Fiskalni savet Srbije: Neselektivnu pomoć građanima treba trajno napustiti
Neselektivna podela sredstava svim punoletnim građanima ili svim penzionerima u Srbiji loša je mera ekonomske politike koju bi trebalo trajno napustiti, ocenio je Fiskalni savet u analizi isplate državne pomoći građanima, objavljenoj 5. maja.
Kako je upozoreno, isplata jednokratne pomoći stanovništvu iz budžeta je neefikasna i veoma skupa – isplata 100 evra u 2020. godini košta 72 milijarde dinara (610 miliona evra), a mere iz 2021. koštaće više od 50 milijardi dinara (440 miliona evra).
Kako je 31. januara najavio ministar finansija Siniša Mali, svi punoletni građani sa prebivalištem u Srbiji koji se prijave dobiće 60 evra (u dve rate po 30 evra, u maju i novembru), a penzioneri još po 50 evra u septembru. Nezaposleni u junu dobijaju još 60 evra.
Fiskalni savet, međutim, upozorava da budžet Srbije ne raspolaže sredstvima za sprovođenje vanrednih isplata pomoći građanima, pa se ti rashodi finansiraju zaduživanjem države više od milijardu evra.
Prema oceni tog nezavisnog državnog tela, taj novac je mogao da se uloži korisnije, u trajno poboljšanje kvaliteta života u Srbiji umesto što se deli svim građanima za potrošnju, uključujući i one građane kojima takva pomoć objektivno nije potrebna.
"Još veći problem je to što budžet Srbije ne raspolaže viškom sredstava iz kojih bi se finansirali ovi izdaci jer je on i bez tih troškova u minusu. To znači da svi poreski obveznici prvo moraju da se zaduže (uz kamatu) da bi im se predviđena sredstva uopšte isplatila. Dakle, ono što građani danas dobijaju kroz podelu 100 ili 60 evra nije poklon države, već će sutra isti ti građani dobijeni novac vraćati s kamatom iz svojih poreza", upozorio je Fiskalni savet.
U analizi je navedeno da ovakve dotacije stanovništvu imaju tek neznatan uticaj na ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP), a u budžet se vraća svega oko 10 odsto isplaćenih sredstava kroz povećanu naplatu poreza.
Tako je isplata 100 evra punoletnim građanima uticala na ubrzanje BDP-a u 2020. od najviše oko 0,2 odsto (a koštala je budžet oko 1,3 odsto BDP-a), dok će efekti isplate 60 evra (i dodatka od 50 evra za penzionere) na rast BDP-a u 2021. biti nešto manji od toga.
"Takođe, potrošena sredstva ni izbliza se ne vraćaju u budžet kroz veću naplatu poreza. Procenjujemo da se tek oko 10 odsto potrošenih sredstava na ovaj način vratilo u budžet. Кonkretnije, od preko 600 miliona evra koji su potrošeni za isplatu 100 evra u 2020. u budžet se vratilo kroz povećanje PDV-a i akciza svega oko 60 milion evra, a od oko 450 miliona evra koji se planiraju u 2021. u budžet će se vratiti tek oko 45 miliona evra", procena je Fiskalnog saveta.
Istaknuto je da isplata pomoći svim građanima nije dobra mera ni iz ugla socijalne politike jer se na taj način ne mogu se trajnije rešiti problemi nejednakosti i siromaštva, a pri tom pomoć nije dobro ni dizajnirana jer ne postoji opravdana mera socijalne politike u kojoj se ista sredstva daju i siromašnim i bogatijim građanima.
Srbija je, kako je naveo Fiskalni savet, za sada jedina zemlja u Evropi koja se odlučila za neselektivne novčane transfere svim punoletnim građanima.
Srbija je i u proleće 2020. godine isplatila po 100 evra svim punoletnim građanima koji su ovu pomoć zatražili, što je Fiskalni savet takođe kritikovao.