Bilčik za RSE: Srbija mora da rešava slučajeve korupcije i kriminala

"Moramo se usredsrediti na sistematske promene u oblasti pravde i vladavine prava. Srbija svakako mora krenuti dalje u rešavanju svih slučajeva kriminala i korupcije", izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vladimir Bilčik, izvestilac Evropskog parlamenta (EP) za Srbiju.

On je tako prokomentarisao zahtev Evropske narodne partije (EPP) da se o određenim članovima Izveštaja o Srbiji na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta 25. marta glasa "po delovima".

Kako piše portal European Western Balkans (EWB) 24. marta, poslanička grupa EPP predložila je da se glasa u delovima, tako što bi se "posebno u slučajevima kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući i slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija glasalo odvojeno".

Jedan od članova za koji je podnet ovaj zahtev je i član 24, u kojem se vlast poziva da reši afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija i Savamala.

Na ovaj zahtev EPP, reagovao je i deo opozicije u Srbiji. Potpredsednik Narodne stranke Miroslav Aleksić je na konferenciji za medije 23. marta izrazio sumnju da ovaj predlog EPP zapravo ima za cilj da se iz Izveštaja o Srbiji izbaci pominjanje ovih afera.

"Da li je razlog tako brzog potvrđivanja optužnice Jovanjica 2 možda vezan za amandmane o Jovanjici, Krušiku i Telekomu koji treba da budu usvojeni od strane Evropskog parlamenta?", rekao je pitanje Aleksić.

Radio Slobodna Evropa tražio je komentar na ove navode od Evropske narodne partije, a u pisanom odgovoru stoji da "naprotiv, Srbija mora da nastavi sa rešavanjem slučajeva kriminala i korupcije".

"To je nešto za šta bismo mi kao političari trebalo da se zalažemo umesto da preusmerimo fokus javne rasprave na određene slučajeve o kojima mi kao poslanici Evropskog parlamenta ne možemo suditi niti ih rešiti. Suština je da se ubedljivo izvršavanje pravde u bilo kom navodnom krivičnom predmetu može odvijati samo sa verodostojnim sistemom pravde i vladavine zakona širom Srbije", izjavio je Vladimir Bilčik.

U pomenutom članu 24 stoji da „Evropski parlament poziva Srbiju da postigne uverljive rezultate sa efikasnim istragama u oblastima od značaja kao što su sudstvo, sloboda izražavanja i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, posebno u slučajevima kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući i slučajeve Krušik, Jovanjica i Telekom Srbija”.

Takođe, u ovom članu se ponavlja poziv EP “da se zadovolji pravda u vezi s nezakonitim rušenjem privatnog vlasništva u beogradskom naselju Savamala”.

Poslanici u Evropskom parlamentu podneli su u januaru 2021. skoro 400 amandmana na izveštaj o Srbiji čiji je nacrt napisao Vladimir Bilčik.

Članovi poslaničkih grupa socijaldemokrata, liberala i zelenih predložili su niz izmena kojima se stanje demokratije i vladavine prava u Srbiji kritikuje oštrije nego u Bilčikovom nacrtu, dok poslanici mađarskog Fidesa i deo Evropske narodne partije, u kojoj je Srpska napredna stranka pridruženi član, predlažu pozitivnije ocene rada Vlade Srbije, pisao je u januaru EWB.

Predlog Izveštaja o Srbiji usvojen je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta krajem februara, a tada su za trenutnu verziju, u kojoj se pominju afere Krušik, Jovanjica i Telekom, glasali i svi poslanici EPP-a.

Osim za član o aferama, EPP je predložio glasanje po delovima za nekoliko drugih kontroverznih članova, uključujući i onaj u kojem se iznosi ocena da je nesastajanje Narodne skupštine 44 dana po uvođenju vanrednog stanja 2020. potkopalo njen položaj kao ustavno najvažnije institucije u Srbiji, kao i član u kojem se iznosi zabrinutost zbog kupovine televizija Prva i B92 2018. godine od strane kupca bliskog vladajućoj stranci, koja se opisuje kao korak ka monopolizaciji medija u Srbiji.

Evropska narodna partija pojedinačno je najveća grupa u Evropskom parlamentu i, nakon istupanja poslanika mađarskog Fidesa, ima 175 od ukupno 705 poslanika. Srpska napredna stranka, čiji je lider predsednik Srbije Aleksandar Vučić, je pridruženi član Evropske narodne partije.

Prema poslovniku Evropskog parlamenta, glasanje po delovima je moguće kada se tekst nekog člana odnosi na više tema. Poslanici mogu da predlože glasanje po delovima zaključno sa poslednjim danom pred glasanje, što je u slučaju izveštaja o Srbiji 24. mart.