Žalba protiv Evropske banke zbog ulaganja u mini hidroelektrane u Srbiji
Iz ovih udruženja su naveli da projekti mini hidroelektrana "Beli Kamen" i "Komalj" krše evropske i nacionalne pravne okvire, kao i Konvenciju Saveta Evrope o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa.
Oba postrojenja nalaze se na području Parka prirode "Zlatibor" i povezana su takozvanim bajpasom, uzimajući vodu iz dve reke, a finansirala ih je EIB putem kredita za mala i srednja preduzeća, naveli su u zajedničkom saopštenju podnosioci žalbe.
U saopštenju se dodaje da pre izgradnje nije urađena nijedna studija o proceni uticaja na životnu sredinu, "čime je dozvoljeno da ove dve male hidroelektrane unište 9,2 kilometra rečnog toka".
Osim toga, kako navode, primetni su i štetni uticaji sa ozbiljnim posledicama na zaštićene vrste u ovom području što dokazuje, kako su naveli, i istraživanje svetske organizacije za zaštitu prirodu WWF, koje je podržalo žalbu.
"Rezultati terenskih i laboratorijskih istraživanja ukazuju na zabrinjavajuće promene staništa poput drastičnog smanjenja količine vode duž vodotoka, na kom su izgrađeni ovi hidroenergetski objekti, i prevelike produkcije algi, a posebno je primetan drastičan pad biodiverziteta na lokalitetu ispod druge mini hidroelektrane", rekla je Nataša Milivojević iz Ekološkog udruženja Rzav.
Ona je dodala da je na području između dve mašinske zgrade, 2018. godine utvrđeno prisutstvo strogo zaštićenog potočnog raka, ali da tokom poslednjih istraživanja, nijedan primerak te vrste nije pronađen na širem području.
Shodno pravilima EIB-a, projekte koji se finansiraju preko komercijalnih banaka - posrednika, ta banka nije nužno uključena u izradu ekoloških i društvenih procena uticaja, pa ostaje nepoznanica da li je uradila bilo kakvu procenu uticaja ova dva projekta, navedeno je u saopštenju ekoloških udruženja.
Iz EIB, do objavljivanja ove vesti, nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa povodom žalbe koja je protiv njih podneta.