Свечана академија Кошаркашког савеза Србије поводом сто година кошарке за историју!
У „МТС дворани“ у Београду вечерас је одржана грандиозна Свечана академија Кошаркашког савеза Србије поводом сто година кошарке у Србији.
Овом сјајном догађају који ће се дуго памтити, присуствовала су бројна велика имена европске, југословенске и српске кошарке. Поред челника КСС и највиших званичника ФИБА Европа, у фантастичном амбијенту уживали су и многи легендарни кошаркаши и кошаркашице који су проносили славу наше кошарке широм планете.
У фантастичној атмосфери, после химне Србије, свечаним званицама прво се обратио домаћин овог историјског скупа председник КСС Предраг Даниловић.
– Поштовани министре спорта Републике Србије, председниче Републике Српске, уважени генерални секретару Светске кошаркашке федерације, пријатељи кошарке, даме и господо, имам велику част и задовољство да вам се обратим као председник Кошаркашког савеза Србије у години овог великог јубилеја. Наш Савез основан је на данашњи дан пре 75 година, а кошарка се први пут појавила на овим просторима пре 100 година. Зато наш јубиларни слоган гласи – ДУЖЕ ОД ВЕКА, ВИШЕ ОД ИГРЕ! У том слогану прожети су и прошлост и садашњост и будућност, али и наш национални понос који осећамо према кошарци. Кошарка је у Србији почела као једна мала вест у листу „Политика”, 1923. године, у време кад су неки други спортови већ стекли велику популарност. Од првог курса кошарке, који је у дворишту школе Краљ Петар Први одржао изасланик америчког Црвеног крста Вилијам Вајленд, кошарка се поступно развијала да би у нашој земљи нашла своје место под Сунцем. Генерални секретар ФИБА Бора Станковић писао је у својим мемоарима да су родитељи у почетку бранили деци да играју кошарку, јер су сматрали да се због повијеног положаја приликом вођења лопте ствара грба на леђима! Срећом, постојали су упорни људи, визионари, који су у кошарци видели нешто сасвим друго. Игру лепих покрета, узбуђења, надигравања, витештва и жеље да се сваким даном учи и напредује. Кошарка је била прилика за личну и колективну афирмацију, шанса да се ваш град и ваша земља представе свету у најбољем светлу. Победе на том магичном прашњавом правоугаонику – пошто се некада играло на шљаци – покренуле су златни точак традиције који нас је довео до тога да данас будемо испуњени неизмерним задовољством. Иза нас је век поноса, а испред нас век нових изазова. Окупили смо се данас да бисмо славили дела наших предака, да бисмо светло рефлектора са данашњих асова уперили на очеве осниваче наше кошарке, јер њима дугујемо све оно што смо кроз кошарку проживели и доживели. Они су трасирали пут ка свим невероватним успесима који су довели до тога да Србија постане земља кошарке. Данас је то нормална ствар: кад кажеш Србија, мислиш кошарка. Али, не смемо никада да заборавимо да смо ми само једна карика у том ланцу и да имамо обавезу да урадимо све што је у нашој моћи да свака наредна карика буде још отпорнија и снажнија.
Председник Даниловић је истакао да је сигуран да наши претходници могу да буду поносни на овај тренутак, када крунишемо вековни пут српске кошарке. – У овој години јубилеја освојили смо четири медаље: три златне и једну сребрну. Две златне освојила је наша мушка репрезентација у 3х3 кошарци, по једну на светском и европском првенству. Европски прваци су и наши јуниори који су нас одушевили својим играма на шампионату у Нишу. Koшаркашице су пете у Европи, али знамо да су у последњих десет година два пута биле шампионке Европе и једна су од најбољих репрезентација на свету. Оно што је изазвало највећу ерупцију задовољства међу љубитељима спорта у Србији догодило се на овогодишњем Светском првенству за кошаркаше. Наша репрезентација је освојила сребрну медаљу у Манили, подсетивши својим начином игре и односом према националном тиму на неке од најсветлијих тренутака у историји наше кошарке. Пред нама је обавеза да наставимо овим путем и у новом веку српске кошарке. Како бисмо у томе успели, неопходно је да се још више фокусирамо на рад са млађим категоријама, да усмеримо своје снаге на развој клубова који су одувек били темељ здраве и успешне кошарке, да створимо услове да децу у најмлађем узрасту приближимо нашем спорту, да девојчице анимирамо да се кроз клубове и кошаркашке покрете баве кошарком, да поново афирмишемо домаћу лигу и развијемо нову генерацију успешних тренера. Кошарка је код нас постала то што јесте добрим делом захваљујући ентузијастима у мањим срединама, који су своје животе посветили кошарци. Зато би један од наших задатака требало да буде и да свим тим људима, како неангажованим, тако и будућим тренерима, омогућимо услове за квалитетан рад. На крају, желим свима да вам захвалим што сте дошли да заједно обележимо овај наш јединствен јубилеј и да вам пожелим срећне божићне и новогодишње празнике. Свим спортистима желим успеха у новој, олимпијској години – рекао је Даниловић.
Затим је на бину изашао генерални секретар ФИБА Андреас Заглис, који је у Београд дошао у друштву извршног директора ФИБА Камила Новака.
– У име ФИБА, Међународне кошаркашке федерације, стојим пред вама вечерас почаствован, али и понизан. Док поносно славите традицију дугу 100 година, светска кошаркашка заједница жели да изрази своје поштовање и дивљење према вама, живим легендама српске кошарке. Наш предивни спорт је много више од пуке физичке активности. То је игра која захтева умну припрему, хемију између чланова тима, детаљно припремљену стратегију и тактику – морате бити спремни на разне ситуације на терену. Али на дан славља, као што је то случај вечерас, морамо да говоримо из срца. Стога, говорићу из срца о надалеко познатој ”српској” школи кошарке и њеном глобалном утицају на кошарку. Говорићу о стварима на које треба да будете поносни, које треба да штитите и преносите на будуће генерације. Најпре, ваша изузетна традиција у кошарци је изграђена на темељима страсти и посвећености игри. Сећам се када сам био у овом граду 2016. године и финала Олимпијског квалификационог турнира против Порторика у препуној Арени. Пети минут игре, резултат је 25:3, тајмаут за Порторико и 20.000 људи на ногама. То је страст. Затим на ред долази посвећеност. Изванредне личности овог друштва, личности са дипломама из области медицине, права, инжењерства, које би се могле бавити било којим другим добро плаћеним пословима на високим позицијама, попут Боре Станковића, Аце Николића, Небојше Поповића и Радомира Шапера – посветиле су се кошарци. Они су створили стил подучавања спорта који се темељи на основним вештинама. Нагласак на подучавању и усавршавању играчких вештина у овој земљи је постао светски модел – за посматрача, то личи на уметничку опчињеност. Опседнутост савршенством, шутирање 1.000 кошева дневно или припрема Богдановића да буде следећи капитен репрезентације тако што га терате да шутира преко четке како би побољшао свој лук. Овај систем је довео до изванредних резултата. Покушајте да се присетите најбољих светских кошаркаша сваке деценије од Другог светског рата па до данас. Изван „Кућа славних“ и МВП награда, немогуће је саставити листу најбољих десет играча сваке деценије, а да се не укључи и неколико играча из Србије. Али као што сам већ поменуо, ово је тимски спорт и неопходан је лидер који додељује улоге и ствара хемију за сав овај таленат. Српска школа кошарке се такође побринула и за то, чему се ја лично дивим. Толико јаких личности, локалног ривалства, и да будемо искрени, понекад ега, али када је у питању кошарка помажете једни другима, размењујете искуства и знање. Ваши бриљантни тренери деле знање између себе, подучавају једни друге. Не оклевате да пружите поверење млађим играчима, да екпериментишете како би напредовали, како би направили нешто ново, без обзира да ли је у питању женска, мушка или 3×3 кошарка. И ово радите на најбољи начин у једном специфичном окружењу, окружењу које спаја вештину са националним поносом, а то је репрезентација Србије. Поштовани министре, ваша земља је одлична у многим секторима који је чине глобално познатом. Али, чак и ако многи људи широм света возе аутомобил са српским презименом, дозволите ми да кажем да нема бољег амбасадора Србије у свету од кошарке. Драги пријатељи породице српске кошарке, молим вас, одржавајте ту страст живом, одржите ту опсесију стварања елитних играча којима се цео свет диви, одржите овај систем дељења знања и подучавања игре, и, пре свега, одржите репрезентацију као бисер ваше школе, српске школе кошарке.
Бројим гостима обратио се и министар спорта у Влади Републике Србије Зоран Гајић.
– Поштовани председниче Републике Српске, поштовани председниче Олимпијског комитета, поштовани председниче Кошаркашког савеза, уважени генерални секратару ФИБА, даме и господо кошаркашке легенде, пре свега вам преносим поздраве велике српске спортске породице. Стојим овде испред вас у име 85 савеза, чији сте и ви један део. Са великим поносом могу да кажем да сви ми који смо из других спортова, морамо да признамо да смо у неком периоду свог живота и рада учили од вас, од људи који су подигли овај ваш дивни спрот, спорт који је на најбољи могући начин, како рече претходни говорник, пронео име Србије. Ви нисте само играли за себе, играли сте за Србију, за наш народ где год да живи на земаљској кугли. Сви су били поносни, не само на златне, сребрне медаље, већ на начин како сте ви играли, на који сте побеђивали, понекад и губили. А умели сте и да достојанствено изгубите, на сву срећу много пута и да побеђујете. У тренажно-методолошком правцу, у маркетиншком правцу, у спортско-организационом правцу, били сте лучоноша, авангарда, путоказ како и ми остали треба да радимо. Од срца вам желим да и следеће генерације наставе са овим резултатима, јер није свеједно када их ви стварате у континуитету, а овде видим многе гренерације које имају резултат. Најтеже у спорту је одбранити освојено, а ви негде од 50 и неке године, па оне велике из Љубљане 70, па после као СРЈ, па као Србија, држите тај континуитет 60 и нешто година. Желим вам сваку срећу, да будете јединствени, да се држите заједно и да се догодине на Олимпијским играма сви заједно радујемо како успесима уопште српског спорта, а нарочито успесима кошарке.
После говорника, емитовани су својеврсни видео записи који су присутне водили кроз пребогату историју наше игре под обручима и приказали десет деценија у слици и речи – од доласка прве лопте у Србију 1923. године, до недавно освојене сребрне медаље у Манили.`
После сјајног програма и сећања на век успеха, КСС је легендама наше кошарке доделио највиша признања. Реч је о Признањима за животно дело које је Кошаркашки савез Србије установио само за ову прилику, а лауреати су осам непоновљивих личности којима је признање додељено постхумно. То су: Небојша Поповић, Бора Станковић, Радомир Шапер, Александар Николић, Соња Младеновић, Ранко Жеравица, Радивој Кораћ и Душан Ивковић.
Председник Кошаркашког савеза Србије Предраг Даниловић је уручио признања представницима породица лауреата овог јединственог признања које се додељује за допринос у првом веку српске кошарке.
Последња је признање примила некадашња репрезентативка Зага Жеравица, супруга легендарног тренера и селектора Ранка, која се на крају предивне вечери обратила у име свих добитника.
– Нећу никога појединачно и посебно да издвајам. Срећна сам да сам вечерас у овој фамилији спортској, кошаркашкој пре свега… Ово је наша фамилија, поред оних које имамо у нашим кућама, ово је наша фамилија за цео живот. Ово признање је заиста нешто врхунско што је могло да се додели оваквим људима, драго ми је да могу у њихово име да се захвалим кошаркашкој организацији, нашој држави и свима вама који сте на неки начин допринели, да сви ови људи који су вечерас овде, добитници овог великог признања, на неки начин буду међу нама. Сви ми до краја живота остајемо по мало деца. Сад могу само да кажем, да бих волела да знамо да ови људи који су вечерас добитници овог великог признања негде имају свој савез и да негде и даље расправљају о кошарци и да су и даље са нама. То би било нешто што нас уједињује. Кошарка је свима нама остала у крви од првог до последњег дана. Само ћу да кажем да смо Ранко и ја вече уочи његовог одласка одгледали три евролигашке утакмице и у један сат после поноћи Чикаго Булсе. Живео је цео живот са кошарком и отишао је са кошарком. Оно што краси кошарку ову нашу, југословенску, па и српску, то је континуитет који наши тренери и наши играчи пружају и омогућавају. Пошто потичем из женске кошарке, морам да искористим ову прилику да се захвалим Марини Маљковић која је вратила женску кошарку на европске и светске висине. Можда и више од тога желим да се захвалим што је учинила толико да девојчице данас могу, у целој Србији, да тренирају кошарку и да за то не плаћају ништа. Хвала у име свих добитника – закључила је Зага Жеравица.
