Evropsko odbijanje finansiranja crnogorskih projekata ne brine Vladu u Podgorici

To što Evropska komisija (EK) Crnoj Gori nije odobrila nijedan projekat u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan, ocjenjujući ih preuranjenim i nepodobnim, za Vladu Crne Gore nije propuštena šansa "već dodatni period za pripremu dokumentacije", ocjenjeno je iz Ministarstva evropskih poslova.

"U ovom krugu vjerovatno nismo uspjeli, ali već 5. jula ima novi ciklus, samo nekom treba iz političkih razloga da naglasi da nešto nije prošlo", izjavio je premijer Dritan Abazović, komentarišući neuspješno kandidovanje crnogorskih projekata.

Iz Evropske komisija je 3. jula saopšteno da Crnoj Gori nije odobren nijedan projekat koji je predala u okviru Investicionog plana za Zapadni Balkan.

Centar za građansko obrazovanje (CGO) je ocijenio da je nedobijanjem finansijske podrške od Evropske komisije potvrda Vladine nestručnosti, neposvećenosti i nedostataka kadra.

Crna Gora je iz fondova Evropske unije od 2007. povukla preko 800 miliona eura.

Abazović o tvitovima Pisonero

Abazović je kazao da je prije nedjelju dana Crna Gora dobila iz istog fonda 5,4 miliona eura i upitao "je li Pisonero tvitovala kad se dobilo 5,4 miliona".

Ana Pisonero je portaparolka Evropske komisije.

"Nisam do sada reagovao na sve što je g. Pisonero govorila, oko toga da treba da se održe izbori, da ne valja Zakon o predsjedniku, da ovo-ono. Mislim da mi na neki način pokušavamo da unizimo Crnu Goru. Ja neću učestvovati u tome", kazao je Abazović.

Ako im je cilj da politički prave pritisak na Vladu, mislim da su zakasnili, izbori su prošli, rekao je Abazović, ne precizirajući na koga konkretno misli.

Vlada premijera Abazovića je već više od deset mjeseci u tehničkom mandatu. Izglasano joj je nepovjerenje 20. avgusta 2022. godine, nakon manje od četiri mjeseca mandata.

Pregovori o novoj Vladi čekaju na proglašenje konačnih rezultata vanrednih parlamentarnih izbora od 11. juna, koji su ponavljani na nekoliko mjesta. Na njima je najviše glasova osvojio vanparlamentarni pokret Evropa sad.

Upitan o odgovornosti za neuspjele projekte, Abazović je kazao da "ljudi ne mogu da rade bolje kad se bave izborima, kad ne idu na posao, nego po terenu".

Što kaže Evropska komisija?

"Crna Gora je dostavila investicione projekte u oblastima energetike, životne sredine i saobraćaja koji su od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan ocijenjeni kao preuranjeni za finansiranje ili nepodobni za finansiranje", saopštila je je Pisonero 3. jula.

Ona je takođe navela da Crna Gora ima koristi od tri projekta tehničke pomoći (3,5 miliona eura) u okviru ovog poziva za pripremu investicija u sektoru saobraćaja i energetike.

Za 14 investicionih projekata koje je Komisija odobrila za oblasti saobraćaja, energetike, životne sredine, ljudskog kapitala i podrške privatnom sektoru, izdvojeno je ukupno 2,1 milijardu eura, a investicije su dobile Albanija, Bosna i Hercegovina, Sjeverna Makedonija i Srbija.

Na listi, osim Crne Gore, nema ni Kosova, jer je EU obustavila sve finansijske programe u toj zemlji s obrazloženjem da Priština nije ispoštovala evropske zahtjeve za deeskalaciju na sjeveru Kosova.

Što kažu u Ministarstvu evropskih poslova?

Iz Ministarstva evropskih poslova nisu odgovorili na upit RSE hoće li neko snositi odgovornost za kandidovanje "nepodobnih i preuranjenih projekata".

Pisanje i priprema predloga je u nadležnosti resornih ministarstava zaduženih za oblast na koju se infrastrukturni projekat odnosi, i svi projekti se, nakon odobrenja Vlade, dostavljaju Komisiji.

"Percepcija Evropske komisije o nedovoljnoj spremnosti predloga projekata koje je Crna Gora kandidovala za finansiranje ne znači propuštenu šansu, već dodatni period za pripremu dokumentacije i ostalih preduslova za projekte", navodi se u reagovanju koje je povodom saopštenja EK objavilo Ministarstvo evropskih poslova.

Na čelu tog resora je ministarka Ana Novaković Đurović.

Ona je zamijenila potpredsjednicu Vlade i ministarku evropskih poslova Jovanu Marović, koja je u novemebru podnijela ostavku, navodeći da ubrzanje evropskog puta "nije moguće u aktuelnim uslovima".

Što kažu u civilnom sektoru koji prati integracije?

Iz Centara za građansko obrazovanje, nevladine organizacije koja godinama prati proces evropskih integracija, razlog za nedobijanje finansijske podrške od EU fondova vide u partijskom zapošljavanju.

"Agresivno partijsko zapošljavanje, koje je marginalizovalo ili otjeralo ograničen broj profesionalaca u državnoj upravi, sada rezultira i direktnim negativnim finansijskim učinkom u povlačenju EU fondova za prijeko potrebne investicije", ocijenila je Milica Zindović iz CGO.

CGO je podsjetio i na njihova ranija upozorenja da aktuelnoj Vladi nisu prioritet evropske integracije, što po njima potvrđuje i nedavni nezvanični izvještaj o stanju u poglavljima 23 i 24, koji je najnegativniji koji je do sada Crna Gora dobila.

U non-paperu o Crnoj Gori, dokumentu Evropske komisije koji pokriva dešavanja od juna prošle do marta ove godine, u koji je RSE imala uvid, piše da je Crna Gora izgubila fokus na ključnim EU reformama, posebno u oblasti vladavine prava.

Kako kaže Zindović, tim dokumentom se faktički konstatuje da u Briselu više ne vidi ni političku volju crnogorskih vlasti za sprovođenje evropskih reformi.

Crna Gora je pregovore o članstvu u EU počela 2012. godine, otvorila je svih 33 poglavlja, a privremeno zatvorila tri. Prije šest godina je otvorila posljednje pregovaračko poglavlje.

Koliko je Crna Gora do sada dobila pomoći iz EU?

Za poslednjih deset godina je EU dala Crnoj Gori preko 500 miliona eura, od čega najviše kroz IPA programe – 310 miliona, objavljeno je krajem 2022. godine.

Do 2013. godine Evropska komisija je dodijelila Crnoj Gori 245 miliona eura bespovratne finansijske podrške.

Od 2009. godine, kada je uspostavljen Investicioni okvir za Zapadni Balkan, Crnoj Gori je odobreno ukupno 60 projekata ukupne vrijednosti 241,65 miliona eura koji su završeni ili se trenutno sprovode, podaci su Ministarstva evropskih poslova.

Navode da je država korisnica dužna da kofinansira dio projekata kreditima međunarodnih finansijskih institucija, od 30 do 70 odsto, zavisno od oblasti.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija, donatora i korisnika, s ciljem društveno-ekonomskog razvoja regiona i doprinosa njegovoj evropskoj perspektivi.