Dačić u Briselu: Srbija spremna da radi na implementaciji francusko-nemačkog predloga
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je naglasio da njegova poseta Briselu ima za cilj da potvrdi evropski put Srbije i spremnost zemlje da mirnim putem reši sva otvorena pitanja a da istovremeno zaštiti ono što se smatra nacionalnim interesom.
Nakon sastanka sa evropskim šefom diplomatije Žozepom Boreljom (Josep Borrell) u utorak, 24. januara, Dačić je potvrdio spremnost zvaničnog Beograda “da radi na osnovama i implementaciji” takozvanog francusko-nemačkog plana za dijalog Srbije i Kosova.
Prema njegovim rečima, briselski sagovornici su naglasili konstruktivnu i odgovornu ulogu predsednika Aleksandra Vučića kada je reč o najnovijim razgovorima o dijalogu, te želju evropske strane da se ne bave rešavanjem učestalih dešavanja na Kosovu, već da se dođe do nekog dogovora koji bi doneo čvršće garancije, mir i stabilnost u regionu.
“On (Vučić) im je rekao koje su crvene linije, a to je članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama i da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi trebalo da bude uopšte sporna”, rekao je Dačić pozivajući se na prošlonedelji razgovor koji je predsednik Srbije obavio sa petočlanom delegacijom koja je posetila Beograd i Prištinu.
Šef diplomatije Srbije je potvrdio da je prilikom razgovora sa visokim predstavnikom EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost pokrenuto pitanje sankcija protiv Rusije koje Srbija ne uvodi.
“Ja sam ponovio da se ne radi o vrednosnom opredeljenju u odnosu na ono što se dešava u Ukrajini, o odnosima Rusije i Ukrajine nego je reč o refleksijamaa koje pitanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta ima kada je reč o našoj poziciji u drugim međunarodnim organizacijama i institucijama, odnosno o našim odnosima sa zemljama koje podržavaju naš stav kada je reč o Kosovu u UN. Između ostalih jedna od njih je i Rusija#, rekao je Dačić novinarima na kraju posete Briselu.
Dačić se prethodno sastao sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, kao i sa poslanicima Evropskog parlamenta koji su pozvali Srbiju na dalje usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike sa EU.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Srbije, u odvojenim razgovorima s evroposlanicima Dačić je ponovio stav da članstvo u EU ostaje strateški cilj Srbije, kao i jedan od glavnih spoljnopolitičkih prioriteta.
Dodaje se da je napomenuo da Srbija u potpunosti ostaje posvećena reformskom procesu i unapređenju svih sfera društva, kao i daljem razvoju regionalne saradnje.
Dačić je razgovarao sa poslanicom Zelenih, stalnom izvestiteljkom za Kosovo i izvestiteljkom iz senke za Srbiju u Evropskom parlamentuta Violom fon Kramon, sa evroposlanicima Demetrisom Papadakisom i Matjažom Nemecem, kofasilitatorom u međustranačkom dijalogu sa Narodnom skupštinom, kao i sa kopredsedavajućom delegaciji Evropskog parlamenta u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Alesandrom Moreti.
Kada je reč o napretku na evropskom putu, poslanici EP pozitivno su ocenili proces reformi, kao i korake koje vlada Srbije preduzima kako bi uskladila svoju viznu politiku sa EU, ali su takođe pozvali na dalje usaglašavanje spoljne i bezbednosne politike.
U najnovijem izveštaju Evropskog parlamenta o Srbiji, između ostalog, ponavlja se žaljenje zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji.
U pripremljenom izveštaju Srbija se podseća da kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), mora da se da se pridržava principa i politike EU.
Šef srpske diplomatije Dačić rekao je da Srbija nema problem sa usklađivanjem sa politikama EU u delu koji ne narušava njene nacionalne interese.
Kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, sagovornici su pozdravili nastavak aktivnosti i složili se da je samo otvoren dijalog pravi put za postizanje kompromisnog i održivog rešenja, a razmenili su i mišljenje o trenutnoj situaciji u Ukrajini.
Dačić je u tom kontekstu ponovio da Srbija osuđuje svako kršenje međunarodnog prava, ali je izrazio žaljenje što pojedini evropski zvaničnici insistiraju na neophodnosti poštovanja teritorijalnog integriteta Ukrajine, koji Srbija nedvosmisleno podržava, a za šta u sopstvenom slučaju nema podršku.
U saopštenju visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja (Josep Borrell) navodi se da se Srbija ponovo nije usaglasila sa novim odlukama Saveta Evropske unije o restriktivnim merama protiv Rusije, za razliku od ostalih zemalja u regionu.
Srbija je važila za lidera u pristupnom procesu. Zbog tvrdog stava i odbijanja da uvede sankcije Rusiji, zvanični Beograd u prethodnoj godini, nije učinio ni jedan korak po pitanju napretka u procesu evropskih integracija.
EU redovno poziva Srbiju da usaglasi njenu spoljnu politiku sa politikama EU.