Rusija nije optimistična o ishodu pregovora sa SAD

Rusija je saopštila da nije optimistična nakon prve runde pregovora sa Sjedinjenim Državama o ukrajinskoj krizi i da neće dozvoliti da njeni zahtevi za bezbednosnim garancijam Zapada budu zaglibljeni u mukotrpnim pregovorima, prenosi Rojters.


Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao u utorak, 11. januara da je da je pozitivno što su razgovori u ponedeljak u Ženevi održani na otvoren, sadržajan i direktan način, ali da Rusiju zanimaju samo rezultati.


„Ovde nema jasnih rokova, niko ih ne postavlja – postoji samo ruski stav da se nećemo zadovoljiti beskrajnim odugovlačenjem ovog procesa“, istakao je Peskov.


Rusija je privolela Zapad da sedne za pregovarački sto gomilanjem trupa u blizini granice sa Ukrajinom dok postavlja niz dalekosežnih zahteva koji bi sprečili Ukrajinu da se ikada pridruži NATO-u i poništili dve decenije širenja alijanse u Evropi, podseća Rojters.


Zvanični Vašington je saopštio  da ne može da prihvati ove zahteve, iako je voljan da se angažuje oko drugim aspektima ruskih predloga kada je reč o raspoređivanju raketa ili ograničenjima obima vojnih vežbi.


Peskov je rekao da će situacija biti jasnija nakon dve naredne runde razgovora koje Rusija treba da održi ove nedelje - sa NATO-om u Briselu u sredu i u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Beču u četvrtak.


Ruski i američki pregovarači na brifinzima nakon prve sednice u Ženevi nisu predočili da se smanjuju razlike u stavovima dve zemlje.




Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov rekao je da dve strane imaju „na neki način suprotne stavove“.


„Za nas je apsolutno imperativ da osiguramo da Ukrajina nikada, nikada, nikada ne postane članica NATO-a,” dodao je Rjabkov.


Zamenica američkog državnog sekretara Vendi Šerman (Wendy Sherman) rekla je: „Bili smo čvrsti... u odbijanju predloga koji za Sjedinjene Države jednostavno nisu prihvatljivi”.


Sjedinjene Države su pozvale Moskvu da obustavi grupisanje oko 100.000 vojnika u blizini granice sa Ukrajinom, što je izazvalo zabrinutost zvaničnog KIjeva i Zapada u vezi sa mogućom novom invazijom, osam godina nakon što je Rusija anektirala Krim.


Rjabkov je rekao da Rusija nema nameru da napadne Ukrajinu, ali je Šerman istakla da ne zna da li je Rusija voljna da smanji tenzije vraćanjem trupa u kasarne.


Ukrajina je vekovima bila pod vlašću Moskve, uključujući i u vreme Sovjetskog Saveza, a predsednik Vladimir Putin je rekao da mogućnost da je NATO primi kao članicu ili da tamo postavi oružje koje bi moglo da pogodi Rusiju predstavlja „crvenu liniju“.


Ukrajina želi da se pridruži NATO-u, što bi značilo garanciju zaštite od napada. Severnoatlantska alijansa nema trenutne planove da to učini, ali ističe da Rusija ne može imati veto na njene odnose sa drugim suverenim državama.


Američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) upozorio je Putina u dva razgovora prošlog meseca da će svaka nova ruska agresija izazvati ozbiljne ekonomske troškove u vidu sankcija bez presedana.


Putin je odgovorio da bi takvi potezi bili kolosalna greška i doveli do potpunog prekida odnosa.