EU smatra da je potrebna 'pauza' u nuklearnim pregovorima sa Iranom

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj  izjavio je 11. marta da je potrebna "pauza" u tekućim pregovorima o nuklearnom sporazumu Irana sa svetskim silama, okrivljujući "spoljne faktore" za odlaganje.


Borelj u izjavi nije precizirao zbog čega dolazi do odlaganja,  ali do "pauze" dolazi nakon što je Rusija pregovore o nuklearnom sporazumu povezala sa zapadnim sankcijama protiv nje zbog invazije na Ukrajinu.


U pregovorima se očekuje da se Sjedinjene Države ponovo pridruže sporazumu iz kojeg su se jednostrano povuke 2018. godine i da Iran ograniči nuklearni program. 


"Pauza u pregovorima u Beču je neophodna zbog spoljnih faktora. Konačni tekst je u suštini spreman i na stolu", napisao je Borelj na Tviteru.


On je dodao da će kao koordinator sa svojim timom biti u kontaktu sa učesnicima sporazuma i Sjedinjenim Državama, kako bi se "prevazišla trenutna situacija i potpisao sporazum". 


Zajednički sveobuhvatni plan akcije je formalno ime nuklearnog sporazuma iz 2015. U Beču se mesecima vode razgovori o pokušajima da se pronađe način za ponovno pokretanje dogovora.




Pregovarač EU Enrike Mora sastao se u petak sa iranskim zvaničnicima i izjavio novinarima da je "skoro sve urađeno" u pregovorima. 


Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Saed Hatibzade rekao je da bi pauza "mogla biti zamah za rešavanje preostalih pitanja" pre obnavljanja sporazuma.


"Uspešan završetak pregovora biće glavni fokus svih", napisao je Hatibzade na Tviteru.


"Nijedan spoljni faktor neće uticati na našu zajedničku volju da idemo napred za kolektivnim ugovorom", izjavio je on. Hatibzade takođe nije identifikovao "spoljno" pitanje. 


Izveštaj iranske državne novinske agencije IRNA, citirajući anonimni izvor koji je opisan kao blizak pregovaračima Teherana,  sugeriše da su zahtevi Rusije izazvali pauzu.


"Postoje neka pitanja, kao što su ona između Rusije i Sjedinjenih Država, koja, naravno, neće biti povezana sa pitanjem iranskih pregovora… i to treba da se reši između SAD i Rusije", rekao je izvor, citirala je IRNA. 


Međutim, ruski ambasador Mihail Uljanov je u razgovoru sa novinarima ispred  hotela u Beču gde su održani razgovori rekao: "Ne znam ni za kakav ćorsokak, kontakti će se nastaviti". Dodao je i da zaključivanje sporazuma ne zavisi samo od Rusije. 


"Žalimo zbog pauze, ali kao što znamo, pregovori se ne mogu voditi u političkom vakuumu", rekao je kineski ambasador Vang Kun.


U Nemačkoj, portparolka ministarstva spoljnih poslova Andrea Sase je takođe rekla da je "posao obavljen" oko sporazuma, ali odluke treba da se donose u stranim prestonicama.


"Nadamo se i očekujemo da će se to sada dogoditi", rekla je Sase.


U četvrtak je portparol Stejt departmenta Ned Prajs rekao da je Amerika "blizu mogućeg dogovora" i da je ostao "veoma mali broj otvorenih pitanja".  




Novi uslovi Rusije 

Očekivalo se da će novi dogovor biti objavljen u narednih nekoliko dana, pošto je jedan od ključnih problema izgladio generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi (Grossi) tokom posete Teheranu.


Rusija je podržavala nuklearni sporazum Irana i svetskih sila i ranije je vršila otvoren pritisak na Iran, svog strateškog partnera na Bliskom istoku, da pruži ustupke u pregovorima u Beču.


Međutim, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u subotu, 5. marta, iznenada je najavio da Moskva neće pristati ni na kakav novi sporazum bez pismene garancije SAD da sankcije Rusiji u vezi s Ukrajinom neće ugroziti njeno pravo "na slobodnu i punu trgovinsku, ekonomsku i investicionu saradnju i vojno-tehničku saradnju s Islamskom Republikom".


Rusija se možda nada da bi mogla da ima korist od zadržavanja dogovora, ocenjuje magazin Tajms, dodajući da se, s druge strane, Vašington nada da bi novi dogovor smanjio visoke cene nafte na svetskim tržištima, što bi oštetilo rusku ekonomiju koja je posle sankcija još više zavisna od prodaje nafte i gasa.


Pregovori o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma vode se u Beču otkako je predsednik SAD Džo Bajden (Joe Biden) preuzeo funkciju prošle godine.


Iz prvobitnog sporazuma, dogovorenog 2015. između pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) i Nemačke sa Iranom, bivši američki predsednik Donald Tramp (Trump) povukao je SAD tri godine kasnije i uveo oštre ekonomske sankcije Teheranu.