Makron razgovarao sa verskim liderima o borbi protiv antisemitizma
Predsednik Francuske Emanuel Makron razgovarao je u ponedeljak, 13. novembra, sa verskim liderima o borbi protiv antisemitizma u Francuskoj, dan nakon što se na maršu u Parizu okupilo desetine hiljada ljudi kako bi izrazili zabrinutost zbog porasta akcija protiv Jevreja.
U Francuskoj, gde žive velike muslimanske i jevrejske zajednice, rastu tenzije, dok u Pojasu Gaze besni rat između palestinske ekstremističke grupe Hamas i Izraela.
Makron je pozvao verske vođe da ulože "napore u obrazovanju kako bi povećali broj mera namenjenih mladima", rekao je novinarima posle sastanka šef konferencije katoličkih biskupa Erik de Mulen-Bofor.
"Predsednikov cilj, koji ćemo, naravno, pomoći jeste da proširi ovu poruku", rekao je Eli Korčija, predsednik francuske Centralne izraelske konzistorije.
"Mnogi mladi ljudi više ne moraju nužno da čitaju štampu, više ne gledaju televiziju, ponekad su zatvoreni na svom jeziku, ne komunicirajući sa drugima", dodao je on.
Razgovori u ponedeljak bili su "nastavak poziva na nacionalno jedinstvo i bratstvo" Makrona u pismu objavljenom u subotu u dnevniku Le Parisien, saopštila je njegova kancelarija u Jelisejskoj palati uoči sastanka.
U Francuskoj je došlo do porasta antisemitskih napada od Hamasovog krvavog napada na Izrael 7. oktobra u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi, uglavnom civila, a u odgovoru Izraela u Pojasu Gaze stradalo je više od 11.000, uglavnom civila a mnogi od njih deca, navodi Ministarstvo zdravlja koje vodi Hamas.
Makron je napisao da "Francuska od koje se naši jevrejski sugrađani plaše nije Francuska", pozivajući građane da se okupe oko "vrednosti" i "univerzalizma" za koje se zemlja zalaže.
Iako Predsedništvo nije objavilo tačan spisak gostiju skupa u ponedeljak, glavni francuski rabin Haim Korsija i rektor pariske Velike džamije Chems-Edin Hafiz takođe su bili prisutni pored lidera koji predstavljaju pravoslavnu crkvu, budističku i protestantsku.
Nedeljni marš je "trebao da se pretvori u bitku protiv rasizma, to je bilo važno", rekao je Hafiz, tvrdeći da je pored "stvarnog porasta antisemitizma", Francuska doživela "izliv žaoka upućenih muslimanima“.
Ipak, "ne želim da ulazim u takmičenje u osećanju viktimizacije", dodao je on.
Više od 180 hiljada ljudi izašlo je u nedelju širom Francuske, prema policijskim podacima, od kojih 105 hiljada u Parizu, da bi se pridružili marševima "za republiku i protiv antisemitizma".
Sam Makron je kritikovan što se držao podalje od marša.
Džordan Bardela, šef ekstremno desničarskog Nacionalnog skupa (RN) -- koji se kontroverzno pridružio koloni -- rekao je u ponedeljak za RTL da je predsednik "propustio sastanak sa istorijom".
Silven Mejar, lider Makronove stranke u Donjem domu Narodne skupštine, stao je u odbranu predsednika, rekavši da "nije mesto predsednika na demonstracijama".
Makron će "biti procenjivan na osnovu toga koliko je delotvorna državna akcija protiv antisemitizma, a ne njegovo prisustvo na čelu jednodnevnih demonstracija", napisao je politički komentator Gijom Tabar u konzervativnom dnevniku Le Figaro.
Makrona je takođe kritikovao izraelski premijer Benjamin Netanjahu zbog neslaganja sa opsežnom kampanjom izraelskog bombardovanja u Gazi u intervjuu za Bi-Bi-Si.
"Civili su bombardovani... ove bebe, ove dame, ovi stari ljudi su bombardovani i ubijani... nema razloga za to i nema legitimiteta. Zato pozivamo Izrael da prestane", rekao je Makron.
Kancelarija francuskog predsednika saopštila je kasno u nedelju da je telefonom razgovarao sa izraelskim predsednikom Isakom Hercogom u očiglednom pokušaju da se spuste tenzije.
Makron je "ponovo izrazio solidarnost sa Izraelom suočen sa užasom terorističkih napada koje je izvršio Hamas" i "ponovio pravo Izraela da se brani te solidarnost Francuske sa njim", navodi Jelisejska palata.
Izvor: AP