Za predstavnike manjina u Srbiji ustavni referendum nije o ključnim pitanjima

Smatramo da su ove promene kozmetičke prirode i ne prihvatamo ih, komentariše predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafi najavljene ustavne promene u Srbiji.

O njima će se odlučivati na referendumu 16. januara 2022. godine. Promene se odnose na pravosuđe i na njih se Srbija obavezala u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).

Kako su više puta objasnili predstavnici EU, cilj promena Ustava Srbije su postizanje nezavisnog pravosuđa bez političkog uticaja i vladavina prava.

Međutim, najavljene promene Ustava predstavnici manjinskih zajednica u Srbiji uglavnom dočekuju nezainteresovano.

Ragmi Mustafi iz Nacionalnog saveta Albanaca ocenio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da predložene Ustavne promene nisu ispunile očekivanja pripadnika albanske nacionalne zajednice.

Iako nije tačno poznato koliko Albanaca živi u Srbiji jer je ta zajednica bojkotovala poslednji popis stanovništva, procene međunarodne zajednice su da u zemlji živi oko 60.000 njenih pripadnika, najviše na jugu.

Neispunjena očekivanja

Kako je Ragmi Mustafi objasnio, Ustav Srbije bi trebalo da preferira budućnost, što bi po njemu značilo jasno određivanje prema Kosovu i evropskim integracijama.

Aktuelni Ustav na samom početku definiše Kosovo kao deo Srbije, iako je bivša južna pokrajina nezavisnost proglasila još 2008. godine. Najavljene promene neće uticati na taj deo najvišeg pravnog akta zemlje.

„Mi smo očekivali suštinsko određivanje Ustava prema preambuli, prema Kosovu i nacionalnim zajednicama u Srbiji, kojima treba obezbediti više prostora za njihova prava, slobodu i ravnopravnost. Mislimo da ovakve promene to ne donose”, rekao je Mustafi za RSE.

On je pojasnio da su Albanci sa juga Srbije, gde su najbrojniji, očekivali da će novi Ustav iskazati potpuno drugačiji stav u odnosu na Kosovo i afirmativniji pristup statusu nacionalnih manjina, kao i da će naglasiti mnogo veću privrženost evropskim integracijama.

„Ove promene suštinski ništa ne rešavaju i ne uređuju društvo na način na koji bi trebalo da se uređuje – na demokratskim i evropskim principima”, istakao je Mustafi.

Predsednik Nacionalnog saveta Albanaca je rekao i da su u toku konsultaciije partnera unutar albanske zajednice o zauzimanju zajedničkog stava o predstojećem referendumu, zakazanom za 16. januar 2022. godine, kao i o predloženim promenama Ustava Srbije. Nakon okončanja tih razgovora, dodao je, znaće se i stav zajednice prema referendumu.

Albanci očekuju rešenje pitanja Kosova

Rezultati ankete nevladinog Centra za monitoring i istraživanje u Preševu i Bujanovcu, nakon raspisivanja referenduma pokazuju da su Albanci iz tih gradova na krajnjem jugu Srbije skoro potpuno neobavešteni o najavljenim promenama Ustava i nezainteresovani za referendum koji će tim povodom biti organizovan.

Kujtim Sadriu, direktor tog centra rekao je za RSE da Albance sa juga Srbije više zanimaju ekološki protesti građana i blokade puteva širom države, na kojima se ukazuje na neophodnost zaštite životne sredine. Sadriu je podsetio i na tradiciju bojkota svih referenduma od vremena diktature Slobodana Miloševića.

„Od tada do danas bojkotovani su svi referendumi osim onog iz 1992. godine, koji su organizovali Albanci u opštinama Bujanovac, Preševo i Medveđa na kome je izlaznost bila veća od 95 odsto“, navodi Sadriu.

Referendum je održan 1. i 2. marta 1992. godine u tri opštine na jugu Srbije: Bujanovac, Preševo i Medveđa. Na njemu se većinsko albansko stanovništvo iz tih opština gotovo stopostotno (98 posto glasova) izjasnilo za "političku i teritorijalnu autonomiju uz mogućnost pripajanja Kosovu".

„Međutim od tada je malo šta učinjeno u tom pogledu”, rekao je Sadriu.

Sadriu je ocenio da referendum koji je „na brzinu raspisan“ za 16. januar naredne godine treba da proveri efikasnost ovog pravnog instituta u praksi. Po njegovom mišljenju, promena Zakona o referendumu predstavlja pripremu za neka buduća znatno vrednija referendumska pitanja od onog o pravosuđu, a koja se, pre svega, odnose na rešavanje pitanja Kosova.

Skupština Srbije izmenila je pred kraj 2021. godine Zakon o referendumu i uklonila cenzus za izlazak potrebnog broja građana na referendum.

Novi zakon definiše da je odluka na referendumu doneta ako je za nju glasala većina građana koji su glasali. Starim zakonom bilo je propisano da je referendum uspeo samo ako je na njemu glasala većina građana koji imaju biračko pravo.

Novi zakon odnosiće se i na referendum najavljen za 16. januar.

Selma Kučević, poslanica Stranke demokratske akcije (SDA) Sandžaka u Skupštini Srbije, rekla je za RSE da postojeći Ustav Srbiju definiše kao državu srpskog naroda, što je problematično sa aspekta nacionalnih manjina.

SDA je manjinska politička stranka bošnjačke nacionalne zajednice u Srbiji, koja čini oko dva odsto stanovništva.

Kučević je ocenila da definisanje Srbije kao države većinskog naroda znači da su članovi drugih nacionalnih zajednica zapravo građani drugog reda.

Bošnjaci protiv kozmetičkih promena

Ova poslanica je prilikom usvajanja Zakona o referendumu u novembru u Skupštini iznela niz primedbi na predlog zakona, među kojima su najvažnije suštinski izostanak javne rasprave, nedorečenost i nepreciznost koji otvaraju širok prostor za manipulacije, zloupotrebe, prekrajanje rezultata i brojne druge nepravilnosti.

„Zbog svega toga, ova institucija u praksi će ostati potpuno neiskorišćena i ne može pozitivno uticati na pravo građana na učešće na donošenje odluka”, rekla je poslanica Kučević.

Ona je, govoreći za RSE o najavljenim promenama Ustava Srbije, ocenila da su one parcijalne i da postoje brojni razlozi za promenu kompletnog Ustava.

Kako je objasnila, članom 1 Ustava, Republika Srbija se definiše kao država srpskog naroda, što je, kako je dodala, problematično sa aspekta nacionalnih manjina. Kučević je podsetila i da je Srbija po nacionalnoj strukturi heterogena država u kojoj 20 odsto čine pripadnici nacionalnih manjina i zajednica.

„Njeno definisanje kao države većinskog naroda znači da su članovi drugih nacionalnih zajednica zapravo građani drugog reda”, rekla je Kučević.

Ona je dodala da su i državni simboli isključivo simboli srpskog naroda.

„Tekst državne himne i dizajn državnog grba su isključivo simboli srpskog naroda. Zato tražimo da se sadržina himne i grba usaglasi sa stanjem na terenu kako bi simboli bili prihvatljivi za sve građane koji žive na teritoriji Srbije”, rekla je Kučević.

Ona je istakla da su to samo neki od razloga zbog kojih smatra da je neophodna promena celokupnog ustava, a ne samo parcijalnih delova.

Kučević je ocenila da su, kao i u drugim delovima Srbije, građani skoro potpuno neinformisani o predloženim ustavnim promenama i da su samim tim i nezainteresovani za njih.

„Mi ćemo informisati Glavni odbor stranke o onome što se događalo u Skupštini Srbije i da nije prihvatila naše sugestije o opštoj i suštinskoj promeni ustava, a nakon toga će Glavni odbor doneti odluku da li će pozvati građane da izađu na referendum ili da ga bojkotuju”, rekla je poslanica SDA u Skupštini Srbije.

Ona je ocenila da bi trebalo mnogo više vremena za upoznavanje građana sa predloženim promenama Ustava i za njihovo motivisanje da izađu na referendum.

Mađarska stranka poziva svoje birače na referendum

Sa druge strane, Savez vojvođanskih Mađara (SVM), ima i dodatne zamerke, ali najavljuje podršku vladajućoj koaliciji u Srbiji.

SVM, sestrinska stranka Fidesa (Fidesz) mađarskog premijera Viktora Orbana, postala je treća po jačini stranka u Vojvodini – autonomnoj pokrajini na severu Srbije, koja se graniči sa Mađarskom. Ova stranka učestvuje u vlasti i podržava vladajuću Srpsku naprednu stranku Aleksandra Vučića.

Mađarska zajednica je najbrojnija manjinska zajednica u Srbiji. Njeni pripadnici čine oko 3,5 odsto ukupnog stanovništva.

Balint Pastor, visoki zvaničnik te stranke, za RSE je rekao da SVM smatra da bi Ustav trebalo menjati u više delova.

"Smatramo da bi i Autonomna Pokrajina Vojvodina trebalo da dobije više nadležnosti da se drugačije reši finansiranja da to bude održivo rešenje", dodao je on.

SVM je među strankama koje se zalažu za veći stepen autonomije za Vojvodinu, koja se nalazi na severu zemlje. Druge vladajuće stranke se tome protive.

Pastor je ocenio i da bi položaj nacionalnih manjina trebalo obuhvatiti promenama Ustava.

"Ali ako gledamo proceduru, onda je evidentno da su Parlamentu bile zavezane ruke, jer na osnovu Ustava mogu da se promene samo članovi Ustava za koje postoji inicijativa, odnosno predlog, koji je u ovom slučaju stigao od Vlade i izričito je naglašeno da će se sadašnje izmene isključivo odnositi na sferu pravosuđa. Tako da je sa proceduralne tačke gledišta bilo jasno da drugi delovi u ovom trenutku ne mogu biti promenjeni", komentariše Pastor.

SVM se, dodao je, nada da će u narednom periodu doći red i na to.

Što se tiče predloženih izmena, naglasio je Pastor, poslanici SVM su glasali za njih i pozvaće svoje birače i simpatizere da izađu na referendum i da glasaju za.

"Jer to treba da doprinese većem stepenu nezavisnosti pravosuđa, a to je bio i naš zadatak iz Akcionog plana poglavlje tri (povezanim sa evrointegracijama zemlje), tako da ono što se menja, to apsolutno nije sporno", ocenio je Balint Pastor

Zašto promena Ustava?

Promena Ustava, koja bi trebalo da donese više nezavisnosti sudstvu i tužilaštvu, jedna je od obaveza Srbije prema EU i definisana je Akcionim planom za Poglavlje 23. Srbija je ovo poglavlje, koje se odnosi na pravosuđe i osnovna prava, otvorila u julu 2016. godine.

Evropska komisija (EK) je 2020. godine u svom izveštaju navela da "opseg kontinuiranog političkog uticaja na pravosuđe po sadašnjem zakonodavstvu ozbiljno zabrinjava".

Premijerka Ana Brnabić je 28. oktobra 2020. godine, u svom ekspozeu u kojem je definisala budući rad Vlade, rekla da je zadatak nove Vlade da ubrza pristupanje Srbije Evropskoj uniji, te da je prvi korak ka tome promena Ustava u delu pravosuđa.