Кисинџер: Украјина ван НАТО-а – пут ка миру
У својој најновијој књизи бивши амерички државни секретар и врстан дипломата Хенри Кисинџер као једини излаз за прекид рата Запада и Русије види успостављање неутралног статуса Украјине. Држање Украјине ван НАТО-а решило би ситуацију и зауставило сукоб с Русијом, сматра Кисинџер, подсећајући да би, уколико би Украјина приступила алијанси, граница западног војног блока била на […]
Кисинџер: Украјина ван НАТО-а – пут ка миру
У својој најновијој књизи бивши амерички државни секретар и врстан дипломата Хенри Кисинџер као једини излаз за прекид рата Запада и Русије види успостављање неутралног статуса Украјине. Држање Украјине ван НАТО-а решило би ситуацију и зауставило сукоб с Русијом, сматра Кисинџер, подсећајући да би, уколико би Украјина приступила алијанси, граница западног војног блока била на 500 километара од Москве, чиме би Русија изгубила стратешку дубину.
У својој новој књизи „Лидерство: шест студија светске стратегије”, која је представљена у часопису „Форин аферс”, осврћући се на Русију, Кисинџер сматра да ће ова „бивша суперсила” остати утицајна у деценијама које долазе, упркос све мањем броју становника и смањењу економске базе. Он упозорава да због своје огромне територије и недостатка географске заштите Русија пати од „трајног осећања несигурности”, дубоко укорењеног у њеној историји, иако ће увек играти водећу улогу у свету. Подсећа да је још Катарина Велика овај проблем дефинисала речима „Немам другог начина да заштитим своје границе осим да их проширим”.
Без обзира на репутацију врсног дипломате, данас је Кисинџер, као крепки стогодишњак, ипак само глас једног дела дубоке државе и оно што предлаже, иако звучи разумно, не значи да је главна стратегија Вашингтона. У својој књизи, која је послата у штампу вероватно пре изношења његовог последњег предлога у децембру, говори о сасвим супротној стратегији. После његовог предлога уследили су контакти на високом нивоу о стварању оквира за преговоре.
Наиме, он је у децембру прошле године за „Спектејтор” навео три опције за завршетак рата у Украјини тврдећи да се приближава време за мир у Украјини како би се смањио ризик од још једног разорног светског рата. „Приближава се време да се надограде стратешке промене које су већ остварене и да се интегришу у нову структуру ка постизању мира путем преговора”, написао је Кисинџер у часопису. Тада је, само месец дана пре садашњег заговарања неутралног статуса Украјине, написао да би мировни процес требало да повеже Украјину с НАТО-ом и да „алтернатива неутралности више нема смисла”. Подсетио је да је у мају предложио прекид ватре под којим би се Русија повукла на границе пре почетка фебруарског рата, али би Крим био „предмет преговора”.
Према Кисинџеровим речима, први сценарио предвиђа да руске трупе остану на положајима, тако да ће „добити 20 одсто Украјине и већи део Донбаса, главне индустријске и пољопривредне области и појас земље дуж Црног мора”. Штавише, таква опција била би победа за Русију, док значај НАТО-а не би био толико одлучујући како се раније мислило, сматра амерички дипломата. Друга опција сугерише да ће Русија „покушати да буде истиснута” с Крима, што „покреће питање рата са самом Русијом”.
Трећи Кисинџеров сценарио предвиђа пораз Москве уколико Кијев буде у стању да „задржи Русију” и „изгура” је с линија конфронтације до граница пре почетка рата. Према његовом мишљењу, Украјина ће у овом случају бити пренаоружана, успоставиће се блиске везе између ње и НАТО-а или ће и сама постати део алијансе.
Како је Кисинџер тада закључио, украјински председник Володимир Зеленски одлучио је да спроведе трећу опцију, што би, ако се оствари, представљало значајно достигнуће за западне земље: НАТО би био додатно ојачан приступањем Финске и Шведске, а Украјина би имала „највеће копнене снаге у Европи”.
Крајем претпрошле године званична Москва је снажно истрајавала у намери да преговора с колективним Западом, пославши Бриселу и Вашингтону нацрте споразума о узајамним безбедносним гаранцијама – што је укључивало управо оно што Кисинџер предвиђа као решење у својој књизи. Русија је тада предлагала следеће: да се Запад обавеже да ће искључити даље ширење војне алијансе на исток, као и да ће искључити улазак Украјине у НАТО, а да се САД обавежу да неће оснивати војне базе на територији држава које су раније биле у саставу СССР и да неће користити њихову војну инфраструктуру.
Такође, НАТО је морао да напусти сваку војну активност на територији Украјине и других држава источне Европе, Закавказја и централне Азије; да НАТО и Русија не распоређују своје оружане снаге и наоружање на територији свих осталих држава Европе поред снага стационираних на овој територији од 27. маја 1997. године.
Осим тога, Москва је позвала Вашингтон да консолидује принципе немогућности покретања нуклеарног рата и смањи нуклеарну инфраструктуру ван своје националне територије. Истовремено, Русија се на обостраној основи сложила да не распоређује своје трупе и оружје на територији савезника у областима где би такво распоређивање друга страна схватила као претњу својој националној безбедности.
Исто се односило на летове тешких бомбардера и присуство ратних бродова свих класа у одговарајућим областима. То је подразумевало и координацију максималног приближавања ратних бродова и авиона. Посебна пажња посвећена је одрицању од размештања копнених ракета средњег и краћег домета у оним подручјима из којих је такво оружје способно да гађа циљеве на територији друге уговорне стране.
НАТО је игнорисао ове предлоге, а Вашингтон је изразио спремност да разговара о међусобним обавезама о неразмештању оружаних снага на територији Украјине и пристао на билатералне преговоре с Русијом у оквиру Савета Русија-НАТО. Међутим, кључни услов Москве – да се НАТО не шири на исток – САД су одбиле.
Биљана Митрановић Рашевић/Политика
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал