Како је и зашто Кривични закон БиХ добио подршку српских министара? (ВИДЕО)
Иако Измјене и допуне Кривичног закона неће проћи парламентарну процедуру, јер неће добити подршку српских посланика, и даље остаје отворено питање како је и зашто овај законски приједлог добио подршку српских министара у Савјету министара. Савјет министара Фото: РТРС Умјесто конкретног одговора, министар спољне трговине и економских односа БиХ, Мирко Шаровић, до сада је свој поступак образложио са неколико различитих верзија. Прво је рекао да су уважене примједбе из Републике Српске, затим да ће бити уважене, а потом и да је закон добио условну подршку. На конкретна питања која је верзија истинита и шта је конкретно условна подршка, Мирко Шаровић без конкретног одговора. - Треба да вјерујете да ја знам шта по том питању радим и да сам то до сада показао. Ја нисам било какав почетник да се не знам сналазити у овој ситуацији, каже Шаровић. Шта је тачно Шаровић урадио, није најјасније ни НДП-овом посланику у Парламентарној скупштини БиХ, Момчилу Новаковићу. Каже да су српски министри морали гласати против овог закона. - Институт условног прихватања не постоји. Не постоји нигдје у институцијама БиХ, истиче Новаковић.Видјећемо на сљедећој сједници Савјета министара хоће ли се поново расправљати о тој одлуци или неће. Ако не буде расправе, значи закон је прошао процедуру. Ако буде расправе. Неке одлуке Савјета министара су понекад врло чудне, поручио је Новаковић. У најновијој верзији Шаровић каже да ће коначан текст измјена и допуна Кривичног закона бити усаглашен и јавности представљен у четвртак. - Видјећемо у сљедећи четвртак и епилог који може да буде само сљедећи. Да пред собом имамо закон који ће бити усаглашен и са српским министрима и ви то можете критиковати да је добар или није добар, или да тај закон иде у даљу процедуру без гласова министара из српског народа, нагласио је Шаровић. И док српски представници у заједничким органима комуницирају по систему глувих телефона, СДП-ов посалник у Парламентарној скупштини БиХ, Денис Бећировић, подржан од стране 37 удружења жртава и цивилних организација, у парламентарну процедуру упутио је своју верзију измјена кривичног закона, које се односе на забрану негирања геноцида. - Оних пресуда утврђених на међународним и домаћим судовима. За све оне који буду кршили ову одредбу закона, овај текст закона предвиђа казну затвора од шест мјесеци до три године, нагласио је Бећировић. Међутим, постоје и примјери када је и Суд у Хагу доносио веома тешке одлуке, које су потом поништаване. Због тога је веома опасно уврштавати термин геноцид у Закон, у моменту када још нису до краја утврђене историјске истине, сматрају српски званичници. - Мислим да то није добро и да то не треба да прође парламентарну процедуру и да се настави са доказивањем дешавања у Сребреници. Сматрам да ће историја показати шта се овдје заиста збило, а да се ми морамо бавити неким другим стварима, односно стварањем бољих услова овдје, напоменуо је Младен Грујичић, начелник Сребренице. Да закон неће проћи парламентарну процедуру, увјеравају из свих српских посланичких клубова у Парламенту БиХ. Међутим, на питање како је могуће да бар на оваквим законима, који су за Српску од пресудног значаја, не постоји ни минимум координације између српских министара и посланика, нико нема адекватан одговор. www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=257645