Nemačka: NATO neće dozvoliti ucene Moskve

NATO neće dozvoliti Moskvi da ucenjuje alijansu i neće prihvatiti ruski veto protiv proširenja, izjavila je u petak, 14. januara nemačka ministarka odbrane Christine Lambrecht.


"Rusija nema pravo veta u pitanjima koja se tiču alijanse i ne može da nas ucenjuje. Ove crvene linije moraju biti jasne u svim pregovorima koji čekaju", rekla je ona u parlamentu.


"Ali između ovih crvenih linija i vojnog sukoba, postoji mnogo prostora koji moramo iskoristiti", rekla je Lambrecht, dodajući da će se sledeće nedelje u Berlinu sastati sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom.


Prethodno je 14.januara ruski šef diplomatije Sergej Lavrov ponovio zahtev Moskve da se NATO ne širi na istok, uprkos tome što je vojna alijansa taj zahtev odbila.


Zahteve Moskve da NATO neće širiti, niti raspoređivati snage u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike ruski šef diplomatije opisao je kao "ključne" za napredak diplomatskih napora, kako bi se smirile tenzije oko Ukrajine.


Izjava Lavrova dolazi u momentu kada Rusija gomila svoje trupe na granicama sa Ukrajinom, gde je oko 100.000 ruskih vojnika, a Kijev i njegovi zapadni saveznici optužuju Rusiju da planira vojnu invaziju.




Pregovori za sada bez uspeha

Razgovori predstavnika Rusije i SAD u Ženevi u ponedeljak, kao i Rusije i NATO-a u Briselu u sredu, nisu rezultirali jasnim napretkom.


Vašington i njegovi saveznici odlučno su odbacili zahtev Moskve za bezbednosnim garancijama koje sprečavaju širenje NATO-a, ali su se Rusija i Zapad složili da ostave otvorena vrata mogućim daljim razgovorima o kontroli naoružanja i merama izgradnje poverenja.


Pregovori su se odvijali dok je oko 100.000 ruskih vojnika sa tenkovima i drugim teškim naoružanjem okupljeno u blizini istočne granice Ukrajine.


Rusija, koja je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, negirala je da ima planove da napadne svog suseda, ali je upozorila Zapad da je širenje NATO-a na Ukrajinu i druge bivše sovjetske države "crvena linija" koja se ne sme preći.


SAD i njihovi saveznici pozvali su Rusiju na deeskalaciju povlačenjem trupa u njihove stalne baze, ali je Moskva odbila taj zahtev, rekavši da je slobodna da rasporedi snage na svojoj teritoriji gde god smatra da je potrebno.


Rusija je anektirala ukrajinsko poluostrvo Krim 2014. godine, kada je podržala i separatističku pobunu u istočnoj Ukrajini. Više od 14.000 ljudi je ubijeno za skoro osam godina borbi između pobunjenika koje podržava Rusija i ukrajinskih snaga.