Srbija na pragu novih izbora: Koliko će koštati vanredno glasanje?
Građani Srbije će birati novi sastav republičkog parlamenta - drugi put u dve godine.
Istog dana, u pokrajini Vojvodini na severu biraće se i novi sastav pokrajinskog rukovodstva, a lokalni izbori biće održani u Beogradu i još oko 70 gradova i opština.
Iz budžeta će se partijama davati novac za izbornu kampanju, a državu će koštati i izborni dan - od štampanja listića, preko dnevnica za članove biračkih odbora.
Koliko tačno sve to košta, u ovom momentu nije poznato.
Nevladina organizacija "Transparentnost Srbija" procenjuje da će za finansiranje kampanje i izbornog dana država izdvojiti najmanje 25 miliona evra.
"Ali pored toga, imamo i troškove koji nisu lako uhvatljivi, kada se javni resursi, najčešće nelegalno, koriste u kampanji. Nelegalni troškovi su možda i veći od ovih legalnih", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) programski direktor Transparentnosti, Nemanja Nenadić.
Nevidljivi troškovi kampanje
U budžetu Srbije za 2023. godinu, nema stavki za finansiranje izbora, jer u ovoj godini nisu bili planirani.
Taj trošak će se iz državne kase opredeliti naknadno, iz budžetske rezerve, kad izborni proces zvanično počne.
Prema rečima predsednika Srbije Aleksandra Vučića, raspisivanje izbora se očekuje ove sedmice.
A u nedeljama pred početak kampanje, predsednik je najavio i jednokratnu pomoć za više od 1,6 miliona penzionera u Srbiji, u visini od 20.000 dinara (170 evra).
Još 10.000 (85 evra) dobiće različite ugrožene grupe stanovništva, ukupno njih 220.000.
Isplata će biti krajem novembra i početkom decembra, u jeku kampanje, što je deo stručne javnosti opisao kao pokušaj uticaja na birače.
"To je jedan od načina da se malo suptilnije utiče na volju građana, da pomisle kako im vlast čini ustupke, kako bi se podigla popularnost stranaka na vlasti", ističe Nemanja Nenadić.
Vlast demantuje da je reč o uticaju na birače i svoje mere naziva "dodatnom pomoći" i "brigom države".
Kako se iz budžeta deli novac za izbore?
Novac za kampanju, učesnici izbora mogu obezbediti iz privatnih i javnih izvora, odnosno iz budžeta.
Kako se raspoređuje državni novac propisano je Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti.
Prema tom zakonu, država za kampanju obezbeđuje novac u visini od 0,07 posto poreskih prihoda u budžetu republike, pokrajine ili opštine, u zavisnosti od toga koji izbori se raspisuju.
"Ono što se sada može znati je koliko će novca dobiti učesnici izbora. Taj iznos je nešto manji od deset miliona evra, ukupno", računica je Transparentnosti, na koju podseća Nemanja Nenadić.
Budžetski novac se, potom, deli na sledeći način: 40 odsto se u jednakim iznosima deli proglašenim izbornim listama koje su se izjasnile da će koristiti javni novac.
Da bi dobili te pare, učesnici izbora moraju da polože jemstvo – novac, bankarske garancije ili hipoteku na imovinu.
Preostalih 60 odsto državnog novca za kampanju deli se nakon izbora – onim listama koje su osvojile mandate, srazmerno rezultatima.
Oni koji na izborima osvoje manje od jedan odsto glasova, moraju da vrate pare državi.
Uslovi su nešto drugačiji za izborne liste nacionalnih manjina – oni moraju da vrate novac ako osvoje manje od 0,2 odsto glasova.
Donacije građana – deset prosečnih plata
Privatni izvori za finansiranje kampanje političkih partija su, na primer, krediti, zajmovi ili donacije – odnosno novac koji građani ili firme poklanjaju partijama.
Maksimalni iznos donacije građanina političkoj stranci je deset prosečnih plata.
Za firme je maksimalni iznos donacije tri puta veći – najviše trideset prosečnih mesečnih zarada.
Funkcionerska kampanja zabranjena, ali…
Funkcionerska kampanja zabranjena je zakonom.
Dakle, javni resursi ne smeju se koristiti u svrhu promocije stranaka.
Međutim, izveštaji nevladinih organizacija koje posmatraju izbore pokazuju da predstavnici vlasti nalaze načine kako da to zloupotrebe.
"Postoje široke zloupotrebe kada je reč o radu javnih preduzeća, kada se oni pred izbore angažuju da, na primer, hitno asfaltiraju neki put u mestu koje je bitno za izborni rezultat ili kada vlast želi da se dodatno promoviše", nabraja Nemanja Nenadić.
Proteklih dana, pored jednokratne pomoći, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je i brojne popuste za studente i penzionere.
On je rekao da će penzioneri, uz penzionersku karticu, imati 30 odsto popusta za vozne karte "Srbija voza" i 15 odsto na avio karte nacionalnog prevoznika "Er Srbije", a da će korisnici studentskih kartica imati 20 odsto popusta na vozne i 10 odsto na avionske karte.
"Time se naše nacionalne kompanije odriču profita. To je naša želja da dodatno pomognemo i penzionerima i studentima, ali da istovremeno popularizujemo naše vozove i našu Er Srbiju", rekao je Vučić za televiziju Prva.
I tu nije kraj olakšicama najavljenim pred izbornu kampanju, ističe Nemanja Nenadić.
"Mi ukazujemo i na druge odluke sa sličnim efektom. Recimo, upravo sada u Beogradu se dešava reprogram, odnosno oprost dugovanja neredovnim platišama za komunalne usluge", dodaje.
Iz Vlade Srbije i Ministarstva finansija nije odgovoreno na pitanja RSE koliko će koštati izbori najavljeni za 17. decembar.
Bez odgovora je ostalo i pitanje kako reaguju na kritike dela stručne javnosti da su jednokratna pomoć i olakšice zapravo deo funkcionerske kampanje, koja je zabranjena zakonom.
Obavezni izveštaji o troškovima
Svi učesnici izbora su po zakonu dužni da Agenciji za sprečavanje korupcije podnesu finansijski izveštaj koliko su novca prikupili za kampanju, kako i gde su ga potrošili.
Izveštaj se mora podneti u roku od 30 dana nakon zvaničnog proglašenja rezultata izbora.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti ukazuje da političke stranke poštuju to pravilo kada je reč o rokovima za podnošenje izveštaja, ali da je "kvalitet izveštaja neretko upitan".
"Kada je reč o namernom falsifikovanju podataka, postoje dve pojave – da se troškovi kampanje veštački umanjuju, ili da ih učesnici ciljano uvećavaju, kako ne bi morali da vrate u budžet ono što su dobili", dodaje on.
Prema njegovim rečima, rad Agencije za sprečavanje korupcije je ključan u kontroli kampanje.
"Iako je Agencija u prošlom izbornom ciklusu utvrđivala da je zakon prekršen, imamo problem da oni dosta usko tumače pojedine odredbe, naročito kada je reč o korišćenju javnih resursa od strane političara koji su na vlasti", smatra on.
Posle Agencije, u slučaju najtežih zloupotreba, reč imaju tužilaštva i sudovi.
"I tu smo videli da u nekim najočiglednijim ili najsumnjivijim slučajevima, tužilaštvo nije reagovalo. Takva je bila situacija sa hiljadama sumnjivih i istovetnih donacija koje je primila Srpska napredna stranka (SNS) za jednu od svojih kampanja, gde je tužilaštvo zaključilo da nema odgovornosti", podseća Nenadić.
Domaći i međunarodni posmatrači izbornog procesa u Srbiji ukazivali su na manjkavosti zakona kada je reč o finansiraju izbornih kampanja.
Tako, na primer, zakon ne propisuje maksimalan iznos koji stranka može potrošiti u kampanji, niti se troškovi kontrolišu dok kampanja još traje.
Šta kažu građani?
Za Sofiju Marković, penzionerku iz Beograda, izbori su "nepotreban trošak", ali smatra da građani ne mogu da utiču na vlast da li će ih raspisati ili ne.
Ocenjuje i da javnost "nema pojma" kako stranke troše novac u kampanji.
Ona je u grubi onih koji će u novembru primiti jednokratnu pomoć od 20.000 dinara (170 evra).
Ističe, međutim, da je to "zloupotreba državnog novca pred izbore", a da joj je "penziju pojela inflacija".
Beograđanin Milan Bosika ukazuje da finansiranje izbora "nije transparentno".
"Oni troše naše pare, mi to debelo plaćamo, ali ne znamo koja je svrha. Ja zapravo ne znam uopšte koja je svrha političkih partija, s obzirom da mi živimo sve gore", dodaje on.
Biljana iz Beograda smatra da su izbori potrebni.
"Jedini način da se nešto promeni je da se nekako podstaknu građani da izađu na izbore. Što više izbora, to više mogućnosti", naglašava.
Najavu vlasti da će pojedini građani dobiti pomoć, Biljana vidi kao "manipulaciju birača pred izbore".
"Nismo toliko bogati da raspisujemo izbore i trošimo pare svako malo", stav je penzionera Branka.
Prema njegovim rečima, troškovi kampanje su veliki, a stranke "ne prikazuju pravo stanje".
"Koliko je para otišlo na reklamiranje u medijima, sve te izborne stvari, štampanje letaka, mitinge", nabraja on.
Ističe i da pomoć ugroženim kategorijama stanovništva, kao što su građani sa malim penzijama, treba da bude "stalna, a ne samo pred izbore".
Izborni dan – dnevnice za kontrolore, štampanje listića
Osim kampanje, državu će koštati i sam izborni dan.
U te troškove, pored ostalog, spadaju štampanje izbornog materijala, transport, rad biračkih odbora i ostalih članova izborne administracije.
Na prošlim izborima 2022. godine, kontrolori su dobijali dnevnicu od 2.000 dinara (oko 17 evra).
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti podseća da je za dnevnice na prošlim izborima izdvojeno oko 1,6 milijardi dinara (13,6 miliona evra) i da je to bio najveći trošak.
"Koliki će tačno ti troškovi biti na predstojećim izborima, ne zna se, jer se ne zna broj izbornih lista koje se kandiduju, pa samim tim ni broj članova biračkih odbora i komisija, kao ni visina dnevnice", dodaje on.
Saradnja na tekstu: Iva Gajić