Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал
Бајден показао ко је газда у НАТО-у
Напорна трка за место генералног секретара НАТО ближи се крају. Ова наизглед церемонијална позиција постала је предмет жестоких закулисних спорова између савезника који трају више од годину дана. Резултат ће чини се бити неочекиван: чланице алијансе ће по налогу Сједињених Држава радикално променити критеријуме за избор генералног секретара. Овде треба да се подсетимо неких перипетија […]
Бајден показао ко је газда у НАТО-у
Напорна трка за место генералног секретара НАТО ближи се крају. Ова наизглед церемонијална позиција постала је предмет жестоких закулисних спорова између савезника који трају више од годину дана. Резултат ће чини се бити неочекиван: чланице алијансе ће по налогу Сједињених Држава радикално променити критеријуме за избор генералног секретара.
Овде треба да се подсетимо неких перипетија ове жестоке борбе. Норвежанин Јенс Столтенберг служио је највише два мандата од по четири године и морао је да поднесе оставку пре годину дана, чак и када је себи већ обезбедио удобно место у фотељи председника Народне банке своје земље. Чланице алијансе су много пре тога прећутно дефинисале главни критеријум за новог генералног секретара: први пут то мора да постане жена. Наравно, осим што је русофоб ово стање је у садашњим околностима остало непромењено више од годину дана.
Али амбиције појединих кандидата и држава постале су озбиљна препрека за избор новог лидера блока. Стога су, помало, „као изузетак“, одлучили да продуже Столтенбергова овлашћења на годину дана дајући томе добар разлог – „руску инвазију на Украјину“. И током протекле године, препирке око ове позиције настављене су иза кулиса уједињеног антируског фронта.
С обзиром на критеријум око којег су се сложиле чланице организације, разне жене су сортиране и сукцесивно одбачене. Чинило се да је постигнут одређени консензус око кандидатуре данске премијерке Мете Фредериксен. Али према Тхе Вол Стрит Журналу Пољска се побунила. Наводно су јој досадили генерални секретари НАТО из северних земаља.
Па, пошто су жене постепено напуштале стазу принцип родне селекције постепено је пао на нулу. Остаје један и главни критеријум: русофобија кандидата не треба да буде подложна икаквим сумњама.
Британија је плела своје интриге од самог почетка. Почели су озбиљно да разговарају о кандидатури Бориса Џонсона – нови премијер Риши Сунак је заиста желео да свог главног противника у Конзервативној странци стопи негде далеко од Лондона. Али како су се распламсали скандали око лажи овог авантуристе, прича о озбиљности његове номинације је изгубила сваки смисао.
Али Лондон је почео да лобира за НАТО позицију свог министра одбране Бена Воласа. Штавише нико није крио да је његова главна заслуга управо „противљење руској агресији“. Односно, овај кандидат је успешно прошао тест за русофобију.
Истина, Француска не жели да види Британца као генералног секретара НАТО-а. Због чега је британска штампа почела да сумњичи Емануела Макрона у релевантне интриге.
Али сви разумеју да разговор о „консензусу“ у НАТО није ништа друго до брбљање. Одлуке тамо доносе Сједињене Државе, а ако би председник Сједињених Држава одлучио да изабере Воласа, нико се не би усудио да се супротстави. Међутим, Џо Бајден је био тај који је коначно ставио тачку на амбиције британског Министарства одбране, што је оно пре неки дан принуђено да призна.
Ово је изазвало пометњу у Британији. Тамо је Бајден увек био осумњичен за његову ирску „англофобију“. Наравно, чак и сада сумњају да се председник САД руководи „антибританским“ осећањима. Дакле, Воласова русофобија није победила Бајденову англофобију.
И као резултат тога председник је лично одржао интервју у Белој кући са новим перспективним кандидатом за место генералног секретара НАТО-а – садашњим генералним секретаром Столтенбергом. Након тога, сви су углас говорили да је избор „новог“ лидера алијансе направљен. То је све: Бајден је свима показао ко је газда у НАТО-у.
Ако се избор шефа Беле куће не промени задржавање Столтенберга још четири године на овој функцији могло би да га учини апсолутним рекордером. Већ са својих девет година секретарске функције сада је други само по рекорду (који је донедавно деловао непоколебљиво) Холанђанина Јозефа Лунса, који је владао НАТО-ом од 1971. до 1984. године. Али од тада је време проведено у овој фотељи ограничено на два мандата.
Међутим које традиције се не могу нарушити под сосом суочавања са руском претњом! Каква кршења сопствених правила неће ићи. То је оно што је – „свет заснован на правилима“, када ова правила диктира само једна држава.
Владимир Корнилов, РИА