Arapski lideri osudili Izrael, dok raste rizik po region
Arapski lideri osudili su u subotu na samitu u Kairu izraelske vazdušne napade na Pojas Gaze koji traju dve nedelje i tražili obnavljanje napora da se postigne mirovno rešenje na Bliskom istoku kako bi se prekinuo višedecenijski ciklus nasilja između Izraelaca i Palestinaca.
Govoreći na skupu "Samit mira" u Kairu, jordanski kralj Abdulah je osudio, kako je rekao, globalno ćutanje o izraelskim napadima na palestinsku enklavu i pozvao na nepristrasan pristup izraelsko-palestinskom sporu.
"Poruka koju arapski svet čuje je da su životi Palestinaca manje važni od izraelskih", rekao je on, dodajući da je ogorčen i ožalošćen aktima nasilja nad nedužnim civilima u Gazi, na Zapadnoj obali i Izraelu.
On je dodao da "izraelsko rukovodstvo jednom za svagda mora da shvati da država nikada ne može da napreduje ako je izgrađena na temeljima nepravde".
"Naša poruka Izraelcima treba da bude da želimo budućnost mira i bezbednosti za vas i Palestince", rekao je jordanski kralj.
Palestinski predsednik Mahmud Abas rekao je da Palestinci neće biti raseljeni ili proterani sa svoje zemlje.
"Nećemo otići, nećemo otići", rekao je on na samitu.
Pratite naš blog uživo o ratu Izraela i Hamasa
Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš (Guterres) na skupu je rekao da Hamasov napad na Izrael "nikada ne može opravdati kolektivno kažnjavanje palestinskog naroda".
On se založio za "humanitarni prekid vatre" u ratu između Izraela i Hamasa u Gazin, pozivajući na globalnu "akciju za okončanje ove strašne noćne more".
Gutereš je pozvao na zaštitu civila i poštedu civilne infrastrukture, uključujući bolnice, škole i prostorije UN, od bombardovanja.
On je takođe ukazao na "širi kontekst" rata, rekavši da je rešenje dve države za izraelsko-palestinski sukob "jedini realni osnov za istinski mir i stabilnost".
"Izraelci moraju da vide kako se materijalizuju njihove legitimne potrebe za bezbednošću, a Palestinci moraju da vide kako se ostvaruju njihove legitimne težnje za nezavisnom državom", rekao je on.
Gutereš je rekao da UN rade 24 sata dnevno sa svim stranama kako bi osigurale održivu isporuku pomoći Gazi, nakon što je u subotu u taj pojas ušao prvi konvoj od 20 kamiona.
Izrael je obećao da će izbrisati militantnu grupu Hamas sa sedištem u Gazi "s lica zemlje" zbog napada na jug Izraela 7. oktobra kada je ubijeno 1.400 ljudi, što je najveći broj žrtava napada palestinskih militanata u istoriji Izraela.
Skup u Kairu je organizovao kako bi se pokušalo da se pronađu načini za zaustavljanje šireg regionalnog rata, mada se očekuje da će okupljeni bliskoistočni i evropski lideri teško dogovoriti zajednički stav o sukobu između Izraela i militanata Hamasa.
Troje diplomata je reklo da je malo verovatno da će na skupu biti izdato zajedničko saopštenje zbog osetljivog pitanja oko poziva na prekid vatre, kao i da li treba uključiti spominjanje napada Hamasa i prava Izraela da se brani.
Odsustvo predstavnika SAD – glavnog saveznika Izraela – i nekih drugih lidera uticajnih zapadnih zemalja, smanjilo je očekivanja o tome šta može da se postigne na brzinu sazvanim događajem.
SAD, koje trenutno nemaju ambasadora u Egiptu, predstavlja otpravnik poslova ambasade.
Samit je organizovan dok Izrael priprema kopneni napad na Gazu. Više od 4.100 Palestinaca je ubijeno u izraelskoj kontraofanzivi, dok raste humanitarna kriza u Pojasu Gaze.
Arapske zemlje izrazile su gnev zbog izraelskog bombardovanja i opsade Gaze, u kojoj živi 2,3 miliona ljudi.
U svom govoru egipatski predsednik Abdel Fatah al-Sisi rekao je da se njegova zemlja protivi, kako je on nazvao, raseljavanju Palestinaca u egipatsku oblast Sinaj.
"Egipat kaže da rešenje palestinskog pitanja nije raseljavanje, njegovo jedino rešenje je pravda i pristup Palestinaca legitimnim pravima i život u nezavisnoj državi", rekao je Sisi.
Egipat je strahuje u vezi s bezbednosti blizu granice s Pojasom Gaze na severoistoku Sinaja, gde je izbila islamistička pobuna koja je dostigla vrhunac posle 2013. godine, mada je sada uglavnom suzbijena.
Stav Egipta odražava arapske strahove da bi Palestinci mogli ponovo da pobegnu iz Gaze ili da budu masovno proterani iz svojih domova, kao tokom rata oko stvaranja Izraela 1948.
Izvori: Reuters, AP, AFP