Premijerka Srbije: Daleko najbolji izveštaj EU u poslednjih nekoliko godina
“Ovo je daleko najbolji izveštaj EU o napretku Srbije u poslednjih nekoliko godina, a napredak je registrovan u skoro svim oblastima”, rekla je premijerka Srbije Ana Brnabić 19. oktobra povodom Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Reč je o izveštajima u paketu proširenja, najvažnijem dokumentu za države koje nastoje da se jednog dana priključe evropskom bloku.
Paket proširenja predstavio je 19. oktobra evropski komesar za proširenje Oliver Varhelyi (Varelji) – autor paketa, a paket se odnosi na šest zemalja Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija), kao i Tursku.
Izveštajem za Srbiju Evropska komisija preporučila je otvaranje dva nova klastera u pristupnim pregovorima sa Srbijom, što će biti prvi put nakon dve godine da ċe se Srbiji otvoriti nova poglavlja. Radi se klasteru 3 - Konkurentnost i rast i klasteru 4 - Zelena agenda i održiva povezanost.
Srbija je, inače, prihvatila novu metodologiju koja se odnosi na pristupne pregovore sa Evropskom unijom, pa Srbija otvara kalstere umesti poglavlja. Nova metodologija predviđa pregovaranje po ukupno 6, što podrazumeva grupisanje ranijih 35 poglavlja.
Prema rečima Brnabić, Evropska komisija je konstatovala u izveštaju da se Vlada fokusira na vladavinu prava.
“Ovo je snažna politička poruka našoj zemlji da smo mnogo uradili na planu vladavine prava”, rekla je ona.
Brnabić je navela da je Evropska komisija konstatovala i da je Skupština smanjila hitne procedure i usvojila kodeks ponašanja, kao i da je pohvaljeno to što je osnovano novo Ministarstvo za ljudska manjinska prava i društveni dijalog.
“Prvi put imamo napredak u oblasti slobode medija od 2016. godine”, rekla je ona.
Brnabić je istakla da je u izveštaju prepoznato da “već pet godina pravosuđe rešava više predmeta nego što prima”.
Ona je istakla i da će Vlada Srbije do 29. oktobra uputiti izveštaj Grupi država za borbu protiv korupcije (GRECO) koji se odnosi na borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala “u kom će biti jasno da smo sve preporuke GRECO adresirali i da nema nijedne preporuke koja nije ispunjena”.
Brnabić je istakla i da je ostalo da se rešava pitanje vršilaca dužnosti u javnoj upravi “pošto je u prethodnom periodu mnogo urađeno na rešavanju V.D. stanja u pravosuđu”.
Šef Delegacije EU: Povećan broj reformi u Srbiji
Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da novi izveštaj ukazuje na ono što treba uraditi, a beleži i povećan broj reformi u Srbiji.
On je spomenuo kao pozitivan pomak ustavnu reformu koja se odnosi na pravosuđe i kodeks ponašanja poslanika Skupštine Srbije.
Žofre je naveo da postoje mere za zaštitu novinara, ali da su konstatovani i napadi na njih.
„Voleli bismo da vidimo u Skupštini manje zapaljivog jezika, više rada na temu civilnog društva, još treba da se radi na polju javne uprave, pre svega, smanjenje broja vršilaca dužnosti“, rekao je on.
Kada je reč o ratnim zločinima, on je istakao da Srbija treba da se bori protiv nekažnjivosti zločina i ubrza tempo istraga.
Kada je reč o ekonomiji, on je rekao da je Srbija pokazala otpornost prema COVID-19 krizi i da je imala blagi pad bruto domaćeg proizvoda.
Šta se još navodi u izveštaju Evropske komisije?
U dokumentu se naglašava da Srbija treba da uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prošlih sporazuma sa Kosovom i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa.
U oblasti saradnje sa drugim državama navodi se da je Srbija generalno ostala posveċena bileteralnim odnosima, da aktivno učestvuje u regionalnoj saradnji, ali da su odnosi sa Crnom Gorom „obeleženi stalnim tenzijama”.
U izveštaju se navodi i da su Skupština Srbije i političke snage nastavile da se uključuju u međustranački dijalog koji vodi Evropski parlament, ali da je “politička klima ostala polarizovana”.
Zbog najavljenih izbora za proleċe 2022. godine, kako piše u izveštaju, Skupština Srbije je značajno smanjila upotrebu hitnih procedura i usvojila novi kodeks ponašanja poslanika, ali “tokom parlamentarnih rasprava i dalje se koristio zapaljivi jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji izražavaju različita politička gledišta”.
Ograničen napredak eksperti Evrpske komisije utvrdili su na polju borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.
„Broj optužnica i broj prvostepenih presuda za slučajeve korupcije na visokom nivou dodatno se smanjio u odnosu na prethodne godine”, ističe se u dokumentu.
Kada je u pitanju borba protiv organizovanog kriminala, naglašava se da Srbija tek treba da ponudi uverljive rezultate efikasnih istraga, krivičnih gonjenja i pravosnažnih presuda u ozbiljnim predmetima organizovanog kriminala, uključujući finansijske istrage koje vode ka zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene kriminalom.
U dokumentu se potvrđuje da se nastavljaju verbalni napadi na novinare od strane visokih zvaničnika, da i dalje postoje slučajevi pretnji i nasilja, te da je ovaj fenomen „zabrinjavajuċi”.
Što se tiče spoljnih odnosa, ukupni obrasci Srbije u usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU ostali su uglavnom nepromenjeni. U 2020. stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama visokog predstavnika u ime odluka EU i Saveta iznosila je 56%, ali je porasla na 61% od avgusta 2021.
U oblasti refome i javne uprave Srbija je, prema izveštaju, zabeležila ograničen naredak. Navodi se da još uvek mora da obezbedi zapošljavanje zasnovano na zaslugama i smanjenje prekomernog broja vršilaca dužnosti.