane uslove, u zavisnosti od svrhe boravka.

Boravišna dozvola mora se zatražiti u roku od 72 sata od ulaska na Kosovo.

Takođe se predviđa da strani državljani na Kosovu mogu boraviti do devedeset dana, te da svaki duži boravak zahteva podnošenje zahteva za dozvolu boravka.

Ukoliko neko prekrši ova pravila, nadležni organi mogu preduzeti zakonom propisane mere, koje mogu uključivati ukidanje dozvole boravka, izricanje novčane kazne, deportaciju ili zabranu ulaska na teritoriju Kosova.

Zakon o saobraćaju predviđa da vozilom sa stranim tablicama, među kojima su i tablice iz Srbije, neće moći da se upravlja duže od tri meseca.

Ukoliko neko ne bude poštovao ovaj zakon, policija mu može izreći kaznu do 200 evra.

Reakcije BeogradaPunu primenu Zakona o strancima i vozilima na Kosovu oštro kritikuje i Beograd uz ocenu da se radi o "diskriminatornim merama".

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, izjavio je u 14. marta da će postignuto rešenje oko pune primene Zakona o strancima omogućiti nesmetan i normalan rad srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija.

On je na konferenciji za novinare naveo da se sa EU na pronalaženju rešenja radilo proteklih nedelja, te da je izbegnut "najgori mogući scenario gašenja srpskih instucija na Kosovu".

Zdravstvene i obrazovne institucije u srpskim sredinama su gotovo jedine koje na Kosovu rade u sistemu Srbije, dok su ostale, poput Privremenih opštinskih organa, Pošte, Centara za socijalni rad i slično, zatvorene u prethodne dve godine.

"Zaustavili smo zatvaranje naših institucija, da naši ljudi mogu da nastave da studiraju, uče, da se leče i odlaze na svoje poslove", rekao je Petković.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije je krajem februara specijalnom predstavniku EU za dijalog, Peteru Sorensenu, preneo da će striktnom primenom ovih zakona biti ugroženo više od 10.000 Srba koji žive i rade na Kosovu.

Ocenio je da će primena ovih zakona dovesti do "administrativnog etničkog čišćenja Srba", te da je neophodno hitno razgovarati o nacrtu Statuta Zajednice opština sa srpskom većinom, koju je nazvao "kamenom temeljcem zaštite kolektivnih i individualnih prava Srba".

Zajednica opština sa srpskom većinom dogovorena je 2013. godine prvim Briselskim sporazumom, principi su usaglašeni 2015, a pominje se i u Sporazumu o putu ka normalizaciji odnosa koji su Kosovo i Srbija prihvatili 2023. godine, nakon čega je Evropska unija izradila i nacrt statuta.