Prepreka raspisivanju izbora na severu Kosova zakoni ili politička volja?

Zakon o lokalnoj samoupravi na Kosovu delimično daje osnovu za održavanje vanrednih izbora u četiri opštine sa srpskom većinom na severu te zemlje.

Ipak, konačno rešenje se može postići samo ako postoji politička volja lokalnih vlasti, ocenjuju za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ehat Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu i Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice.

Premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je 26. jula izjavio da se radi na pripremi izbora u opštinama na severu, Severnoj Mitrovici, Zubinom Potoku, Leposaviću i Zvečanu, ali da oni ne mogu biti održani bez deeskalacije situacije u tom delu zemlje.

Održavanje izbora je obaveza koja proizilazi iz dogovora zamenika premijera Kosova Besnika Bisljimija (Besnik Bislimi) i izaslanika Evropske unije (EU) za dijalog Kosova i Srbije Miroslava Lajčaka o deeskalaciji situacije na severu.

Tenzije u tom regionu su povećane od kraja maja kada su albanski gradonačelnici ušli u opštinske zgrade, uprkos otporu lokalnog srpskog stanovništva. Srbi su bojkotovali izbore u aprilu što je rezultiralo pobedom albanskih kandidata za gradonačelnike.

Situacija je eskalirala 29. maja kada je došlo do sukoba Srba sa vojnicima NATO misije na Kosovu, KFOR.

U međuvremenu je Kosovo pristalo da smanji prisustvo policije unutar i oko opštinskih zgrada na severu.

Međutim, Bisljimi je 24. jula rekao kako nije siguran da postoji odgovarajući pravni osnov za raspisivanje novih izbora. Ocenio je i da zvanična Priština ne bi trebala da raspiše izbore dok EU ne ukine kaznene mere protiv Kosova.

EU je za poslednju krizu na severu okrivila Kosovo i zbog toga privremeno ukinula neke fondove kao i sastanke zvaničnika na visokom nivou.

Iz EU nisu komentarisali Bisljimijevu izjavu, ali su ponovo pozvali na raspisivanje izbora. Od pripadnika srpske zajednice koji žive u četiri opštine na severu je pak zatraženo da učestvuju u tom procesu.

"Vanredne izbore treba raspisati što je pre moguće", saopštila je EU 25. jula.

Istog dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da kosovske vlasti "ne žele izbore, ne žele ništa".

Pravna pitanja, politička rešenja

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, vanredni izbori se mogu održati ukoliko aktuelni gradonačelnik podnese ostavku, u slučaju da građani zatraže razrešenje gradonačelnika kroz peticiju koju je potpisalo 20 odsto birača jedne opštine, kao i u slučaju da se gradonačelnik, bez razloga, mesec dana ne pojavljuje na radnom mestu.

Ehat Miftaraj, izvršni direktor Kosovskog instituta za pravdu, navodi da se situacija komplikuje kada pravna pitanja zahtevaju politička rešenja. Prema njegovoj oceni, treba pronaći praktično rešenje za održavanje vanrednih izbora u četiri opštine na severu.

"Ono što je važno jeste činjenica da postoji konsenzus da gradonačelnici (četiri opštine na severu) nemaju legitimitet (jer su izbore bojkotovali Srbi). Nažalost, oni ne zastupaju interese svih građana na severu Kosova. Stoga, ako postoji politička volja, treba ponuditi rešenje koje je praktičnije i koje manje utiče na budžet Kosova. To očigledno znači ostavke (četiri gradonačelnika)", navodi Miftaraj.

Međutim, premijer Kosova je 26. jula nagovestio da od gradonačelnika neće tražiti da podnesu ostavke.

"Ne znam koliko je prijatan sastanak (gradonačelnika) sa mnom, jer kada se ljudi sastanu sa mnom, ja im kažem 'idite na posao, a ne nemojte da idete na posao'", rekao je on.

Da li je referendum o izborima rešenje?

Ministar administracije lokalne samouprave u Vladi Kosova Eljbert Krasnići (Elbert Krasniqi) je 26. jula objasnio da bi novi izbori mogli biti održani ukoliko 20 odsto birača potpiše peticiju za smenu gradonačelnika jedne opštine.

Ova peticija bi, prema Krasnićiju, bila poslata Centralnoj izbornoj komisiji (CIK), koja bi je verifikovala i potom pokrenula pitanje smene gradonačelnika.

"Na tom referendumu mora da učestvuje najmanje 50 odsto biračkog tela, plus jedan. Dakle, to je pravni osnov koji proizilazi iz Zakona o lokalnoj samoupravi", rekao je Krasnići.

Ipak, Miodrag Milićević, izvršni direktor nevladine organizacije Aktiv iz Severne Mitrovice, ne veruje da se izbori na severu mogu raspisati na ovaj način jer kod političkih predstavnika ne postoji želja za tako nečim.

"Nakon svih silnih trzavica ja mislim da niko na severu ne želi da se bavi tim procesom, znači peticijom, prikupljanjem potpisa i tako dalje. Za sada to kao zakonska mogućnost postoji, ali s druge strane ne postoji politička volja da se pokrene taj proces", kaže Milićević za RSE.

Miftaraj iz Kosovskog instituta za pravdu, pak, ukazuje da bi raspisivanje izbora putem peticije građana puno koštalo, te smatra i da je tako nešto loš primer.

"To bi bio štetan presedan, što znači da bi se to moglo ponavljati i i u drugim opštinama (u budućnosti)", kaže Miftaraj.

Mogućnost raspisivanja izbora putem peticije koju bi potpisalo 20 odsto birača u nekoj opštini, ranije je pomenula i predsednica Kosova Vjosa Osmani.

Uslovna peticija

Neki od meštana Severne Mitrovice sa kojima je RSE razgovarao kažu da bi potpisali peticiju za održavanje novih lokalnih izbora na severu. Međutim, iznose različita mišljenja oko toga šta bi trebalo da prethodi takvom procesu.

Marija smatra da kosovske vlasti moraju najpre da ispune neke uslove.

"Da se sklone specijalci sa severa Kosova i Metohije, da se oslobode ovi ljudi koji su uhapšeni na pravdi Boga, pa posle da vidimo i da idemo u novi krug (izbora) da vidimo šta će biti", kaže ona.

Za Savu Drobnjakovića potpisivanje peticije bi bilo prihvatljivo rešenje samo ukoliko je pokrene Srpska lista, najveća stranka kosovskih Srba koja ima podršku Beograda.

"Ako pokrene država Srbija i Srpska lista da, glasao bih za to", navodi Drobnjaković.

Jovan Milićević, pak, smatra da svi Srbi sa severa treba da potpišu peticiju za održavanje novih izbora.

"Vidimo da nema funkcionalnih institucija nigde na severu. Svaki dan čitamo po medijima da samo ta lokalna samouprava u Severnoj Mitrovici radi, koja donosi neke zakone (odluke) koji apsolutno nemaju veze sa srpskim stanovništvom. Po mogućstvu da to stvarno bude demokratski, da vidimo, da izaberemo predstavnike našeg naroda koji će voditi ovaj grad kako treba. I ako može, ako je to izvodljivo da se malo kadrovska politika izmeni na bolje", poručuje ovaj meštanin Severne Mitrovice.

Kako do novih izbora?

Miodrag Milićević iz nevladine organizacije Aktiv ocenjuje da u Prištini ne postoji politička volja da se izbori raspišu na osnovu ostavke gradonačelnka. U tom kontekstu dodaje da bi rešenje za nove izbore trebalo naći u okviru novog sporazuma Kosova i Srbije.

"Bez toga se neće postići nikakav napredak dalje. Drugo, u Briselu mora da se raspravi redosled koraka u logičnom nizu", kaže Milićević.

Prvi korak bi, prema njegovoj oceni, trebao da bude ponovno funkcionisanje opštinskih izbornih komisija, odnosno da se vrate u stanje pre novembra prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije.

"Potom da se uporedo sa tim postigne politički konsenzus o tome kako će se raspisati izbori i saglasnost Beograda, odnosno lokalnih Srba da učestvuju na tim izborima. To može samo u okviru dijaloga da se postigne", kaže Milićević.

Tada bi, dodaje on, Beograd morao da se obaveže da neće vršiti pritiske na političare i građane oko učešća na izborima.

Zapadne zemlje, uključujući EU, od izbijanja krize traže prevremene izbore od Kosova, a od Srbije da obezbedi bezuslovno učešće Srba u tom procesu.