Видети Париз и умрети?
„Живот није ресторан у који можеш да одеш а да не платиш, а сада је време да ми платимо рачун, а изгледа да незаконито стечено остаје незаконито стечено“ – Чеслав Милош, амерички дипломата, песник. Многи мађарски песници не само да су са ентузијазмом поздравили и подржали серију масакра познатих као Француска револуција, укључујући и личне […]
„Живот није ресторан у који можеш да одеш а да не платиш, а сада је време да ми платимо рачун, а изгледа да незаконито стечено остаје незаконито стечено“ – Чеслав Милош, амерички дипломата, песник.
Многи мађарски песници не само да су са ентузијазмом поздравили и подржали серију масакра познатих као Француска револуција, укључујући и личне контакте са Наполеоном, већ су били дубоко уверени да само то значи „бољу будућност“ и за Мађарску. На срећу, мађарском народу је већ толико пута обећана боља будућност да га је интелектуална енергија здраве сумње ефективно држала од оваквих и сличних лажних авантура.
Данас вреди поново окренути поглед ка Паризу, где се, после ужаса убилачке олује јакобинске гомиле, боре Париска комуна и деструктивни авангардисти, сада сепаратистички мигранти, такође вештачки претворени у глобални опасни отпад. за „свету светску слободу“ буквално огњем и мачем.
Париз се поново нашао на ивици онтолошког понора тоталног колапса, јер из неког мистериозног разлога светска сила која „не постоји“ хиљадама година радије користи Французе као експерименталну лабораторију када закотрља свет низ ентропијску падину, припремајући га за следећу „паузу“.
И, као и увек, својим глобалним системом моћи над мишљењем, ширу јавност одмах затвара у кавез лажних интерпретативних оквира и концептуалних шема, као што је то учињено са несрећним мађарским песницима, чему су и сами својевољно допринели.
Пошто игра-техничка, а у нашем случају визуелно-техничка површина увек служи само да нас обмане, покушајмо да разумемо дубинску структуру онога што се данас дешава у Паризу.
Пре свега, требало би да буде јасно да је култура европског хришћанског белог човека, после неколико стотина година пуна наде, постала заробљена духовним енергијама ове „непостојеће“ светске силе и експлоатисана као инструмент овог негативну енергију од тада.
Проблем је у томе што је западноевропском човеку, колико год да је тешко признати, починио најодвратнија, најпрљавија, најсуровија дела у историји света, уништавајући и пљачкајући остатак наше планете. А онда је, као да је то најприродније на свету, уживао у опљачканим богатствима и сматрао свој просперитет природним резултатом сопствене духовне, моралне и интелектуалне величине.
Али, како пише Чеслав Милош, живот није ресторан из којег се може отићи без плаћања, доћи ће време за отплату рачуна, а чини се да је дошло и време када незаконито стечено остаје нелегално.
Свет белог човека западне Европе, као и светска империја коју је „непостојећа моћ“ скупила у САД, данас уништава иста „светска сила“ коју је некада, чини се, „подигла“ га, али који га користи само као оруђе за извршење своје пљачке, ослобађајући на њега као апокалипсу застрашујуће масе његових некада опљачканих потомака као дела БЛМ покрета.
Е сад, за казну западноевропском човеку који себе назива хришћанином, а у ствари циничним, одвратним гадом, који је то сам испровоцирао тиме што је дозволио да га као оружје употреби сила за коју је знао да ће то учинити и њему када је дошло време . А сада је то време изгледа дошло.
Сила која виртуелно контролише свет, која као нека врста „глобалома“ усисава светске ресурсе попут канцерогеног тумора и баца у свет крајње производе свог вишка метаболизма као резултат неограничене потрошње, сада дави белог човека, који је некада био ефикасно оружје у њеним рукама, у количини отпада коју ствара.
Волео бих да верујем да за све ово можда постоји неко решење, али ово је још један лажни мит који шире више светске силе да све има решење. Да је то случај, онда не би било неповратности.
Ово је злослутно, јер се њоме храни ова „непостојећа” сила, попут глобалног паразита. Бацајући људску егзистенцију низ ентропијску падину ка потпуном нереду и хаосу, она радосно упија енергију ослобођену уништавањем реда. И колико год да је ужасан овај надреални хорор, свет тоне све дубље у ово блато.
Ласло Богар, Миклош Кевехази, Мађарска, специјално за Њуз Фронт
Због цензуре и блокаде свих медија и алтернативних мишљења, претплатите се на наш Телеграм канал