Rusija saopštila zahteve koji su predati Zapadu oko smirivanja krize u Ukrajini
Ruski zvaničnici su saopštili da žele pravno obavezujuću garanciju da će NATO odustati od bilo kakve vojne aktivnosti u istočnoj Evropi i Ukrajini. Kako je preneo Rojters 17. decembra, ovaj zahtev je na listi ambicioznih bezbednosnih garancija o kojima Rusija želi da pregovara sa Zapadom.
Nacrt zahteva je predstavljen u paketu kojeg Moskva smatra suštinskim preduslovom za snižavanje tenzija u Evropi i smirivanje krize oko Ukrajine. Zapad je Rusiju optužio da je spremala potencijalni napad na Ukrajinu, što je Moskva negirala.
Gardijan podseća da su zahtevi, koje je Moskva u petak prvi put predstavila u celosti, predati Sjedinjenim Državama ove nedelje. List navodi da će agresivni predlozi Kremlja će verovatno biti odbijeni u zapadnim prestonicama, i da se na njih gleda kao na pokušaj da se formalizuje nova ruska sfera uticaja nad istočnom Evropom.
U paket je uključen zahtev da NATO ukloni sve trupe ili oružje raspoređeno u države koje su ušle u alijansu posle 1997. godine, što bi uključivalo veći deo istočne Evrope - Poljsku, bivše sovjetske zemlje Estoniju, Litvaniju, Letoniju, i balkanske zemlje.
Među predloženim zahtevima su i oni koje je Zapad već ranije odbacio, kao što je ruski veto na članstvo Ukrajine u NATO-u.
Po prvi put detaljno iznoseći zahteve, zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je novinarima da ne postoji rok za razgovore, ali da Rusija želi da počne pregovore "bez odlaganja i bez odugovlačenja".
Upitan da li smatra da su zahtevi nerazumni, rekao je da nisu.
"Ne radi se o tome da mi dajemo nekakav ultimatum, nema ga. Stvar je u tome da ozbiljnost našeg upozorenja ne treba potcenjivati", rekao je on.
"Vašington i njegovi saveznici iz NATO-a treba odmah da prekinu redovne neprijateljske akcije protiv naše zemlje, uključujući neplanirane vojne vežbe i manevre vojnih brodova i aviona, i da zaustave vojni razvoj ukrajinske teritorije", dodao je Rjabkov.
Rjabkov je rekao da Rusija više nije voljna da trpi trenutnu situaciju. On je pozvao Sjedinjene Države da ozbiljno shvate predloge i brzo daju konstruktivan odgovor.
Rjabkov je rekao da je Rusija spremna da započne pregovore već u subotu, sa Ženevom kao mogućim mestom održavanja, i da je njen pregovarački tim spreman.
Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je da su Sjedinjene Države videle predloge i da su razgovarale sa saveznicima.
"Neće biti razgovora o evropskoj bezbednosti bez naših evropskih saveznika i partnera", rekla je Psaki novinarima.
Ona je dodala da SAD "neće kompromitovati ključne principe na kojima je izgrađena evropska bezbednost, uključujući princip da sve zemlje imaju pravo da odlučuju o svojoj budućnosti i spoljnoj politici, bez spoljnog mešanja".
NATO diplomate su za Rojters rekle da Rusija ne može imati veto na dalje širenje alijanse i da NATO ima pravo da odlučuje o svom vojnom stavu. "Rusija nije članica NATO-a i ne odlučuje o pitanjima vezanim za NATO", rekao je portparol poljskog ministarstva spoljnih poslova Lukaš Jasina.
Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je da Kijev ima "ekskluzivno suvereno pravo" da vodi sopstvenu spoljnu politiku i da samo oni i NATO mogu da određuju odnos između njih, uključujući pitanje ukrajinskog članstva. Kijev je pozvao Moskvu da se ponovo uključi u mirovni proces u istočnoj Ukrajini, gde je oko 15.000 ljudi ubijeno u sedmogodišnjem sukobu između ukrajinskih vladinih trupa i separatista koje podržava Rusija, piše Rojters.
Šta su ruski zahtevi?
Ruski predlozi su izneti u dva dokumenta - nacrtu sporazuma sa zemljama NATO-a i nacrtu ugovora sa Sjedinjenim Državama. Oba dokumenta je objavilo ministarstvo spoljnih poslova Rusije.
Važne tačke dva dokumenta uključuju:
Zaustavljanje daljeg širenja NATO-a i ulaska Ukrajine u alijansu
Da NATO ne raspoređuje dodatne trupe i naoružanje van zemalja u kojima se nalazio u maju 1997. (pre nego što je bilo koja istočnoevropska država pristupila alijansi) - osim u izuzetnim slučajevima uz saglasnost Rusije i članica NATO-a
Da NATO napusti bilo kakve vojne aktivnosti u Ukrajini, istočnoj Evropi, Kavkazu i centralnoj Aziji
Da se ne raspoređuju rakete srednjeg i manjeg dometa tamo gde mogu da pogode teritoriju druge strane
Da se ne izvode vežbe u dogovorenoj graničnoj zoni u kojima učestvuje više od jedne brigade i da se redovno razmenjuju informacije o vojnim vežbama
Potvrda da se strane međusobno ne smatraju protivnicima, da su saglasne da sve sporove rešavaju mirnim putem i da se uzdrže od upotrebe sile
Obaveza da se neće stvarati uslovi koje bi druga strana mogla da tretira kao pretnju
Formiranje linija za komunikaciju u hitnim slučajevima
Saglasnost da ni Rusija ni SAD ne smeju da razmeštaju nuklearno oružje van svojih nacionalnih teritorija.
Šta se događa na granici sa Ukrajinom?
Zapadne zemlje upozorile su da Rusija možda priprema invaziju na Ukrajinu u januaru, jer su se ruski tenkovi, artiljerija i projektili gomilali u blizini granica. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je Zapad na dodatnu pomoć u slučaju da Rusija odluči da pokrene širu ofanzivu.
Ukrajina je u petak saopštila da je jedan od njenih vojnika poginuo tokom borbi sa separatistima koje podržava Rusija na istoku zemlje. Navedeno je da je vojnik ubijen kada su minobacačima i mitraljezima napadnute ukrajinske pozicije.
Nakon vesti o poslednjem smrtnom slučaju broj ukrajinskih žrtava u tinjajućem sukobu popeo se na 65 od početka godine, što je za 15 više u odnosu na 2020. godinu kada ih je bilo 50, prema bilansu AFP-a zasnovanom na zvaničnim podacima.
Rusija je okupila oko 100.000 vojnika na svojoj strani granice. Džo Bajden je upozorio Putina na "sankcije kakve on nikada nije video" ako njegove trupe napadnu Ukrajinu. Lideri Evropske unije pozvali su u četvrtak Moskvu da zaustavi svoje vojno jačanje i vrati se pregovorima koje vode Francuska i Nemačka.