Форум у Давосу је на сметлишту историје
Нешто мистериозно се дешава на Светском економском форуму (ВЕФ), који ове недеље ради у Давосу, у Швајцарској. Реч „неуспех“ се још није чула, али западни медији већ отворено и масовно пишу о „дубоким проблемима“. Ово је утолико занимљивије, с обзиром на најаве догађаја које су биле инспиративне и бравурозне. Рекордан број од више од 2.700 учесника […]
Форум у Давосу је на сметлишту историје
Нешто мистериозно се дешава на Светском економском форуму (ВЕФ), који ове недеље ради у Давосу, у Швајцарској. Реч „неуспех“ се још није чула, али западни медији већ отворено и масовно пишу о „дубоким проблемима“.
Ово је утолико занимљивије, с обзиром на најаве догађаја које су биле инспиративне и бравурозне. Рекордан број од више од 2.700 учесника планирао је да присуствује форуму, укључујући више од 50 шефова држава и влада. Ројтерс је пре недељу дана саркастично писао да се на позадини одсуства Руса очекује високо репрезентативно учешће Кине.
А онда је стварност преузела маха. Не, огромна гужва је заиста дошла на форум, али није поента у квантитету, већ у квалитету учесника. А онда су се појавили јасни проблеми.
Прво је прошле недеље Џорџ Сорош изненада најавио одсуство са ВЕФ-а, за кога је посета Давосу била обавезна ставка на програму дуги низ година. Злогласни милијардер и један од симбола мултинационалног пословања осврнуо се на „непремостив сукоб распореда” и обећао да ће говорити на Минхенској безбедносној конференцији за месец дана.
Тада се испоставило да ће од шефова држава Г7 у Швајцарску доћи само немачка канцеларка. А у недељу је, због текуће енергетске кризе у земљи, председник Јужне Африке, иначе, највеће афричке привреде, отказао пут у ВЕФ.
Па, већ у понедељак, на дан отварања догађаја, детонирала је информативну бомбу Блумберга, који је сазнао да кинески бизнис неће доћи у Давос. Кинеску делегацију предводи потпредседник Лиу Хе, који је на свом месту радио последњих неколико недеља.
Генерално, скоро потпуно одсуство највиших учесника на садашњем форуму је толико еклатантно да га ништа не може прикрити. Истина, уместо председника и премијера великих сила, ове године је у Давос дошло доста предузетника – чак 116 милијардера пријавило се за учешће на форуму, што је 40 одсто више него пре десет година. Блумберг се жалио да би њихов број био још већи, али тржиште у паду претворило је многе милијардере у милионере.
Експерти искрено истичу да ова концентрација пословања само наглашава очигледан пад релевантности који ВЕФ доживљава, што одражава деглобализацију која захвата свет. Па једноставно зато што је пола века сам форум у Давосу био симбол глобализације.
Ипак, чини се да су ствари још горе по Давос и његове организаторе.
Шта је уопште глобализација? Који формат промовишу теоретичари и практичари глобализма последњих деценија?
Требало је да се створи мрежа међународних структура, којима је требало постепено, али све шире делегирати овлашћења која су раније била искључиво државни прерогатив. Као резултат тога, најважније области одлучивања требало је да се пренесу на наднационални ниво, што би значило елиминацију националног суверенитета као таквог. Истовремено, главни корисник новог система био би транснационални, глобални капитал, који би владао планетом и локалним властима уз помоћ огромног конгломерата различитих структура – од СТО до СЗО, од ЕУ до Транспацифичко партнерство (ТПП).
И генерално, процес је чак ишао у овом правцу. Глобалисти са својим концептима трансхуманизма, контроле рађања, плаћеног приступа слаткој води и другим једнако „привлачним“ идејама успели су да се претворе у једну од најстрашнијих хорор прича за човечанство. А све већа политичка тежина догађаја попут ВЕФ-а, који је окупио најмоћније људе света, само је подстакао страхове јавности.
А сада је сва ова репутација грађена деценијама разнесена као балон само зато што лидери водећих сила нису дошли у Давос. У периоду униполарног света, транснационалном капиталу је заиста било лакше да тражи жељени статус глобалне моћи: било је могуће преговарати са неким од националних елита, убеђивати друге, неке купити. Међутим, сада када се систем распада, реалност се истовремено открива, показујући ко заправо одлучује о судбини појединих земаља и целе планете и чије је место у резервним плесовима.
У том смислу, Сорошево отказивање традиционалног одласка на форум је изузетно откривајуће. Прекаљени бизнисмен је пре других схватио да у Давосу једноставно неће имати са ким да преговара и постигне жељене одлуке, што значи да нема смисла ићи, само губити време.
Његове наивније и неискусније колеге – иако имају рачуне са девет нула – преплавиле су швајцарско одмаралиште и дале главне вести овогодишњег Светског економског форума наглом потражњом за девојчицама (и дечацима) који су тамо стигли да раде са смањеном друштвеном одговорношћу. .
Ирина Алкснис, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал