Interesne grupe 'kroje' medijske politike na Kosovu
Održivo samofinansiranje medija jedan je od problema sa kojim se mediji na Kosovu suočavaju već duže vreme, a pandemija korona virusa je samo pogoršala već tešku situaciju. To je za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao Džemajl Redža (Xhemajl Rexha), predsednik Udruženja novinara Kosova.
Sa druge strane, Fljutura (Flutura) Kusari, advokatica za medijsko pravo, ocenjuje da je u poslednje vreme zabeležen porast novih medija na Kosovu, uglavnom televizija, dok je opao stepen transparentnosti u pogledu njihovog finansiranja. Ona napominje da to utiče na profesionalni rad novinara.
EU izveštaj o napretku: Politička nestabilnost uticala na reforme na Kosovu
Poslednji Izveštaj Evropske komisije o napretku Kosova, odnosno deo koji se odnosi na slobodu govora, ukazuje na pogoršanje situacije oko održivog samofinansiranja medija tokom pandemije korona virusa, “zbog čega su mediji postali osetljivi na političke i interesne grupe“.
„Javni servis je takođe osetljiv na politički uticaj i mora se naći rešenje u pogledu njegovog finansiranja“, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Političko mešanje u rad javnog servisa
Generalni direktor Javnog servisa Radio televizije Kosova (RTK), Ngadnjim (Ngadhnjim) Kastrati ocenjuje da je Izveštaj Evropske komisije realan.
“Odugovlačenje (usvajanja) Zakona o RTK-u, koji bi regulisao pitanje finansiranja javnog servisa, uticalo je na to da RTK bude podložan političkom mešanju jer se finansira direktno iz budžeta Kosova i zbog kontakata političkih predstsvnika u Skupštini i osoblja u menadžmentu RTK”, kaže Kastarti.
Dodaje da član 4 važećeg Zakona o Radio televiziji Kosova jasno precizira da je Skupština Kosova osnivač javnog servisa, da štiti institucionalnu nezavisnost i da je dužna da obezbedi sredstva za realizaciju misije javnog servisa. Ipak, on ističe da Skupština Kosova nije rešila pitanje finansiranja RTK-a i dodaje da nije zaštitila ni institucionalnu nezavisnost.
Podseća i da je Skupština pre tri meseca razrešila bord Radio televizije Kosova i dodaje da još uvek nisu izabrani novi članovi tog tela, što, prema njegovoj oceni, otežava funkcionisanje javnog servisa.
Bord je telo koje nadgleda rad RTK-a. Članove ovog tela imenuje Skupština Kosova "na osnovu otvorenih i transparentnih procedura".
Kastrati napominje i da Vlada Kosova planira da smanji budžet Radio televizije Kosova sa 11,2 miliona evra na 8,9 miliona evra.
Autocenzura kao zaštita interesa
Džemajl Redža, predsednik Udruženja novinara Kosova, u izjavi za RSE kaže da je pandemija korona virusa pogoršala održivost samofinansiranja medija, te navodi da su brojni novinari ostali bez posla i plata.
Redža napominje i da na Kosovu više ne postoje štampani mediji, te da je Kosovo u ovom trenutku jedina zemlja u regionu, ali i u Evropi, koja nema dnevne, nedeljne ili mesečne novine.
On ne osporava činjenicu da mediji na Kosovu generalno imaju problema sa održivim samofinansiranjem ali dodaje da su oni sada postali meta različitih političkih i interesnih grupa. Deo medija je, kaže on, prinuđen da podlegne uticaju interesnih grupa kako bi opstao na tržištu.
Trenutna situacija u medijima, kaže dalje Redža, utiče i na profesionalni rad novinara.
„Najveći problem novinara na Kosovu je i dalje autocenzura. Novinari znaju gde rade i kakve interese imaju ljudi koji su na čelu medija u kojima rade, pa ne traže, ne insistiraju ili ne predlažu da istražuju teme koje su u suprotnosti sa interesima kompanije u kojoj rade. Oni rade samo kako bi zadržali svoje radno mesto. Dakle, ovo apsolutno utiče na profesionalni nivo izveštavanja“, napominje Redža.
Nedovoljna transparentnost medija
Nestabilno samofinansiranje i uticaj političkih i interesnih grupa na pojedine medije izazivaju lančane posledice po njihov rad - ocenjuje Fljutura Kusari, advokatica za medijsko pravo. Ona za RSE kaže da je izveštaj Evropske komisije zasnovan na činjenicama.
Dodaje da neki mediji u poslednje vreme nisu tranparentni i podvlači da novinari koji rade u takvim medijima nemaju moralno pravo da od institucija traže odgovornost i transparentnost.
„Još ne znamo kako se finansiraju ovi novootvoreni mediji. Ko daje sve te milione evra? Važno je da se zna ko finansira medije i novinare, jer se onda zna da li postoji sukob interesa. Nažalost, situacija se po tom pitanju pogoršava i nedostatak transparentnosti znači da više nismo sigurni da li novinari izveštavaju o temama koje su u javnom interesu ili izveštavaju o temama koje su u interesu preduzeća ili neke političke stranke“, kaže Kusari.
Prema njenoj oceni, ovakva praksa netransparentnosti medija može samo da se povećava, ukoliko sama država ne stane tome na put i primora ih da budu transparentniji po pitanju finansiranja.
Interesne grupe ugrožavaju perspektivu
Arsim (Dreshaj) Drešaj iz Nezavisne komisije za medije smatra da problem održivog samofinansiranja medija proizilazi iz niza promena na medijskom tržištu, ali da su neke od glavnih tehnološki razvoj i format nove komunikacije putem onlajn platformi za prenos informacija, portala i društvenih mreža.
On smatra da je ovakav vid informisanja doneo problem tradicionalnim medijima, radiju i televiziji, imajući u vidu da imaju sve manje prihoda od marketinga, odnosno reklama.
Zaključuje da nedostatak održivog samofinansiranja medija ostavlja prostor da na njih utiču interesne grupe, čime se narušava sloboda govora i nezavisnost medija.
Na osnovu podataka Nezavisne komisije za medije, na Kosovu funkcioniše 89 radio stanica i 14 televizija.
*Priredila: Sandra Cvetković