Rekordne strane investicije u Srbiji u godini invazije na Ukrajinu

U godini koju je obeležila ruska invazija na Ukrajina i energetska kriza bez presedana, Srbija je zabeležila rekordan nivo stranih direktnih investicija.

Vrednost onoga što su strane kompanije i pojedinci uložili premašila je četiri milijarde evra.

"To je neverovatan uspeh u godini rata u Ukrajini", prokomentarisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za televiziju Pink 8. januara.

U Narodnoj banci Srbije (NBS) za Radio Slobodna Evropa (RSE) objasnili su da je tokom marta i aprila 2022. godine, zbog eskalacije sukoba u Ukrajini, došlo do privremenog usporavanja priliva stranih direktnih investicija.

"...()...koji je u ostatku godine ne samo nadoknađen, već je čak i premašio inicijalne projekcije rađene pre sukoba u Ukrajini", istakli su u NBS.

Kao glavne razloge za rekordni nivo investicija naveli su makroekonomsku stabilnost, povoljnu poslovnu klimu i sporazume Srbije o slobodnoj trgovini sa drugim zemljama.

Za profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodraga Savića razlog za dostizanje rekorda leži u dolasku Rusa i Ukrajinaca u Srbiju usled rata u Ukrajini.

Deset puta više ruskih firmi za godinu

Prema podacima Agencije za privredne registre na upit RSE, u Srbiji je u 2022. osnovano 1.020 privrednih društava u ruskom vlasništvu. To je desetostruko više u odnosu na prethodnu godinu, kada su bila osnovana 82 privredna društva.

Upravo to kao jedan od glavnih razloga za rast investicija u Srbiji vidi profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić.

"Oko 500-600 miliona evra više u odnosu na prosek prethodnih godina za prilike Srbije je neuobičajeno i pomalo neočekivano. Verovatno neki razlog leži u činjenici da smo mi sada imali značajan priliv Rusa i Ukrajinaca", naveo je Savić.

On je ukazao da se u proteklih par godina vrednost stranih direktnih investicija u Srbiji kretala oko 3,6 - 3,7 milijardi evra.

Podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je generalno broj novoregistrovanih stranih firmi u Srbiji u 2022. porastao.

Srbija je, uz Tursku, jedina država kandidata za članstvo u Evropskoj uniji (EU) koja nije uvela sankcije Rusiji.

Uprkos osudi ruske invazije na Ukrajinu time što je glasala za rezolucije Ujedinjenih nacija (UN) i deklaracije EU kojim se invazija osuđuje, Beograd je čvrstog stava da ne uvodi sankcije Moskvi uprkos pozivima Brisela i Vašingtona.

Taj stav zvaničnici pravdaju pre svega podrškom Rusije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.

Kao drugi razlog navode zavisnost Srbije od ruskih energenata.

Najveći deo investicija i dalje iz EU

Evropska unija i dalje je lider u direktnim stranim investicijama u Srbiji.

Prema podacima Narodne banke Srbije dostupnim za prvih šest meseci 2022. investicije iz država EU činile su trećinu ukupnih investicija.

EU prvu poziciju po vrednosti stranih investicija u Srbiji drži u proteklih više od 10 godina.

Prethodne decenije, investicije iz EU činile su 63 odsto svih stranih direktnih investicija.

U javnosti se, međutim, Kina i Rusija doživljavaju kao države koje najviše investiraju u Srbiju.

I dok Kina na osnovu podataka Narodne banke Srbije beleži rast investicija od 2014. godine, nivo investicija iz Rusije je u značajnom padu od 2019. godine.

Srbija sa državama EU ima sporazum o slobodnoj trgovini od 2009. godine u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Sa Kinom je sporazum o slobodnoj trgovini u planu, dok trgovinu bez carina sa Rusijom Srbija ima u okviru Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evorazijskom ekonomskom unijom.

Zašto je Srbija interesantna stranim investitorima?

U odnosu na druge države Zapadnog Balkana Srbija prednjači u privlačenju stranih direktnih investicija.

Srbiju, prema rečima ekonomiste Savića, u odnosu na druge države izdvajaju pre svega subvencije koje investitori dobijaju od države.

"To su vrlo izdašne subvencije po radnom mestu i kod nekih se subvencioniše investicija, dakle učestvuje država Srbija u snošenju troškova ukupne investicije", pojašnjava Savić.

On ukazuje da su zakonom iz 2014. o ulaganjima izjednačeni strani i domaći investitori.

"Definisana su vrlo precizna pravila odnosno stvaranje povoljnijeg poslovnog ambijenta koji ima za cilj da privuče strane kompanije", pojašnjava Savić.

Važan faktor, navodi Savić je i niska cena energenata:

"Srbija decenijama ima nisku cenu električne energije, među najnižima u Evropi. Ista situacija je sa cenom gasa."

Radna snaga, prema njegovim rečima, takođe ima velikog uticaja, jer je cena rada u Srbiji niža nego primera radi u Nemačkoj.

Na pitanje da li smatra da će Srbija u narednoj godini uspeti da održi nivo investicija, imajući u vidu da je kraj krize izazvane ratom u Ukrajini neizvestan, Savić navodi:

"Mislim da će moći, Srbija će i dalje biti konkurentna."

Sa kim Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini?

U privlačenju stranih investicija prema Narodnoj banci Srbije značajnu ulogu imaju sporazumi o slobodnoj trgovini.

Najvažniji su prema obimu trgovine oni Evropskom unijom i u okviru CEFTA (Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini između Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Moldavije, Srbije, Kosova, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske i Rumunije).

Sporazum sa Evroazijskom ekonomskom unijom (EAEU) koju predvodi Ruska Federacija potpisan je u oktobru 2019.

Zvaničnom Beogradu su uoči stupanja na snagu tog sporazuma upućene kritike iz Brisela zbog obaveze Srbije da kao država kandidat za članstvo u EU uskladi svoju spoljnu politiku sa evropskom.

Srbija ima sporazume i sa Turskom i Velikom Britanijom, kao i sa državama Evropske asocijacije slobodne trgovine - EFTA (Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska).

Kako navode u odgovoru na upit RSE u Ministarstvu unutrašnje i spoljne trgovine Srbije, cilj Vlade je i "da pregovara i zaključi nove sporazume sa drugim značajnim partnerima, kao što je Kina".

Dodaju da se razmatra mogućnost da Srbija potpiše sporazume o slobodnoj trgovini i sa Egiptom, Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Južnom Korejom.

Kada bude postala članica EU, Srbija će automatski morati da raskine sve sporazume o slobodnoj trgovini koje ima sa državama van EU.