Put do novih izbora na severu Kosova

Raspisivanje vanrednih lokalnih izbora u opštinama na severu Kosova u cilju deeskalacije krize. Oko ovoga su se "u načelu" sve strane složile – zvanična Priština, Beograd i međunarodna zajednica.

Opet, sve strane imaju svoje viđenje šta bi trebalo da ide "uz" ili "pred" ovaj proces.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti kaže da se slaže sa organizovanjem izbora ali uz "poštovanje vladavine prava".

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodi da je "sve otišlo predaleko", dok Srpska lista iznosi niz "preduslova" za učešće u izbornom procesu.

Ova najveća partija kosovskih Srba je bojkotovala poslednje aprilske lokalne izbore, što je rezultiralo dolaskom na vlast albanskih gradonačelnika.

Kada su kosovske vlasti, uz asistenciju policije, preuzele opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, došlo je do podizanja tenzija jer se tome oštro usprotivilo lokalno srpsko stanovništvo.

Oni gotovo četiri nedelje svakodnevno protestuju i traže da se policija povuče a gradonačelnici da ne dolaze na posao.

Šta kaže Kosovo?

Premijer Kosova Aljbin Kurti je rekao "da" zahtevu EU kada su u pitanju izbori ali je podvukao da oni moraju da budu "legalni".

"Prevremeni izbori se ne mogu održati mimo zakona", rekao je on i ukazao da zakon na Kosovu predviđa raspisivanje novih lokalnih izbora ukoliko 20 odsto upisanih na birački spisak zatraži tako nešto.

Podvukao je da nema prava da od albanskih gradonačelnika traži da podnesu ostavku jer je to "moralni čin".

Potom, prema kosovskom premijeru, raspisivanje izbora bi trebala da prati vladavina prava. To bi trebalo da znači identifikacija, krivično gonjenje i suđenje svim pripadnicima kriminalnih grupa koje su napale policiju, NATO trupe i novinare.

Lokalni Srbi su se 29. maja sukobili sa pripadnicima KFOR-a i tom prilikom je bilo povređenih na obe strane.

Pod vladavinom prava, Kurti podrazumeva i "hapšenje nasilnih grupa" na severu Kosova.

Inače, zvanična Priština je u nekoliko navrata optužila Beograd da "štiti kriminalne grupe".

Šta kaže Srbija?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, nakon sastanka sa evropskim zvaničnicima u Briselu 22. juna, rekao da nema mape puta za deeskalaciju odnosno da ništa nije dogovoreno.

S druge strane, je naveo da pripadnici srpske zajednice na Kosovu "ne mogu više da trpe teror" kosovskog premijera, aludirajući na hapšenja koja sprovodi policija Kosova od izbijanja krize.

Kosovo je do sada uhapsilo oko deset osoba zbog učešća u protestima ili napada na KFOR. Uglavnom se terete za "kršenje ustavnog poretka Kosova".

Zahtevi Srpske liste?

Isti dana kada su se Kurti i Vučić sastali sa zvaničnicima EU, Srpska lista je iznela konkretne korake koje treba preduzeti pre nego prihvate učešće na izbora.

Predsednik Srpske liste Goran Rakić je kao glavni i prvi korak naveo povlačenje specijalne jedinice policije Kosova sa severa uz zahtev da se bezbedonosni vakuum koji bi se time stvorio, reši raspoređivanjem EULEX policije i KFOR-a.

EULEX je misija EU za vladavinu prava na Kosovu a KFOR vojna misija NATO-a.

Drugi zahtev ove najveće partije kosovskih Srba je amnestija svih uhapšenih Srba u protekle dve do tri godine a koji su učestvovali na barikadama ili protestima kako bi se suprostavili odlukama kosovskih vlasti.

"Ne tražimo da se oslobode kriminalci, tražimo da se amnestiraju uhapšena lica koja su učestvovala na protestima ili barikadama. To je nešto što se primenjuje svuda u svetu gde su krizna područja", ocenio je Rakić.

Nakon ova dva koraka, Srpska lista traži ostavku albanskih gradonačelnika, nakon čega bi "bilo moguće održavanje fer i demokratskih izbora".

Kao "uslov svih uslova" je pak naveo "početak" Formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom. Ovo je novina u zahtevima Srpske liste koja je do sada tražila formiranje Zajednice a ne samo početak.

Zajednica opština sa srpskom većinom je dogovorena u okviru dijaloga Prištine i Beograda i trebala bi Srbima na Kosovu da pruži veću autonomiju.

Šta traži međunarodna zajednica?

Odmah nakon podizanja tenzija na severu Kosova krajem maja zapadne zemlje su zatražile hitnu deeskalaciju.

Odgovornost je prebačena na Prištinu i zatraženo je da povlačenje specijalne policije iz opštinskih zgrada, organizovanje novih izbora i da albanski gradonačelnici u međuvremenu rade sa alternativnih mesta.

Od Srbije je, s druge strane, zatraženo da obezbedi bezuslovno učešće Srba na izborima.

Izbore je ponovo 22. juna zatražio visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Josep Borrell.

"Rešenje su vanredni izbori u četiri opštine na severu Kosova uz puno učešče kosovskih Srba", rekao je on nakon sastanka sa Kurtijem i Vučićem.

Očekivanja EU?

"Mislim da smo identifikovali put napred", rekao je Borelj uz obrazloženje da obe strane moraju ispuniti obaveze oko deeskalacije.

Srbiji je postavljen dodatni uslov nakon hapšenja trojice kosovskih policajaca. Taj događaj, oko kog su Kosovo i Srbija izneli potpuno drugačije verzije, dodatno je zaoštrio odnose među stranama.

Priština tvrdi da su policajci "kidnapovani" sa teritorije Kosova, dok Srbija ostaje pri stavu da su uhapšeni jer su bili "duboko" na njenoj teritoriji.

Ipak, EU traži njihovo hitno i bezuslovno oslobađanje.

Očekuje se i da se dve strane vrate implementaciji obaveza iz dijaloga o normalizaciji odnosa.

Ovaj sporazum su dve strane, na predlog EU, prihvatile krajem februara, dok je početkom marta usaglašen Aneks za njegovu implementaciju.

Pored ostalog, predviđa da Kosovo pruži određeni nivo samomenadžiranja Srbima na Kosovu a da Srbije ne dovodi u pitanje teritorijalni integritet i suverenitet.