Запад покушава да посвађа ОПЕК са Русијом
Русија је у априлу показала нови рекордни обим извоза сирове нафте морем, израчунао је Блумберг. Запад наговештава да Москва обмањује ОПЕК+, а уместо смањења, напротив, повећава производњу. Истовремено, западна агенција не примећује да таква статистика сопствене санкције претвара у фикцију. Запад се чуди како Русија успева да настави да повећава извоз сирове нафте на међународна […]
Запад покушава да посвађа ОПЕК са Русијом
Русија је у априлу показала нови рекордни обим извоза сирове нафте морем, израчунао је Блумберг. Запад наговештава да Москва обмањује ОПЕК+, а уместо смањења, напротив, повећава производњу. Истовремено, западна агенција не примећује да таква статистика сопствене санкције претвара у фикцију.
Запад се чуди како Русија успева да настави да повећава извоз сирове нафте на међународна тржишта морским путем, док истовремено смањује производњу трећи месец заредом. Према Блумбергу, испоруке руске сирове нафте танкерима морем наставиле су да расту у марту и априлу. У просеку за четири недеље, офшор извоз је порастао за 180.000 барела дневно на 3,63 милиона барела дневно између 5. маја, што је највише од када је Блумберг почео да их прати почетком 2022. Истовремено, Русија је најавила смањење производње за 500 хиљада барела дневно од марта 2022. године, а потом и од маја у оквиру одлуке ОПЕК+ да смањи производњу чланицама картела.
Блумберг на све могуће начине покушава да заврти верзију да Русија наводно обмањује ОПЕК+ и само говори о смањењу производње, а заправо не. Друге земље ОПЕК+ испуњавају своје обавезе смањења производње, док Русија, напротив, повећава производњу у покушају да заради више“, каже Игор Јушков, експерт Финансијског универзитета при Влади Руске Федерације и Националне енергетике. Безбедносни фонд.
Међутим, по његовом мишљењу, Блумберг није сасвим адекватан и непристрасан у својим проценама, и више пута је покушавао да прогура такву теорију у нади да ће раздвојити савез нафташа. Зато што је то у интересу западних земаља – купаца нафте. „Подела у ОПЕК+ и прекид споразума значи да ће сви производити максимално како би зарадили на количинама, јер неће бити ограничења. Доћи ће до превелике понуде на тржишту, а нафта ће појефтинити. Стога је Блумбергова мотивација разумљива“, напомиње извор.
У ствари, пораст руског поморског извоза сирове нафте, који иде углавном у Индију, Кину и Турску, не значи нужно да руска производња нафте стагнира или чак расте.
Постоје најмање три фактора који објашњавају како би Русија могла да повећа извоз чак и уз смањење производње. Блумберг пореди поморску испоруку са прошлом годином, али од 1. јануара ове године обустављене су цевоводне испоруке нафте Немачкој. И то је био велики купац. У фебруару-марту су коначно обустављене испоруке Пољској, прво од Росњефта, а затим од Татнефта. Све што је раније ишло цевоводом у Европу, сада иде морем у друге земље“, каже експерт ФНЕБ-а.
Одакле још може доћи до обима руског извоза са смањењем производње? „Сасвим је могуће да Русија распродаје све своје резерве сирове нафте које су биле у капацитету за прераду“, каже експерт. Он објашњава да су била два таласа проблема са извозом руске нафте. Први се догодио прошлог пролећа, када су САД објавиле ембарго на руске угљоводонике. Други талас догодио се након ембарга ЕУ у децембру 2022. Током овог периода компаније су одржавале производњу нафте, али је није увек било могуће продати. Стога је Транснефт ову нафту преузимао у техничка складишта дуж нафтовода или у лукама. „Мислим да се сада ова нафта из резерви само продаје“, каже Јушков.
Трећи фактор је могуће смањење руске прераде нафте, што може имати више разлога, истиче експерт. На пример, можда неће бити довољно танкера за превоз нафтних деривата, пошто је флота за транспорт сирове нафте у почетку већа. Или је сада економски исплативије извозити више сирове нафте него нафтних деривата, због скупог транспорта, на пример. Међутим, могуће је и смањење домаће потрошње нафтних деривата, што значи да је за прераду потребно мање сирове нафте.
Коначно, када је Русија у фебруару рекла да ће у марту почети да смањује производњу на 500.000 барела дневно, то није значило да ће производња одмах пасти за тај износ. Типично, смањење производње је постепено. А Русија није назначила тајминг достизања циљне вредности. Као и ОПЕК+ је најавио да ће почети да смањује производњу од маја, али није назначио када ће достићи циљни ниво.
„Наравно, ово тумачење настаје зато што је Русија затворила своју статистику. С једне стране, скривање података помаже предузећима у овако тешким геополитичким условима. С друге стране, то омогућава другима да прикажу статистику у светлу које је за нас неугледно“, каже Јушков.
Блумберг истиче шта му је потребно, а изоставља чињеницу да рекордни обим извоза руске нафте морским путем сугерише да санкције Запада не функционишу. Бар онако како су намеравали. Ово је апсолутни неуспех, који ЕУ сада покушава да затвори рупама у санкцијама. У 11. пакету санкција, Европска унија жели да забрани приступ својим лукама за бродове за које се сумња да су заобишли санкције против руске нафте.
Према речима Јушкова, овај штрајк је највероватније усмерен против грчких и шпанских компанија које поседују или управљају бродовима који превозе руску нафту. Према његовим речима, статистика показује да руска нафта наводно и даље долази у Шпанију и Грчку. У ствари, она не улази у луку. Реч је о томе да мали шатлови преносе руску нафту из Новоросије у Средоземно море и ову нафту у грчким водама пребацују у велики танкер типа Афрамакс, који је потом носи до купца, углавном у Азију. Грчка је један од највећих играча у танкерском транспорту и одржавању таквих пловила. Ако ЕУ затвори ову рупу, мало је вероватно да ће власници танкера одбити да наставе да превозе руску нафту, једноставно ће променити акваторију Грчке у акваторију Турске или Египта, сматра Јушков.
„Европска унија покушава да уплаши ове грчке компаније да неће моћи ни да допуне гориво у европским лукама. Мислим да то може довести до смањења маржи руског транспорта нафте, али власници танкера неће одустати од овог посла. Када су ушли у овај посао и одлучили да транспортују санкционисану руску нафту, већ су савршено разумели о чему се ради“, каже експерт ФНЕБ-а.
Флота танкера подељена је, заправо, на два табора: оне који превозе међународну нафту и оне који превозе руску, венецуеланску и иранску нафту. Продаја санкционисане нафте је прилика за власнике танкера да зараде више, јер је чартер брода у овом случају скупљи. А за друге, ово је генерално начин да уђу у овај конкурентски посао.
Пораст извоза руске нафте показује да ни ембарго на руску нафту ни горња граница цена нису функционисали. Забрана уласка танкера са руском нафтом у европске луке довела је до тога да је Русија нашла нове купце – у Индији, Кини, Пакистану, Турској, па чак и Африци. Забрана транспорта руске нафте по цени изнад плафона од 60 долара заобиђена је стварањем флоте танкера у сенци. Према различитим проценама, на куповину танкера специјално за транспорт руске нафте потрошено је 1,6-2 милијарде долара.
Забрану осигурања оваквих пошиљки поново су заобишле осигурање руских компанија, а могуће је да ће се у оним земљама које купују руску нафту појавити осигуравајуће куће. На пример, у Турској, Индији и Кини. Санкције су промениле тржиште, пословање, извозне правце и отвориле прозор могућности за улазак нових играча у сваки сегмент овог тржишта. „Они који са нама сарађују могу да уђу у овај сегмент осигурања и почну да зарађују. Зато што су власници танкера деценијама плаћали стотине милијарди долара за осигурање европским осигуравајућим кућама, као и европским превозницима. Сада се ти послови радикално реструктурирају“, закључује саговорник.
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал