Kuća Džafera Deve između istorije i kulturnog nasleđa

Naučnici iz obasti istorije i oni koji se bave kulturnim nasleđem, ocenjuju da se oko pitanja restauracije objekta "Kuće Džafera Deve" u Mitrovici, ali i prekida radova na njenoj obnovi, namerno ili nenamerno mešaju pojmovi.

Džafer Deva (Xhafer Deva) je bio albanski političar u godinama Drugog svetskog rata, od 1939. do 1945. godine. Bio je i na čelu Prizrenske albanske lige do kraja Drugog svetskog rata. 1944. godine imenovan je za ministra unutrašnjih poslova u Vladi Albanije, koja je formirana uz podršku nacističke Nemačke.

Njegova kuća u Mitrovici je dugi niz godina prazna i postoji opasnost da se uruši. U prethodnom periodu je restaurirana kroz nekoliko faza, uglavnom joj je ojačana konstrukcija građevine. Međutim, 2. februara 2022. godine Ministarstvo kulture, omladine i sporta Kosova je saopštilo da počinje nova faza restauracije "jednog od najznačajnijih objekata mitrovačke kulturne baštine".

Vest o restauraciji, koji se vezuje sa njegovom ličnošću, izazvala je brojne reakcije a među akademskim i naučnim krugovima na Kosovu i u Albaniji je pokrenuta debata.

Ministarstvo kulture omladine i sporta je objekat, poznatijeg kao "Kuća Džafera Deve" stavila na listu spomenika kulturnog nasleđa.

Edon (Qesari) Ćesari, istraživač Instituta za istoriju u Tirani, koji je deo Akademije za albanološke studije, smatra da su kosovske vlasti trebalo da budu pažljivije kada se radi o nazivu samog objekta.

Nora Visoka-Veler (Weller), istraživačica kulturnog nasleđa i sukoba na koledžu Selwyn, Univerziteta Kembridž, navodi da je irelevantno ime objekta, ukoliko se posmatra iz ugla kulturnog i arhitektonskog nasleđa.

Sa druge strane, istoričari u Tirani i Prištini, koji govore za Radio Slobodna Evropa (RSE), iznose suprotne stavove o liku i delu Džafera Deve.

Zbog brojnih reakcija, 8. februara su program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) na Kosovu i Kancelarija Evropske unije (EU) odlučili da se privremeno povuku iz projekta koji je prvobitni cilj imao da očuva i rehabilituje kulturno nasleđe na Kosovu u okviru Instrumenta Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP).

Ćesari: Problematično je ime

Edon Ćesari, istraživač Instituta za istoriju u Tirani, u izjavi za RSE ocenjuje da restauracija objekta u Mitrovici, u principu, ne bi trebala da ima negativne posledice.

Spas od holokausta: Albanska obećana zemlja za Jevreje

Ipak, napominje da kada se lik, po kome i sam objekat nosi ime, identifikuje sa nacizmom, onda se cela inicijativa Ministarstva kulture tumači kao restauracija nacističke kuće.

"Ukoliko bismo govori da se radi o jednom objektu kulturnog nasleđa u Mitrovici, koji ima poseban stil, mislim da ne bi bilo puno negativnog uticaja. Ali u trenutku kada se objekat predstavi kao kuća Džafera Deve, a u međuvremenu ljudi su svesni kakav je bio njegov uticaj na opšte pamćenje, onda ovde postoji problem", navodi on.

Visoka Weller: Ime je nevažno

Nora Visoka Weller, istraživačica kulturnog nasleđa i sukoba na koledžu Selwyn, Univerziteta Kembridž, navodi da iz njene stručne i naučne perspektive, ime Džafera Deve, po kome je nazvan sporni objekat u Mitrovici, je potpuno nevažno.

Navodi da je Deva, koji je tokom Drugog svetskog rata sarađivao sa nemačkim snagama, samo izvesno vreme živeo u toj kući, i da za sada ne postoje dokazi da su u njoj počinjeni zločini.

Weller napominje da ima trenutaka kada je neko kulturno nasleđe direktno povezano sa pojedincima jer je u njima bilo ubistava, tragedija ili masakra. Ponavlja da u slučaju objekta u Mitrovici, ta veza ne postoji.

Jedini problem je, dodaje dalje ona, što se objekat zove "Kuća Džafera Deve".

Ova sagovornica dalje ukazuje da je taj objekat već obnavljan sredstvima EU i UNDP-a i napominje da nikada nije bilo reakcija, što, prema njenoj oceni, čini ironičnom raspravu koja je nastala. Kako kaže, sličnih objekata ima širom sveta.

"Ovo je ironično, jer u svim delovima Nemačke, iako je većina njih potpuno obnovljena, ali u Berlinu, na primer, postoje neki objekti u kojima funkcioniše nemačka vlada a koje su, iako su sada potpuno obnovljene, u prošlosti bile različite baze nemačkih snaga tog vremena", navodi ona i dodaje da "rasistička arhitektura nije veličana ni u jednom delu Evrope".

Šta su poručili iz centra 'Simon Visental'?

Centar Simon Visental (Wiesenthal), svetska jevrejska organizacija koja proučava holokaust i mržnju iz istorijskog i savremenog konteksta, pozvala je 7. februara Evropsku uniju da otkaže projekat "transformacije nekadašnje rezidencije ozloglašenog saradnika, albanskog naciste Džafera Deve, u regionalni kulturni centar".

Efraim Zurof (Zuroff), direktor za istočnoevropske poslove iz ovog centra, je u pismu upućenom šefu delegacije EU u Izraelu naveo da je Deva igrao "aktivnu ulogu u borbi protiv srpskih i albanskih antinacističkih partizana, kao i u progonu i proterivanju stotine Jevreja u koncentracioni logor Sajmište".

"Deva je simbol saradnje Albanaca sa nacistima i uloge koju su imali u zločinima nad Srbima i Jevrejima. Takvoj osobi ne treba odati počast, a njegovu rezidenciju ne treba pretvarati u regionalni kulturni centar, sve dok njegova dela simbolizuju ekstremističku genocidnu ideologiju", navedeno je.

Votim Demiri iz Jevrejske zajednice Kosova za RSE nije želeo da komentariše da li treba restaurirati kuću Džafera Deve ili ne. Ipak, on se 10. februara sastao sa nemačkim ambasadorom na Kosovu Jornom Rodeom, te očekuje da odluka o nastavku ovog projekta bude doneta u roku od dva meseca.

"Potpuno je preuveličana ova stvar, a sa druge strane, potrebna su nam javna objašnjenja od strane naroda Kosova. Ljudi još uvek ne znaju kakva je situacija (po pitanju ovog objekta) šta je urađeno, kako je urađeno i kako se dogodilo. Treba da se u kratkom roku razjasne neke stvari i tada će biti doneta prava odluka", rekao je Demiri.

Zaključuje da trenutnu situaciju oko restauracije objekta u Mitrovici, treba realno proceniti.

Milo: Ime kolaboracioniste nije čast za Kosovo

Džafer Deva je postao predmet debata na Kosovu i u Albaniji, a istoričari iz ove dve države, za RSE, iznose drugačija mišljenja.

Istoričar Paskal Milo, bivši ministar spoljnih poslova Albanije, u kratkoj izjavi za RSE kaže da ne želi da se uključi u debatu koja se vodi oko Džafera Deve, koga vidi kao "nacističkog saradnika". Ipak, ima poruku za kosovske vlasti.

"U dve reči, to ne čini čast ni Kosovu ni Vladi Aljbina Kurtija. Kolaboracionistu treba staviti u negativnu stranu istorije i da tu ostane. Odbijam da učestvujem u debati, jer je on tipična kolaboracionistička figura nemačkog nacizma i ne želim da doprinesem porastu političkih tenzija na Kosovu po ovom pitanju", poručuje Milo.

Sa druge strane, kosovski istoričari iznose drugačije mišljenje.

Tako Hadži (Haxhi) Ademi, sa Instituta za istoriju "Ali Hadri" u Prištini, tumači Devinu saradnju sa nacistima u svetlu pozicije u kojoj su se pripadnici albanske nacije nalazili u jugoslovenskoj državi između dva svetska rata. U tom periodu, navodi Ademi, ubijeno je na desetine albanskih političara, dok su nad Albancima izvršeni i masakri.

"Džafer Deva je bio jedna od onih ličnosti koje su sarađivale sa Nemcima. Bio je svestan opasnosti koja dolazi spolja, odnosno od Srba i Slavena uopšte", rekao je Ademi za RSE.

Debata 'zbog osećaja' i 'ironije sukoba'

Edon Ćesari iz Tirane ocenjuje da su debate i sukobi istoričara o liku Džafera Deve, povezane sa osetljivim osećajima prema njegovom liku na Kosovu i u Albaniji.

"Dok su u Prištini takvi likovi poznati po svom nacionalističkom i antislovenskom identitetu, u Tirani su poznati kao likovi koji su se pokorili jednoj okupatorskoj zemlji, kakva je Nemačka. Dakle, to su dva potpuno drugačija osećaja, u Tirani i Mitrovici. Ne želim da ovu vrstu sukoba dovodim na nivo Tirane i Prištine. Dakle, reakcije su različite", kaže Ćesari.

Nora Visoka Weller smatra ironičnom debatu i sukobljavanje istoričara sa Kosova i iz Albanije.

Podvlači da je tu reč o spornom objektu zbog imena koje nosi, ali da se zapravo radi o zaštićenom kulturnom nasleđu. Ocenjuje da se stvara veliki jaz među zajednicama kada se kulturno nasleđe koristi za politička pitanja.

"Na kraju krajeva, u trenutku kada se kulturno nasleđe koristi za politička pitanja ili za malu političku pobedu, kao što to radi Srbija, ispašta stanovništvo, ispašta zajednica koja okružuje to kulturno nasleđe. Cela priča da kulturno nasleđe – kako kažu UNDP i EU na Kosovu – ima za cilj da ujedini zajednice Kosova, pada u vodu", kaže Weller.

Podsetimo, Maja Gojković, potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture i informisanja uputila je pisma komesarki Evropske unije za inovacije Mariji Gabrijel i izvršnom direktoru Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) Akimu Štajneru. Zatražila je da se "sporni" projekat ne realizuje i navela da je on razlog za "duboku uznemirenost za pripadnike srpskog naroda".

Kakav je projekat bio planiran?

Kako je saopšteno, zajednički projekat Kancelarije EU, UNDP-a i Ministarstva kulture Kosova ima za cilj da kroz restauraciju očuva jedinstvene vrednosti tog objekta.

Predviđeno je bilo da se u projekat uloži 300.000 evra a da nakon restauracije kuća Džafera Deve bude stavljena na korišćenje raznim zajednicama koje žive u Mitrovici.

Na osnovu projekta, kuća bi trebala da ima dvostruku namenu: u prizemlju bi trebao da bude prostor za kulturne i društvene događaje, dok će na prvom i drugom spratu biti smešten Regionalni centar za kulturno nasleđe.

Očekuje se da Kulturni centar, kada bude potpuno renoviran, služi kao mesto okupljanja lokalnih zajednica, promociju interkulturalnosti, tolerancije i saradnje.

Priredila Sandra Cvetković