Светске агенције истакле важност пресуде о убиству Ћурувије
Светске агенције известиле су данас о пресуди оптуженима за убиство новинара Славка Ћурувије, истичући посебно њен значај.
Асошијејтед прес оцењује да одлука суда «показује начин на који се Србија бори против криминала из доба бившег председника Слободана Милошевића».
Агенције Ројтерс и АП напомињу да суд није прецизирао ко је наредио напад на новинара.
«Осуђени су криви за убиство са предумишљајем Славка Ћурувије, које су починили пратећи инструкције неидентификоване особе», рекла је судија Снежана Јовановић, пренео је Ројтерс.
Наводи се да су тадашњи шеф Ресора државне безбедности Радомир Марковић и тадашњи шеф београдског центра ДБ Милан Радоњић осуђени на по 30 година затвора, а припадник резервног састава ДБ Мирослав Курак и оперативац ДБ-а Ратко Ромић на по 20 година затвора.
Агенције наводе да се у оптужници наводи да је Ћурувија убијен због критиковања власти бившег председника СРЈ Слободана Милошевића.
Ројтерс је такође пренео како су дневни листови, који су подржавали тадашњу власт, неколико дана пре убиства објавили да је Ћурувија подржао напад НАТО-а на тадашњу СРЈ.
Маратонски процес за убиство новинара Славка Ћурувије, 11. априла 1999. године, у јеку НАТО бомбардовања, окончан је у петак 5. априла у Специјалном суду у Београду осуђујућом првостепеном пресудом, којом су на укупно сто година затвора осуђена четворица оптужених. Међутим, оно што је изазвало неверицу код свих је чињеница да је и даље остало непознато ко је «повукао ороз».
Према ставу већа, то није урадила особа која је за то била оптужена, већ особа чији је идентитет непознат. Јавност је, такође, и даље ускраћена за информацију ко је наредио убиство власника «Дневног телеграфа» и «Европљанина», што није ни била тема поступка.
Првостепена одлука није донета једногласно, већ већином гласова, тачније два напрема један. Према њој, Радомир Марковић, некадашњи начелник Службе државне безбедности, осуђен је на 30 година затвора као подстрекивач на тешко убиство. Иста казна изречена је Милану Радоњићу, бившем шефу београдског Центра државне безбедности, коме се на терет ставља саизвршилаштво. За исто дело Ратко Ромић, бивши оперативац РДБ, и Мирослав Курак, припадник Службе, осуђени су на по 20 година затвора.
Суд је након изведених доказа, како је усмено, кратко образложила председник већа Снежана Јовановић, на становишту да Мирослав Курак није непосредни извршилац убиства, како тврди Тужилаштво за организовани криминал. Која је тачно његова улога, али и улога Ромића, који је по оптужници био уз Курака у време извршења дела, у петак није речено. Образложење за овакву преквалификацију наћи ће се у писаном отправку пресуде.
Веће се, везано за овај део, позвало на «логично размишљање», истичући да су се Ромић и Курак телефоном чули неких седам минута пре убиства, што према њима значи да нису били заједно. Како су показали листинзи, Ромић се у то време налазио на локацији базне станице «Хиландарска улица».
— Да је непосредни извршилац убиства непозната особа произлази из сведочења Бранке Прпе, којој је суд поклонио веру — казала је судија Јовановић. — Она је свој исказ дала врло јасно, била је способна да региструје све детаље.
Бранка Прпа, невенчана супруга Славка Ћурувије, критичног дана је била са њим и лакше је повређена када ју је нападач ударио дршком пиштоља по глави. Приликом сведочења на главном претресу, била је изричита да је на атентатора највише подсећа Лука Пејовић, убијени члан Јединице за специјалне операције, а не Курак, како се сумњало. Интересантно је да је приликом завршне речи, заменик тужиоца Миленко Мандић био изричит да суд не треба да узме у обзир ово сведочење, оценивши га као «непоуздано». Мандић је навео «да је реч о изненадном догађају, који је код Прпе могао да доведе до сужења свести», али и због тога «што је она кратковида, а кобног дана је добила и ударац по глави».
Судија Јовановић се дотакла и сведочења појединих новинара, Ћурувијиних сарадника и пријатеља, ћерке Јелене, који су тврдили да је био «критичар носилаца тадашње политичке власти».
Они су казали да је Ћурувија јавно иступао у земљи и иностранству, да је због тога забрањиван рад његових новина — казала је судија Јовановић. — Увидом у писану документацију, бројне белешке Центра Ресора државне безбедности дошло се до података да је Ћурувија био предмет њиховог интересовања, да се водио као издвојен случај. Над њим су биле примењиване и мере прислушкивања телефона.
Председница већа је навела да је неспорно утврђено да је Ћурувија убијен 11. априла 1999. године испред улаза у зграду у Светогорској 35, да је био у друштву Бранке Прпе и да је на њега пуцано са леђа из «шкорпиона», те да је усмрћен са више хитаца. Надаље је казала да је утврђено и да је Милан Радоњић дао налог за Ћурувијино праћење 9. и 10. априла, али и да је наредио да се то праћење прекине 11. априла, као и да је Ромићу обезбедио возило бели «голф», које је, према оптужници, примећено у близини места убиства.
Суд је утврдио да је Радоњић поступао супротно прописима Службе. Он је дао усмени налог за праћење, а у обавези је био да то уради и у писменој форми. Наредио је да га обавештавају о свим променама у његовом кретању, кад је изашао, да ли је негде сео, где је јео, да ли је кренуо кући — рекла је судија.
Интересантна је и чињеница да је суд нашао да нема доказа у тврдњама Тужилаштва да су оптужени поступали као припадници организоване криминалне групе, као и да су приликом одмеравања казне користили блажи закон, пошто је у међувремену дошло до промене кривичног законика.
Одлуком суда, Радоњићу и Ромићу је продужена мера кућног притвора уз електронски надзор до правоснажности пресуде, док је на снази остало решење о одређивању притвора за Мирослава Курака, који је у бекству, због чега му се судило у одсуству.
Радомир Марковић се налази у пожаревачком затвору «Забела», где служи вишедеценијску казну због других случајева. Њега су у петак, уз јаке мере обезбеђења, довели у суд пола сата пре заказаног изрицања пресуде.
Чланови породице Ћурувија, као ни Бранка Прпа, нису били у суду. Тамо су се нашли представници новинарских удружења, Веран Матић, Љиљана Смајловић, генерални директор РТС Драган Бујошевић…