Formiranje vlasti na Kosovu izazov i nakon poslednjih izbora

Novi, osmi po redu saziv Skupštine Kosova biće konstituisan 22. marta, čime se otvara put za formiranje nove Vlade Kosova.

Vršiteljka dužnosti predsednice Kosova Vjosa Osmani i lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin (Albin) Kurti su već u ponedeljak, 15. marta, započeli konsultacije sa političkim partijama oko uspostavljanja novih institucija, nakon prevremenih parlamentarnih izbora 14. februara.

Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija je na tim izborima odneo ubedljivu pobedu i osvojio 58 od 120 poslanika u Skupštini Kosova.

Kurti planira da Vladu formira uz podršku pojedinih poslanika iz redova manjinskih zajednica.

Lider Demokratske partije Kosova (DPK) Enver Hodža (Enver Hoxhaj) je u obraćanju medijima nakon sastanka sa Kurtijem i Osmani rekao da DPK ima jasne zahteve i dodao da su zatražili jasan stav Osmani i Kurtija na nekoliko tema, a pored ostalog, stav po pitanju dijaloga sa Srbijom, regionalne inicijative "Mini Šengen" i Vašingtonski sporazum. Hodža je napomenuo da će nakon sastanaka unutar DPK-a odlučiti da li će podržati nove institucije i kandidaturu Vjose Osmani za predsednicu Kosova.

Vjosa Osmani je na februarskim izborima bila kandidat na listi Pokreta Samoopredeljenje a funkciju predsednika Kosova vrši od novembra prošle godine, kada je Hašim Tači (Hashim Thaci) podneo ostavku jer su Specijalizovana veća u Hagu protiv njega potvrdila optužnicu za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti.

Funkcija predsednika Kosova može da se obavlja najduže šest meseci.

Inače, Demokratska partija Kosova će biti druga parlamentarna partija po jačini u novom sazivu Skupštine Kosova sa 19 poslanika, a potom sledi Demokratski savez Kosova sa 15 poslaničkih mesta i Alijansa za budućnost Kosova, koja je dobila 8 poslaničkih mandata.

Osmani i Kurti su u ponedeljak održali sastanak i sa liderom Alijanse za budućnost Kosova Ramušom Haradinajem (Ramush Hardinaj), koji je poručio da je na pobedničkoj partiji da obezbedi glasove poslanika za izbor novog predsednika.

“Pobednik izbora pronalazi formula za većinu za Vladu, većine za predsednika. To je njihova odgovornost, da obezbede formiranje institucija. Mi, kao Alijansa nemamo mogućnost da obezbedimo dve trećine glasova u Skupštini, a ostaje nam opoziciona uloga, funkcionalna u službi zemlje”, kazao je Haradinaj.

Haradinaja je također njegova partija kandidovala za predsednika.

Novi lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) zbog obaveza u stranci zatražio je da se sastanak održi u petak.

Nakon konstituisanja Skupštine, predsednik određuje kandidata za premijera, a Vlada mora biti izglasana u roku od 15 dana od dana dobijanja mandata. Za izbor Vlade je potrebna prosta većina ili 61 glas poslanika.

Lider Pokreta Samoopredeljenje Aljbin Kurti je u nekoliko navrata izjavio da novu vladu Kosova planira da formira isključivo uz podršku poslanika iz redova nesrpskih manjinskih zajednica, čime je isključuje mogućnost formiranja koalicije sa albanskim strankama i Srpskom listom.

Inače, Srpska lista je osvojila svih deset poslaničkih mandata rezervisanih za srpsku zajednicu. Još deset glasova je rezervisano za ostale zajednice koje žive na Kosovu pa je tako Turska demokratska partija Kosova dobila dva poslanička mesta, po jedno mesto je osvojila koalicija Vakat, Nova demokratska stranka i Socijaldemokratska unija ispred bošnjačke zajednice. Jedinstvena Goranska stranka je dobila jedno mesto, kao i Aškalijska stranka za integraciju, te Romska incijativa i Pokret kosovskih Roma.

Muhadžiri i Emini: Neophodno je brzo uspostavljanje institucija

Artan Muhadžiri (Artan Muhaxhiri), profesor sociologije, ocenjuje da lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, koji bi trebao da bude novi premijer Kosova, nema razloga da odlaže formiranje novih institucija. Napominje da ubedljiva pobeda Samoopredeljenja na izborima, Kurtija obavezuje da ispoštuje hitne potrebe građana.

„Zato je prirodno da su Kosovu vrlo brzo potrebne stabilne institucije, kako bi pomogle ljudima, kako bi pomogle građanima u borbi protiv pandemije, na svim nivoima. Dakle, polazeći od onog koji je najvažniji, a to je zdravstveni aspekt, a zatim nastaviti sa ekonomskim, socijalnim i tako dalje. Samo organizovanim, planiranim institucionalnim odgovorom, velike štete mogu da se svedu na minimum, kako u zdravstvenom tako i u ekonomskom pogledu“, kaže Muhadžiri.

Donika Emini, izvršna direktorka organizacije CiviKos, u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) podseća da je proces formiranja nove vlade Kosova ranije trajao dva do tri meseca ali podvlači da ovoga puta to mora da se promeni jer ovaj put “Kosovo nema taj luksuz da na nove institucije čeka mesecima”.

Prema njenoj oceni, borba protiv pandemije korona virusa bi svakako trebala da bude prioritet nove Vlade Kosova.

Opasnost od još jednih izbora

Muhadžiri i Emini se slažu da će izbor novog predsednika Kosova biti izazov za formiranje novih institucija. Ocenjuju da bi Kosovo moglo ponovo da ode na prevremene izbore, ukoliko se ne postigne dogovor oko izbora novog predsednika.

Donika Emini smatra da bi pobednička stranka na izborima, Pokret Samoopredeljenje, trebala što pre da pristupi formiranju novih institucija čak i ako je za to potrebna saradnja sa drugim albanskim partijama. 

Ona ukazuje da Samoopredeljenju možda neće biti potrebna podrška drugih parlamentarnih partija za formiranje vlade, imajući u vidu da je Kurti već najavio da će dobiti podršku pojedinih manjinskih nesrpskih zajednica.

Međutim, Emini dodaje da će za izbor predsednika biti neophodno makar prisustvo dve trećine od 120 poslanika u Skupštini Kosova.

“Neophodno je da pobednik izbora pruži ruku saradnje ostalim političkim strankama, jer su interesi zemlje i građana prioritet. Do sada, koliko sam videla, druge političke stranke nisu odbile ideju da Osmani bude predsednica”, kaže Emini i podseća da opozicione partije ne moraju nužno da glasaju za njen izbor ali moraju da budu prisutne u sali kada se bira novi predsednik.

Muhadžiri ocenjuje da postoji realna opasnost da Kosovo ponovo ode na izbore. Kako kaže, Samoopredeljenje i Aljbin Kurti moraju odmah da obezbede saveznike ukoliko žele da Vjosa Osmani bude nova predsednica.

„Kurti je nametnuo dijalog i dogovor sa drugim strankama kako bi se obezbedio kvorum u skupštini, jer nema moralno pravo da traži od drugih stranaka da glasaju za Osmani bez ikakvog kompromisa“, naglasio je Muhadžiri.

Prema Ustavu Kosova, novi predsednik Kosova mora biti izabran 30 dana pre isteka mandata prethodnog predsednika, ili se u tom roku moraju izvršiti zakonske procedure za njegov izbor. To znači da tokom marta moraju biti završene sve procedure, imajući u vidu da mandat prethodnog predsednika ističe u aprilu.

Za izbor predsednika potrebno je dve trećine glasova od ukupnog broja poslanika, odnosno 80 od 120, a ukoliko se predsednik ne izabere ni posle drugog kruga glasanja, organizuje se treći u kome se za predsednika bira onaj koji dobije najviše glasova ali je svakako potreban kvorum od 80 poslanika.

U slučaju da se predsednik ne izabere, raspušta se Skupština i raspisuju se novi izbori koji moraju da budu održani u roku 45 dana.