Lavrov i Vučić u Beogradu: Čvrsta podrška Rusije u rešavanju pitanja Kosova
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je posle sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu da se Rusija zalaže da problem Kosova rešava uz poštovanje Rezolucije 1244 i u okviru direktnog dijaloga Beograda i Prišitine, te da rešenje treba da bude odobreno od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Lavrov, koji je u Beograd doputovao povodom samita Pokreta nesvrstanih, rekao je i da će Rusija prihvatiti bilo koje rešenje "koje će odgovarati Srbiji i srpskom narodu".
Lavrov je rekao da je sa Vučićem razgovarao i o situaciji na Balkanu i naveo da je Srbija "najvažniji faktor mira i stabilnosti u regionu", i da "njeno mišljenje mora da bude uzeto u obzir u svim pitanjima".
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon sastanka sa ruskim šefom diplomatije da su ovo bili njihovi "najiskreniji i najotvoreniji razgovori do sada".
"Razmatrali smo celokupnu situaciju u regionu i sa svojim strahovima, koji se tiču pozicije naše zemlje i našeg naroda u regionu, upoznao sam ruskog ministra spoljnih poslova i dobio viđanje Ruske Federacije i važne savete", rekao je Vučić.
Predsednik Srbije je izjavio da je ponosan na "izuzetno dobre odnose koje Srbija ima sa Rusijom", i da se nada da će se sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom održati sastanak pre kraja godine.
Vučić je ponovio da će Srbija ostati vojno neutralna.
"Ponosimo se svojom u vojnom neutralnošću i u skladu sa tim nastavićemo ne samo da čuvamo svoju zemlju da je štitimo, već i da razvijamo naše odbrambene kapacitete", rekao je predsednik Srbije.
'Imaćemo najjeftiniji gas iz Rusije'
Govoreći o energetskoj krizi, Vučić je rekao da je "sreća da smo imali hrabrost da izgradimo gasovod sa Rusijom", referišući na gasovod Turski tok, zajednički projekat Rusije i Turske koji doprema gas iz Rusije preko Crnog mora do Turske, a zatim i do Bugarske, Srbije i Mađarske.
Vučić je odbacio navode da Moskva vrši pritiske na zvanični Beograd u oblasti energetike, dodajući da zapravo Srbija vrši pritiske na ruske partnere, da dobije najpovoljniju cenu prirodnog gasa u Evropi.
"Imam obećanje Lavrova da će tražiti od Putina da (Srbija) ima najpovoljnije cene, znam čoveka, imaćemo najjeftiniji gas. Visoke (tržišne) cene gasa mi ne možemo da platimo, iako imamo više novca nego ikad", rekao je Vučić.
Vučić je naveo da je ekonomska saradnja Srbije i Rusije "nastavila pozitivan trend".
"Posebno smo zahvalni za saradnju u oblasti energetske bezbednosti, ali i na radu koji obavljaju Ruske železnice", rekao je Vučić, aludirajući na osavremenjivanje železničke mreže i radove na pruzi Beograd-Novi Sad.
Vučić je dodao da je sa Lavrovim govorio i o "pitanju pančevačke Petrohemije", te da je dogovoreno da u se drugoj polovini novembra i to "završi".
Lavrov na samitu Pokreta nesvrstanih
Ministra spoljnih poslova Rusije je na beogradskom aerodromu dočekao šef srpske diplomatije Nikola Selaković, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko.
Lavrov je u Beograd došao povodom samita Pokreta nesvrstanih gde Rusija ima status posmatrača, a koji će biti održan u ponedeljak i utorak, 11. i 12. oktobra.
Kako je ranije najavljeno, ruski šef diplomatije će na događaju u Beogradu pročitati pozdravno pismo ruskog predsednika Vladimira Putina.
"Taj korak je svedočanstvo bliskog prilaza naše zemlje i Pokreta prema mnogim globalnim problemima. I daje mogućnost za širenje partnerstva", rekla je 7. oktobra portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Samitom u Beogradu se obeležava 60 godina od prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja.
Pokret nesvrstanih je najveća grupacija država posle Ujedinjenih nacija. Sam naziv nastao je kao ideja da će pokret biti politička alternativa za zemlje koje žele da izbegnu opredeljenje za jedan vojno-politički blok i artikulišu samostalan spoljnopolitički nastup.
Upravo u glavnom gradu Srbije (tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije) su se septembra 1961. okupili zvaničnici 25 zemalja na prvoj Konferenciji Pokreta nesvrstanih.
Među onima koji su govorili na tom događaju bili su svetski državnici poput premijera Indije Džavaharlala Nehrua, egipatskog predsednika Gamala Abdela Nasera, predsednika Indonezije Sukarna, te prvog čoveka SFRJ Josipa Broza Tita, na čiju inicijativu je konferencija i održana pre šest decenija.
Izvesno je da na predstojećem događaju u Beogradu neće biti tako velikih imena. Osim Sergeja Lavrova, učešće je, prema najavama aktuelnog ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića, potvrdilo više od 100 stranih delegacija, među kojima oko 40 šefova diplomatija.
Selaković je 6. oktobra rekao da je strateški i suštinski cilj Srbije članstvo u Evropskoj uniji (EU), ali je dodao da se zvanični Beograd ne odriče tradicionalnih prijatelja, a "to nisu samo Rusija i Kina već i članice Pokreta nesvrstanih".