U duhu 'Barbi manije' lutka Lepe Brene u muzeju u Beogradu

Barbi manija u Muzeju Jugoslavije u Beogradu. Ustanova koja je posvećena, pre svega, razumevanju jugoslovenskog nasleđa, među svoje eksponate uvrstila je i lutku estradne zvezde iz osamdesetih godina prošlog veka, finalnog perioda zajedničke države, pred sam tragični raspad.

Na tri dana izložena je lutka pevačice Fahrete Jahić, u nekadašnjoj državi, ali i danas u njenim naslednicima, poznate kao Lepa Brena, i to u trenutku dok širom sveta pažnju privlači američki film "Barbi" (Barbie).

Obeležen jarkim bojama i sladunjavim humorom, ovo ostvarenje kroz govor o standardima lepote i rodnoj nejednakosti, pokrenuo je mnogobrojne debate na društvenim mrežama, ali i trendove.

U muzeju koji se nalazi na brdu ispod Kuće cveća, dela muzeja u kom je grob doživotnog predsednika druge Jugoslavije, ne kriju da su inspiraciju pronašli u aktuelnom trendu.

"Odlučili smo da izložimo barbiku da bismo ispratili film o barbiki, koji je trenutno u bioskopima. Tako da smo se vodili za trendom", rekao je u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) menadžer za odnose sa javnošću Muzeja Jugoslavije Miloš Ristović.

Ova lutka je nastala 1990. godine, a po uzoru na popularne barbi lutke američke fabrike igračaka "Matel" (Mattel).

"Njen kostim je rađen kao replika iz filma 'Hajde da se volimo'. Devojčice širom Jugoslavije su želele da imaju lutku i pomama je bila velika. Ogroman uspeh je postigla", rekao je Ristović.

U Muzeju Jugoslavije bila je izložena u okviru postavke "Muzejska laboratorija" od 28. do 30. jula.

Iako još uvek nije deo stalne postavke muzeja, očekuje se da će se to uskoro promeniti. Naredna tema koju kustosi Muzeja Jugoslavije pripremaju tiče se detinjstva, u okviru koje će biti izložena i lutka Lepa Brena.

"Ona je bila simbol jedne države koje više nema, fenomen popularne kulture i zaista najveća zvezda, odnosno pandan takozvanom Holivudu iz tog perioda, zato što je ona prva sa ovih prostora koja je imala film, koja je imala lutku, koja je imala visokobudžetne spotove, tako da se svakako uklapa u taj fenomen 20. veka i kraja Jugoslavije", objasnio je Ristović.

Iznenađenje posetilaca muzeja

Lepa Brena je bila jedna od najpopularnijih jugoslovenskih pevačica.

Pored brojnih albuma, snimala je i filmove.

U više navrata je u svojim izjavama skretala pažnju na problem nasilja nad ženama.

"Mislim da ne postoji žena, naša baka, naša majka ili danas devojka koja nije zlostavljana na bilo kakav način, samo što vas je bilo sramota da tako nešto pričate i da vas je bilo strah zato što vas narod osuđuje zašto to niste rekli pre 30 godina", rekla je 2022. u emisiji "Grand News".

Kao i barbi lutka, njen stil i pojava bili su uzor mnogim ženama u Jugoslaviji.

Jedna od prvih koja je videla izloženu lutku Lepa Brena u muzeju u Beogradu bila je Nataša Romoda iz Subotice.

Iako nije znala da će lutka biti u muzeju, prijatno se iznenadila.

"Ona je i dalje jako velika ličnost i veliki uticaj ima, prvenstveno na žene, pa onda verujem i na mušku populaciju. Nisam baš bila rođena kada je sve to počelo, ali vremenom sam naučila i kroz život me prati Lepa Brena, što bi rekli", kazala je Romoda.

Iako ona nije imala ovu lutku kao mala u svojoj kolekciji, jedna osoba u njenoj porodici jeste.

"Ja nisam imala, ali moja baba ima. Ona je fan zaluđenik Lepe Brene, tako da definitivno baba ima, ali to je isto tako u staklenom zvonu, to se ne sme dirati", rekla je Romoda.

Ona je istakla da je Lepa Brena imala dosta uticaja na osnaživanje žena u Jugoslaviji.

Sa tim se složio i student Andrija Velimirović iz Beograda.

"Ona je tad bila predstavljena kao žena izvanrednog izgleda i mislim da je mogla i tad da utiče, kao i sad, na izgled, samopouzdanje i bilo kakvu tu snagu koju žene promovišu", rekao je Andrija Velimirović.

On radi u bioskopu kao operater, te ga je ova lutka odmah podsetila na popularni film "Barbi".

"Pretpostavio sam zbog roze boje izloga i svega da ima veze sa tim", rekao je on nakon što je saznao da je cilj muzeja bio praćenje trenda.

Međutim, iznenadio se kada je ugledao ovu lutku izloženu u Muzeju Jugoslavije.

"Mislim da što se tiče neke kulture, pogotovu muzičke kulture, da Lepa Brena jeste obeležila taj period, s obzirom da je ona bila velika zvezda tad. Sad ja se ne sećam, nisam bio rođen tad, ali definitivno jeste. Sad koliko ona ima veze sa generalno istorijom i revolucijom Jugoslavije, to je diskutabilno", rekao je on.

Lutka Lepa Brena nalazila se u delu muzeja u kome je predstavljena revolucija u Jugoslaviji.

"Definitivno je zanimljivo što se nalazi u ovom delu muzeja i generalno u ovom muzeju", rekao je Velimirović.

S druge strane, Slavica Trajković iz Leskovca je istakla da se ova lutka uklapa u ovaj muzej.

Ipak, ni ona nije očekivala da vidi lik Lepe Brene u svojoj poseti.

"Slučajno smo došli sad, da pogledamo Titove uspomene od starih dana, štafete...", rekla je ona i dodala da je zbog Lepe Brene i ona sama želela da postane pevačica.

"Rođena je 1960. kad i ja, i bila je moj uzor. Ja sam isto htela da pevam, ali mi tata nije dozvolio, tako da sam ja rado slušala i gledala njene pesme", rekla je Trajković.

Susret fenomena Lepe Brene i barbi lutke

Sociološkinja kulture i profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu Milena Dragićević Šešić istakla je u razgovoru za RSE da lutka Lepa Brena nije nastala "tek tako".

"Ona jeste nastala prosto jer su i njeni producenti, a i ona sama, shvatili da je njena glavna publika dečija publika", rekla je Dragićević Šešić.

Kako je objasnila, 1986. godine radila je na istraživanju publike, kada je Lepa Brena održala više od deset koncerata u nizu u Domu Sindikata.

U tom periodu radila je i na istraživanjima publike folk pevača Miroslava Ilića i pevačice Vesne Zmijanac.

"Publika Lepe Brene je bila skroz drugačija u odnosu na drugu publiku te vrste muzike. Tu su dolazile bake i dede sa unukama i unucima i to su bile one bake i dede koji inače nikad ne bi išli ni na jedan koncert, tada se to zvalo novokomponovana narodna muzika", objasnila je Dragićević Šešić.

Kako je dodala, menadžeri Lepe Brene su tada to prepoznali, te je lutka Lepa Brena nastala kao "logičan proizvod".

"Telo Lepe Brene i njen izgled je na određen način bilo odlikovano idealima koje je nudila barbi lutka. To jesu dva međusobno vezana fenomena i Lepa Brena kao jedan izuzetan fenomen naše jugoslovenske estrade traje do danas na različite načine", istakla je ona.

Barbika kao statusni simbol

Milena Dragićević Šešić je međutim istakla da je barbi lutka predstavlja svojevrsni statusni simbol.

"Cena barbike i svih onih aksesoara koji su išli uz barbike je bila takva da su to mogli sebi da dozvole roditelji srednje klase, oni koji su želeli da obezbede i pojavno viši status za svoje dete i želeli da to dete uspeva u životu", rekla je ona.

Istakla je da je 80-ih godina, iako u obdaništima nije bilo barbika, bilo dozvoljeno da deca donose svoje lutke.

"Vi ste u stvari sa barbikom kupovali svoju ulaznicu za takozvani 'dečiji svet popularnih'. Niko sa vama se ne bi igrao ili hteo da budete deo tog društva, ako niste imali barbiku kao određenu vrstu statusnog simbola", objasnila je Dragićević Šešić.

To je dovelo do toga da se roditelji čak i odriču stvari kako bi za dete doneli barbiku iz inostranstva.

"Tako da je barbika i kod nas u stvari predstavljala simbol društva obilja, kome mi nismo na pravi način baš pripadali, ali smo imali dosta veliku urbanu srednju klasu tokom 80-ih godina, koja je takve svetske igračke i svetske simbole mogla da priušti svojoj deci", naglasila je ona.

Kako je dodala, tada je jugoslovensko društvo postalo spremno da dozvoli medijima i svetu potrošnje da imaju veći uticaj na oblikovanje vrednosnih sistema kod dece.

"To se nije promenilo od tada, od 80-ih do danas, ono je sada još i ojačalo. Roditelji gotovo da su uopšte više ne mešaju u vrednosni sistem koji deca donose iz svog ekranskog, a i svog vršnjačkog okruženja", zaključila je Dragićević Šešić.