Svi scenariji posle 'ostavke na stolu' premijerke Srbije

Ostavka premijerke Srbije Ane Brnabić je "na stolu".

Prevremeni parlamentarni izbori su, prema najavi predsednika Srbije Aleksandra Vučića, izvesnost.

Premijerka i predsednik države najavili su ove poteze 7. juna kao odgovor na masovne proteste.

U prethodnih mesec dana u Srbiji je, na poziv dela opozicije, održano više protesta zbog nezadovoljstva odgovorom vlasti na dva masovna ubistva u kojima je početkom maja stradalo 18 osoba.

Šta su scenariji nakon premijerkine izjave?

Scenario 1: Da premijerka ostane na čelu Vlade

Premijerka Srbije Ana Brnabić spremna je da podnese ostavku.

"Računajte da moju ostavku imate", rekla je ona tokom obraćanja javnosti zajedno sa Vučićem.

Ukoliko bi se Ana Brnabić odlučila na taj potez, procedura predviđa da ostavku podnosi predsedniku Skupštine Srbije i o njoj obaveštava predsednika Srbije i javnost.

Potom Skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.

Prema izjavama čelnih ljudi države čini se da je na potezu opozicija čije je predstavnike predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponovo 7. juna pozvao na razgovore.

"Verujem da ćemo pronaći sagovornike, ako se to ne desi idemo na izbore," rekao je.

Da li će Ana Brnabić otići sa čela Vlade Srbije očito će zavisiti od političkih dogovora, kako unutar vladajuće koalicije tako i sa opozicijom.

To znači da Brnabić može i da ostane na čelu Vlade.

Ana Brnabić je funkcionerka vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).

SNS je stožerna stranka vladajuće koalicije u Skupštini Srbije. Naprednjaci imaju 98 od 250 poslanika.

Scenario 2: Novi premijer bez izbora

Ostavkom premijerke prestao bi mandat Vlade Srbije. Ali, to ne bi moralo automatski da znači nove izbore.

Postoji mogućnost da većina u parlamentu izabere novog premijera.

Kada Skupština Srbije konstatuje ostavku premijera, predsednik države je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade, odnosno da mandat poveri nekom drugom.

Vučić je rekao 7. juna da vladajuća Srpska napredna stranka neće želeti novi mandat jer je bila zadovoljna radom Ane Brnabić.

On je tada dodao da postoji mogućnost da neko drugi napravi parlamentarnu većinu za izbor novog predsednika Vlade Srbije.

Trenutno, Srpska napredna stranka sa Socijalističkom partijom Srbije i drugim manjim koalicionim partnerima ima većinu u parlamentu.

Scenario 3: Novi parlamentarni izbori

Ukoliko ne bude dogovora i parlamentarne većine za izbor novog premijera, onda se ide na nove izbore.

Prema Ustavu Srbije rok za izbor nove vlade u parlamentu je 30 dana od dana kada bi poslanici konstatovali ostavku Ane Brnabić.

Ako novi premijer ne bude izabran u tom roku, onda je predsednik Srbije dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore.

Izbori treba da budu okončani najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je tokom obraćanja 7. juna da je jasno da će biti prevremenih parlamentarnih izbora i da je samo pitanje meseca kada će oni biti održani.

Šta su zahtevi protesta?

Među zahtevima koji su upućeni vlastima sa protesta "Srbija protiv nasilja" nema vanrednih parlamentarnih izbora.

Sa protesta "Srbija protiv nasilja", čiji je formalni organizator deo parlamentarne opozicije, zahteva se zaustavljanje promocije nasilja u medijima i javnom prostoru Srbije.

Takođe se traži i smena ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića i direktora Bezbednosno-informativne agencije Aleksandra Vulina.

Ministar prosvete Branko Ružić je nakon tragedije u beogradskoj školi podneo ostavku.

Ana Brnabić je 7. juna izjavila da su se na protestima čuli samo politički zahtevi.

Ona je tada ocenila da ne vidi "kakve veze sa tragedijama imaju" ministar unutrašnjih poslova i direktor BIA.

Iz nekoliko parlamentarnih stranaka koje nisu deo vlasti za RSE je rečeno da opozicija ne želi nove izbore pod starim uslovima.

*Saradnja na tekstu: Iva Gajić