Proveravamo: Poređenje protesta u Srbiji sa Majdanom

"Neće biti novog Majdana", je jedna od reakcija vlasti u Srbiji nakon novog protesta u prestonici, koji je okupio desetine hiljada ljudi.

Na protestu 3. juna, petom po redu, između ostalog tražila se i ostavka predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

U svojim reakcijama, predstavnici vlasti u Srbiji ponovo su proteste doveli u vezu sa demonstracijama Evromajdan iz 2013. i 2014. u Ukrajini.

Protesti "Srbija protiv nasilja" organizuju se zbog nezadovoljstva odgovorom vlasti nakon tragičnih pucnjava u Srbiji u kojima je život izgubilo 18 ljudi. Na proteste je pozvao deo opozicije, a na skupovima se okupljaju desetine hiljada ljudi.

Poređenja iz izjava zvaničnika u Srbiji odnose se na ukrajinske antivladine demonstracije Evromajdan, koje su srušile bivšeg proruskog predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča 2014. godine.

Tvrdnje o protestima u Srbiji, Evromajdanu i 'krvoproliću'

Premijerka Srbije Ana Brnabić je za TV Happy rekla 5. juna da će narod odlučiti u kakvoj Srbiji želi da živi i da neće biti "Majdana i građanskog rata".

Na sličan način ministar odbrane Srbije Miloš Vučević i novi lider vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) komentarisao je 4. juna proteste u Srbiji.

"Neće biti nikakvog Majdana u Beogradu, niti krvi po ulicama. Građani Srbije su pre godinu dana na biralištima pokazali kome veruju i koga žele da ih vodi, a to su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka", naveo je Vučević, a navodi se na sajtu SNS-a.

Predstavnici vlasti i ranije su dovodili u vezu ove proteste sa Evromajdanom.

Predsednik Srbije je 14. maja optužio deo opozicije da želi vlast bez izbora i naveo da u Beogradu "neće biti novog Majdana", odnosno smene vlasti posle protesta na ulicama.

I Miloš Terzić, član Predsedništva SNS-a, kako se navodi na sajtu te stranke, izjavio je 4. juna da organizatore protesta samo zanima dolazak na vlast bez izbora.

"Zanima ih haos, krvoproliće i Majdanizacija Srbije", rekao je on.

Da li je Evromajdan ulično nasilje?

Evromajdan ili Majdan započeo je u novembru 2013. godine, kada su se demonstranti okupili na glavnom trgu u Kijevu u znak protesta protiv odluke tadašnjeg predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča da ne potpiše ključni trgovinski sporazum s Evropskom unijom.

Umesto toga, tražio je bliže ekonomske veze s Rusijom.

Boris Varga, politikolog i novinar iz Srbije, koji je magistrirao međunarodno novinarstvo u Lavovu u Ukrajini, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da vlast praktično zastrašuje građane pogrešno izjednačavajući Evromajdan sa nasiljem na ulici.

"Vlasti doživljavaju Majdan kao nešto krvavo i negativno, kao prevrat, a ne doživljavaju ga kao logičan odgovor na autoritarizam i na nasilje koji je proizveo tada režim u Ukrajini", objasnio je Varga.

On je ukazao i da su Ukrajinci na tim demonstracijama tražili demokratski i evropski put za svoju zemlju.

Varga je ocenio i da spominjanje "krvoprolića" u kontekstu Majdana predstavlja i izvesno "upozorenje vlasti" u Srbiji.

Prema navodima ukrajinskih tužilaca, 104 osobe su ubijene na demonstracijama Evromajdan, a 2.500 povređeno kao rezultat nasilnih akcija vlasti protiv demonstranata od 18. do 20. februara 2014.

"To je način da se odvrate demonstranti (u Srbiji) da dalje protestuju. U Ukrajini režim je upotrebio silu, upotrebio je oružje, automatske puške i snajpere", kaže Varga.

Ambasada Ukrajine u Srbiji reagovala je 15. maja na izjave zvaničnika u Srbiji u kojima su tada upoređivali Evromajdan sa protestima u Beogradu.

"Ono što se ponekad pokušava u negativnom kontekstu predstaviti kao 'ukrajinski scenario' ustvari predstavlja borbu ukrajinskog naroda za svoja prava protiv korumpirane i totalitarne vlasti. Ovo je evropski izbor većine Ukrajinaca", navela je Ambasada Ukrajine tada.

Izjave zvaničnika u Srbiji u kojima se protesti porede sa Evromajdanom, međutim, nastavile su se i nakon reakcije ambasade Ukrajine.

Pet skupova "Srbija protiv nasilja", uz izolovan manji incident, koji su organizatori odmah osudili, proteklo je mirno.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovio je 4. juna da je spreman za razgovore sa organizatorima protesta.

Da li je cilj protesta 'svrgavanje vlasti' kao u Ukrajini?

Organizatori protesta u Beogradu, odnosno opozicione stranke, među svojim zahtevima traže ostavke ministra unutrašnjih poslova Srbije Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina.

Kao odgovor na dva masovna ubistva početkom maja u Srbiji, ostavku je dao ministar prosvete Branko Ružić.

Iako organizatori u svojim zahtevima ne spominju ostavku predsednika Srbije, to u izjavama medijima često pominju učesnici protesta.

Među zvaničnim zahtevima nisu ni vanredni izbori. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svojim izjavama, u kojima je komentarisao proteste, rekao da je spreman i da ide na izbore.

"Kad god hoće (opozicija) izbore, dobiće izbore. Da li će biti samo u Beogradu ili i pokrajinski i republički? Polako. Beogradski izbori? Može. Ali biće još nekih izbora", rekao je Vučić 4. juna.

Varga smatra da su "zahtevi za kadrovskim promenama" na protestima zapravo uvod u izbore u Srbiji koji bi bili "fer i pošteni".

U Ukrajini, sa druge strane, protesti se nisu završili smenom vlasti na izborima.

Nakon što je stotine demonstranata u Kijevu stradalo 18. i 20. februara 2014. u sukobu sa vladinim snagama, tadašnji proruski predsednik Ukrajine Janukovič i većina njegove vlade pobegli su u Rusiju.

Moskva je nakon toga započela okupaciju ukrajinske regije Krim i podstakla smrtonosni separatistički sukob u delovima dve istočne regije Ukrajine.

'Beogradski Majdan' i tenzije na Kosovu

Zvaničnici u Srbiji reagovali su 4. juna na izjavu Blerima Vele, šefa kabineta predsednice Kosova Vjose Osmani, koji je na Tviteru takođe spomenuo "majdanski scenario".

"Dobijamo neke vibracije Majdana iz Beograda. Ovako izgledaju protesti u Srbiji kada ih ne organizuju Vučić i njegova nasilna SNS mašinerija. Mirno i pristojno", napisao je Vela.

Na ovu poruku reagovao je na Tviteru Petar Petković, šef Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije.

"…()…Čim priziva novi Majdan i krvoproliće na ulicama, znači da čezne za onom vlašću koja bi priznala Kosovo", napisao je Petković, dodajući da "neće biti ni Majdana, a ni priznanja Kosova" dok je Vučić na vlasti.

Na tvit Bjerima Vele reagovao je i Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije.

"Ovo je jasan dokaz jake korelacije (ako ne i dosluha) između Kurtijevog obračuna sa Srbima na severu Kosova i željnih huškača Majdana u Srbiji, čega većina demonstranata u Beogradu sigurno nije bila svesna", napisao je Starović 4. juna na Tviteru, referišući na tenzije na severu Kosova između lokalnih Srba i vlasti na Kosovu.

Sever Kosova i Beograd – 'dve krize'

Politikolog Boris Varga ističe da vlasti u Srbiji često spominju "strani zapadni faktor" kada spominju antivladine proteste. On ocenjuje da u ovom trenutku ne postoji zvanična podrška Zapada protestima.

Sa druge strane, on smatra da su tenzije na Kosovu posledice "više kriza na kojima je režim u Beogradu radio", te da te krize nisu povezane sa protestima u Beogradu.

Građani srpske nacionalnosti od 29. maja protestuju na severu Kosova, u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi se suprotstavili ulasku novih albanskih gradonačelnika u zgrade opština na severu Kosova. Takođe traže i povlačenje kosovske policije iz tih opština u kojima većinski živi srpsko stanovništvo.

Gradonačelnici su izabrani na izborima koje je najveća stranka koja predstavlja Srbe na Kosovu, Srpska lista, bojkotovala, uz podršku zvaničnog Beograda.

Protest je 29. maja eskalirao u nasilje između pripadnika misije NATO-a na Kosovu, KFOR-a i demonstranata.

Kakav je odnos Srbije i Ukrajine?

Srbija nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu koja je počela u februaru 2022., ali je podržala teritorijalni integritet Ukrajine.

Fyodor Venislavsky, predstavnik predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog u parlamentu Ukrajine i član odbora Vrhovne vlade za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je u maju za RSE da će raditi na tome da "u budućim pregovorima bar postepeno Srbija uvede neke sankcije koje ne bi u tolikoj meri uticale na život ljudi u Srbiji".

On je rekao i da razume da "Vlada Srbije u određenom smislu zavisi od Ruske Federacije".

Srbija je, inače, u potpunosti zavisna od ruskog gasa. Vlast u Srbiji se takođe oslanja na Rusiju kada je reč o pregovorima o statusu Kosova, njene bivše južne pokrajine.

Odnos Srbije i Ukrajine opterećuje i to što je više državljana Srbije učestvovalo u ratu u istočnim regijama Ukrajine na ruskoj strani. Do sada je u Srbiji više od 30 osoba osuđeno zbog učešća u ratu u Ukrajini od 2014. do danas.

Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač izjavio je u maju da je Ukrajina zahvalna Srbiji na izdvojenoj humanitarnoj pomoći nakon ruske invazije, ali da je potrebno više i da je Ukrajini potrebno oružje.