Коцкање европским вредностима у корист елите: Како се истина о авионској несрећи скривала од друштва
Људска права, објективност и независност медија су аспекти којим се Европљани тако поносе када говоре о својим вредностима. Међутим, скандалозна прича се надвила над тим принципима, а њена сенка обвила је трагичну авионску несрећу која се догодила 24. марта 2015.
Тада се у Алпама срушио путнички Ербас А320-211 компаније «Џерманвингс» (Germanwings). Паришки биро Европске агенције за ваздухопловну безбедност убрзо након несреће објавио је извештај, којим за несрећу оптужује копилота Андреаса Лубица. А „непристрасна“ штампа, не осврћући се на претпоставку невиности, претворила га је у психопату који је одлучио да почини самоубиство и са собом у смрт поведе све путнике тог лета.
Истовремено, и експерти и новинари, доносећи закључке, игнорисали су чињеницу техничких кварова, који се помињу чак и у извештају агенције за ваздухопловну безбедност. Сада су се у Немачкој појавили људи који траже детаљнију истрагу инцидента. Ако им успе, све се може претворити у катастрофу за највеће медијске куће у тој земљи, авиокомпаније, адвокате, па чак и званичнике. Немачко издање агенције Њуз фронта разговарало је са активисткињом за људска права Нађом М., која се тренутно суочава са импресивним бројем утицајних људи који су умешани у скандал.
— Завршни извештај комисије за истрагу катастрофе показао је да је копилот Андреас Лубиц, који је одлучио да изврши самоубиство, намерно и планирано срушио авион док је био сам у пилотској кабини. У својој студији судара кажете да је технички квар узрок пада. На чему се заснивају ваши закључци?
— Авион је полетео. Према радару, авион је имао проблема са успоном, изгубио је висину. Када се ербас попео на висину од 11,6 км, чула се „лупњава“, како што је поменуто у извештају БЕА [Биро за истрагу и анализу безбедности цивилне авијације]. Капетан авиона Патрик Зонденхајмер вероватно је због тога отишао у задњи део старог авиона да провери звукњ у делу репа. Када притисак у кабини «пуца», клима-уређај у целој кабини авиона престаје са радом. Овде се ради о паду притиска и декомпресији. Сви су одмах изгубили свест или су чак били и мртви. Стручњак финске Агенције за безбедност саобраћаја Пека Хенту такође потврђује несвесно стање пилота. Према истрази, авион је у то време губио висину и остао је без радио комуникације. У чланку који су руски стручњаци написали у априлу 2015. године, Лубицова агонија је чак и описана. Седио је у пилотској кабини, борио се, желњо је да спаси авион, али узалуд. Убрзо пред судар, поново је изгубио свест. Тако постаје јасно да Лубиџ није хтео да умре. Такође, изјава која је недавно дата у Луфтханси, да се жртве нису плашиле смрти, је сумњива. Да је сценариј катастрофе управо такав, морали би се бојати до самог краја.
— Да ли је могуће да су током истраге почињени грешке и пропусти?
— Овде је упадљива изјава о самоубиству пилота. Технички проблеми су врло брзо искључени из истраге, иако је авион претходно имао техничке недостатке, чак и неколико дана и недеља пре пада, стално су га поправљали. Чак је и БЕА-ин завршни извештај говорио о чудној буци чије порекло није даље истражено. Поред тога, дивим се фрази да је господин Лубиц затворио врата кабине. Према истрази, у 09:34:31 чуо се сигнал са захтевом да се уђе у пилотску кабину. Да су врата ручно затворена, звук се не би чуо. Поред тога, хитни позив који је послао авион предали су водећи медији. То је проверило и француско Министарство саобраћаја дан касније. С тим у вези потврђена је сумња да једноставно желе да виде копилот као кривца. Такође је исправљено време полетања и пада авиона. Постоје и одступања од локализације зоне пада авиона. Заплењени су телефони и мобилне картице. Тако се појавила сумња да се ради о прикривању.
— Мислите ли да су медији пристрани и да лако подржавају верзију која одговара руководству Луфтхансе (највећој ваздухопловној компанији у Европи, којој такође припада и Џерманвингс), а можда и Немачке?
— У сваком случају, Луфтханса би нанела огромну штету свом имиџу уколико би се открила техничка неисправност. Најгоре искуство које сам икада имала је писмо Федералне управе за саобраћај. Представили су господина Лубица на такав начин да ми се чинио врло застрашујућим и анксиозним. Поред тога, нису оклевали да ми пошаљу његове записе из дневника из 2009. године, погрешно датирани као да су из 2015. Овде сам брзо стекла утисак да ја морам да се уверим у то да је био болестан. Све је изгледало као манипулација. На крају све нас су обмањивали. Зато се овај наслов понавља изнова и изнова у водећим медијима до данас. Могућност да се авион срушио због техничких проблема одбачена је у владиним круговима без објашњења. Очигледно, овде не желе да виде други сценарио пада авиона.
— Ако узрок несреће сматрамо техничком неисправношћу, можемо ли уопште говорити о непоузданости авиона?
— Авион је био стар 24 године, често се поправљао. Према «Остријан вингс», пилоти су описали летелицу као «непопуларну» и «ону која је чешће од свих била на земљи». Имам извештај о томе да Ербас А320 треба да буде опремљен точковима компаније Ербас индустриз, јер је «застарео». Чак и недељу дана пре несреће, овај авион је поново био на земљи због неисправног управљачког релеја.
— Може ли јавност утицати на објективност истраге?
— Мислим да у првом реду треба говорити о рођацима. Заслужују да знају истину о томе како су умрли њихови најмилији. Независно од било каквих накнада. Они би требало да захтевају нове истраге и инсистирају на решавању свих отворених питања. Из тог разлога сам лично поднела жалбу Савету безбедности УН-а да господин Лубиц више није дужан да издаје медицинску документацију. Можда ће се напокон истините информације о авиону чути не само са усана беспомоћног копилота.
Коцкање европским вредностима у корист елите: Како се истина о авионској несрећи скривала од друштва