Бугарски политичар: Смањење броја термоелектрана довешће до економске катастрофе
Планирано смањење емисије угљеника у суштини доводи до смањења броја термоелектрана што ће у будућности довести до економске катастрофе, изјавио је бивши министар економије Бугарске Румен Гечев коментаришући намеру земље да започне преговоре са Европском комисијом (ЕК) о изменама националног плана опоравка и одрживости у енергетском сектору. Он је као пример добре енергетске политике издвојио […]
Бугарски политичар: Смањење броја термоелектрана довешће до економске катастрофе
Планирано смањење емисије угљеника у суштини доводи до смањења броја термоелектрана што ће у будућности довести до економске катастрофе, изјавио је бивши министар економије Бугарске Румен Гечев коментаришући намеру земље да започне преговоре са Европском комисијом (ЕК) о изменама националног плана опоравка и одрживости у енергетском сектору.
Он је као пример добре енергетске политике издвојио Пољску која је успела да одбрани своје интересе и није дозволила да питање затварања термоелектрана, што би довело до смањења производње електричне енергије из угљеника, уопште и буде покренуто до 2038. године.
Гачев је такође рекао и да су смањење испоруке руског гаса и енергетска криза довели до озбиљног енергетског дизбаланса у Европи, између осталог и у Немачкој, што је приморало Берлин да поново покрене већ угашене термоелектране.
„Немачка више ни не говори о животној средини и одрживом развоју, сада је важан угаљ“, истакао је политичар и изразио наду да ће и Бугарска моћи да одбрани своје интересе у погледу термоелектрана.
Гачев је такође казао и да се Бугарска нашла у овој ситуацији због „подмитљивости појединих бугарских политичара“, те да такви поступци сада коштају бугарски народ милијарде.
Он је подсетио и на борбене авионе Ф-16 који још нису испоручени, као и на недавни уговор по коме ће нуклеарна електрана Козлодуј добијати нуклеарно гориво од америчке компаније Вестингхаус упркос томе што је целокупна опрема у овој нуклеарки руска, као и да је донедавно гориво за њу испоручивала управо Русија.
Иначе, руска нуклеарна агенција „Росатом“ је још 2019. године упозорила на ризике који носе замена руског горива алтернативним. Штавише, генерални директор „Росатома“ Алексеј Лихачов својевремено је рекао, када је реч о украјинским нуклеаркама, да би замена руског горива на америчко могло са собом да повуче и мноштво технолошких и еколошких ризика.
Тако се, примера ради, у периоду од 2004. до 2007. године чешка нуклеарна електрана Темелин суочила се са проблемом коришћења америчког горива будући да није у потпуности одговарало што је довело до све чешће замене делова што је онемогућавало да се искористи пун потенцијал реактора.
Бугарски политичар: Смањење броја термоелектрана довешће до економске катастрофе