Novi sastanak 'Open Balkana' u Beogradu bez Zorana Zaeva

Premijer Albanije Edi Rama i zamenik premijera Severne Makedonije zadužen za evropska pitanja Nikola Dimitrov srešće se na večeri sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu u sredu uveče, 3. novembra, uoči sastanka regionalne inicijative "Open Balkan".

Toj večeri će, kako je najavila premijerka Srbije Ana Brnabić, prisustvovati i crnogorski premijer Zdravko Krivokapić koji je u zvaničnoj poseti Srbiji.

Sastanak Vučića, Rame i Dimitrova u okviru inicijative za saradnju "Open Balkan" biće održan u četvrtak, 4. novembra, saopšteno je iz kabineta predsednika Srbije.

Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev ne dolazi u Beograd, kako je ranije bilo planirano, jer je u međuvremenu najavio ostavku zbog lošeg rezultata njegove stanke Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) na lokalnim izborima održanim u nedelju 31. oktobra.

Šta je 'Open Balkan'?

Inicijativu za regionalnu saradnju "Open Balkan", kojom su obuhvaćene Srbija, Severna Makedonija i Albanija, pokrenuli su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Severne Makedonije Zoran Zaev i premijer Albanije Edi Rama u oktobru 2019. pod imenom "Mini Šengen".

Inicijativa predviđa slobodu kretanja kapitala, roba, usluga i ljudi između ove tri zemlje.

U julu ove godine na Foruma za regionalnu ekonomsku saradnju u Skoplju, u Severnoj Makedoniji, inicijativa je dobila novo ime "Open Balkan".

Albanski premijer Edi Rama je tada rekao da su lideri i narodi iz regiona odlučili da ne čekaju da integrisanje regiona zavisi od EU.

"Ono što ćemo raditi u Evropskoj uniji sutra, počinjemo da radimo danas i tu u regionu", poručio je Rama.

Makedonski premijer Zoran Zaev naveo je u Skoplju da su ekonomska saradnja i sloboda kretanja ljudi i roba jedina šansa za budućnost regiona.

"Ovo je snažna volja i odlučnost za dobrobit naših naroda, za povezivanje i razvoj naših ekonomija", rekao je Zaev.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, na predstavljanju inicijative u oktobru 2019. godine, izjavio da "balkanski narodi moraju da uzmu sudbinu u svoje ruke".

"Ako se sklonimo, ništa nećemo da uradimo. Nadam se da u Evropi to nikome neće smetati", poručio je Vučić.

Šta je do sada postignuto?

• Uvedeno je slobodno kretanje građana sa ličnom kartom između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

• Potpisan je sporazum o saradnji u prevenciji i otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

• Potpisani su sporazumi o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe na Zapadnom Balkanu, kao i Memorandum o razumevanju i saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada.

• Dogovoreno je da od 1. januara 2023. budu ukinute granične kontrole između Srbije, Severne Makedonije i Albanije.

• Predviđeno je i postupno stvaranje zajedničkog tržišta za 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje imaju stanovnika zajedno, odnosno stvaranje „jedinstvene ekonomske zone“.

Agenda sastanka u Beogradu

Sastanku predsednika Aleksandra Vučića sa premijerom Edijem Ramom i zamenikom premijera Nikolom Dimitrovom prethodiće susret sa predstavnicima kompanija iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije.

Ovoga puta sastanku inicijative "Open Balkan" pridružiće se i predstavnici nevladine organizacije Atlantski savet.

U Skoplju je saopšteno, kako je prenela agencija MIA, da će predstavnici Srbije, Severne Makedonije i Albanije razgovarati o trgovinskim olakšicama, kao i da će biti održana panel diskusija na temu "Digitalna transformacija kao oslonac za regionalnu informaciju".

Predviđena je i zajednička konferencija za novinare trojice zvaničnika.

Ko je podržao a ko nije inicijativu?

Inicijativu "Open Balkan" podržale su Evropska unija (EU) i Sjedinjene Američke Države (SAD), ali kritike stižu od zemalja u okruženju, kao i iz opozicije u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Von der Leyen) izjavila je da su osim Berlinskog procesa i druge inicijative na Zapadnom Balkanu moguće, pod uslovom da budu sveobuhvatne, vizionarske i da poštuju zajedničke ciljeve.

"Samo na ovaj način ćete imati moju najveću podršku", poručila je Fon der Lajen u septembru u Tirani nakon sastanka sa albanskim premijerom Edijem Ramom, preneo je albanski Juronjuz.

Evropska unija, predvođena nemačkom vladom, je 2014. godine pokrenula Berlinski proces kako bi promovisala regionalnu saradnju i time ubrzala približavanje šest država Zapadnog Balkana i EU.

Lideri inicijative "Open Balkan" pozvali su ostale zemlje u regionu Zapadnog Balkana da se pridruže kao priliku za jačanje saradnje, ekonomije i slobode kretanja, ali do sada se one nisu odazvale.

Da razmisli o otvorenom pozivu koji Crna Gora ima za pridruživanje inicijativi Open Balkan uputila je i premijerka Srbije Ana Brnabić crnogorskom premijeru Zdravku Krivokapiću tokom njegove posete Beogradu u sredu, 3. oktobra.

Brnabić je najavila da crnogorski premijer ostaje u Beogradu u sredu uveče kao gost na večeri povodom Open Balkana kako bi čuo šta se radi u okviru ove inicijative.

Krivokapića u prvoj poseti Beogradu dočekao ministar poljoprivrede

Brnabić: Izvinjavam se zbog greške na dočeku premijera Krivokapića

Krivokapić je prethodno, 13. oktobra, izjavio da je u interesu Crne Gore "sve ono što je Berlinski proces".

"Sve ono što neka država Zapadnog Balkana želi brže da realizuje i misli da je to mogućnost kroz Open Balkan, treba uraditi kroz Berlinski proces, to je moj stav", rekao je Krivokapić novinarima u Podgorici nakon Digitalnog samita Zapadnog Balkana.

Crnogorski predsednik Milo Đukanović učestvovao je na nekoliko sastanaka regionalnih lidera, na kojima se razgovaralo o "Mini Šengenu", ali je više puta napomenuo da Crna Gora neće učestvovati u inicijativama koje mogu "i u naznakama" biti zamena za integraciju u EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je još prilikom potpisivanja deklaracije o namerama o uspostavljanju "Mini Šengena" u Novom Sadu, u Vojvodini, da su svi članovi takozvane Balkanske šestorke pozvani da prihvate dokument uz sve razlike koje postoje po pitanju priznanja nezavisnosti Kosova.

Balkanska šestorka osim Srbije, Severne Makedonije i Albanije, obuhvata i Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo.

Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, svoje nekadašnje južne pokrajine, koje je 2008. godine proglasilo nezavisnost. U toku su pregovori Beograda i Prištine, pod okriljem EU o normalizaciji odnosa.

Iako se Kosovo Vašingtonskim sporazumom o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine iz septembra 2020. godine obavezalo da će se priključiti inicijativi "Mini Šengen" to se nije dogodilo.

Taj sporazum su potpisali tadašnji kosovski premijer Avdulah (Avdullah) Hoti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Međutim, aktuelna Vlada Kosova Aljbina (Albin) Kurtija odbija ovu inicijativu i poziva zemlje u regionu da ostanu posvećene agendi Evropske unije i negovanju transatlantskih odnosa.

Član tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, Šefik Džaferović, izjavio je avgusta 2021. za Federalnu TV da u "Open Balkanu" ima "određenih političkih natruha".

"Nećemo prihvatati nijednu regionalnu inicijativu koja nije dio našeg EU puta ili koja bi eventualno mogla biti zamjena za naš EU put", rekao je Džaferović.

Kristijan Šmit podržao 'Otvoreni Balkan'

U Republici Srpskoj, jednom od dva bosanskohercegovačka entiteta, odgovorne za nepristupanje Bosne i Hercegovine "Open Balkanu" vide u entitetu Federacija BiH.

Inicijatorima "Malog Šengena", kasnije preimenovanog u "Open Balkan", uzor je Šengenska zona, područje koje obuhvata 26 evropskih zemalja koje su zvanično ukinule sve pasoške i sve druge vrste granične kontrole na svojim zajedničkim granicama.

Zemlje Zapadnog Balkana nalaze se na putu pridruživanja Evropskoj uniji.