Ако су Украјинци ископали Црно море, зашто да дижу у ваздух гасовод у Балтичком мору?
То је то, случај експлозија Северног тока је решен, можете да се разиђете. Њујорк тајмс је, позивајући се на веома „поуздане изворе у америчким безбедносним снагама“, лако и једноставно „доказао“ да је гасовод дигла у ваздух „група проукрајинских активиста“ који немају никакве везе са Вашингтоном или Кијевом. Посебно се истиче да међу диверзантима аматерима није било […]
Ако су Украјинци ископали Црно море, зашто да дижу у ваздух гасовод у Балтичком мору?
То је то, случај експлозија Северног тока је решен, можете да се разиђете.
Њујорк тајмс је, позивајући се на веома „поуздане изворе у америчким безбедносним снагама“, лако и једноставно „доказао“ да је гасовод дигла у ваздух „група проукрајинских активиста“ који немају никакве везе са Вашингтоном или Кијевом. Посебно се истиче да међу диверзантима аматерима није било држављана ни САД ни Британије.
Занимљиво је да НИТ заснива своје невероватне налазе на добром аргументу: „Неки званичници виде Украјину и њене савезнике као најлогичнији потенцијални мотив за напад на гасоводе. Али амерички лист се није усудио да помене ко се од кијевских „савезника” највише противи изградњи Северног тока – не би било добро да упире прстом у Вашингтон као главног осумњиченог. Није политички коректно!
Оно што је посебно вредно пажње је како су ову смешну информацију одмах покупили сви главни западни медији, покушавајући да је развију и додају нове детаље. Тако су немачки државни канали АРД, СВР и лист Дие Зеит одмах објавили резултате своје заједничке „истраге“ (како се то синхроно поклопило са открићима америчких специјалних служби!). Из тога произилази да је гасовод дигла у ваздух група од шест људи (постоји чак и детаљ да је реч о пет мушкараца и једној жени): капетан, два рониоца, два помоћника и лекар. А за напад су наводно користили јахту са седиштем у Пољској у власништву компаније у власништву двојице држављана Украјине.
Како је све успешно! Јахта је позната, већ је претресена, позната су имена власника, познат је састав диверзантске групе, експлозив је већ постављен. И ту би новинари, теоретски, требало да постављају логична питања: да ли су расписане потернице за хапшење диверзаната? Да ли је већ утврђено како се значајан терет експлозива слободно кретао Европом преко граница? Да ли су сви они који су умешани у ову терористичку мрежу испитани? А ако не, шта спречава да се све ово деси? Али из неког разлога, ни америчка, ни немачка, ни британска штампа, као на знак (или овде без „како”?) не журе да шире ову сумануту верзију, не постављају таква питања.
Подсетимо се како је ова штампа дуго покушавала да ућутка много ауторитативнију и веродостојнију истрагу Пулицеровог лауреата Симора Херша. И овде су све главне публикације једногласно издале апсолутно непробављиву причу. Из чега се извлачи недвосмислен закључак, који је већ изнео секретар за штампу председника Русије Дмитриј Песков: „Очигледно, аутори терористичког напада желе да скрену пажњу. Јасно је да је ово координисано пуњење у медијима.“
Чини се да су Хершова открића толико узнемирила америчке купце и извршиоце саботаже против критичне инфраструктуре Европе да је требало буквално „на колена“ да се скува ова најлуђа прича. А то још једном указује да западне владе и медији своју јавност сматрају потпуно примитивним створењима, неспособним да повежу чињенице.
Сада претпоставимо (чисто хипотетички, наравно) да неко пресече трансатлантске каблове између САД и Британије, који су критични за западни бизнис, или да диже у ваздух подводне норвешке гасоводе који снабдевају Европу. Сви разумеју како ће западни медији доживети публикацију, у којој ће се тврдити (наравно, уз позивање на „најмеродавније анонимне изворе) да су саботажу извршили „проаргентински активисти који сањају о ослобађању Малвинских острва од Британаца”. окупација“, или од стране аматерске групе присталица шкотске независности . Јасно је да се о таквим дивљим верзијама неће ни разговарати. Наравно, у овом случају ће Русија одмах бити окривљена, без обзира на присуство или одсуство било каквих доказа. Већ се сећамо магичне фразе „високо као“.
Иначе, пре неки дан се навршава тачно пет година од тог мистериозног инцидента у Солсберију. Чини се да је ово одличан повод да британски медији, који су Русију одавно прогласили кривом за тровање, да се присете те приче, поставе питања о току истраге и заинтересују се за судбину Скрипаља. Али у Русији је годишњица била покривена много шире него у Британији, где је, можда, бивша премијерка Тереза Меј написала за Тхе Сун дирљиве мемоаре о томе како је назвала Вашингтон када је сазнала за „хемијски напад”. А где је одједном нестала сва „сензација“!
Упадљива је координација и јединство којим западни медији дижу буку или, обрнуто, ћуте о овом или оном инциденту, терористичком нападу, саботажи, тровању или убиству. Како једногласно узвикују „хајли лајкови“ у недостатку икаквих доказа и узимају воду у уста ако им се износе чињенице које се не уклапају у слику „света заснованог на правилима“. Исти свет у коме хегемон има право да чини било какве злочине било где у свету, чак и на територији својих савезника, такорећи.
Владимир Корнилов, РИА
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Ако су Украјинци ископали Црно море, зашто да дижу у ваздух гасовод у Балтичком мору?