Ukrajina na ivici zaliha kiseonika dve godine od početka pandemije
Sa preko dva miliona izbeglih i stotine hiljada ljudi koji se kriju u skloništima bez dovoljno hrane, vode i medicinskih sredstava, svakog dana ruske invazije humanitarna kriza u Ukrajini postaje sve veća.
Situaciju dodatno otežava i to što je Ukrajina među državama pogođenijim pandemijom korona virusa, koja je proglašena pre tačno dve godine (11. marta 2020.).
Delta soj virusa ozbiljno je opteretio zdravstveni sistem te zemlje krajem prošle godine, dok je omikron svoj vrhunac dostigao upravo uoči invazije.
Iako je teško govoriti o preciznoj evidenciji obolelih od početka rata, jasno je da takvi uslovi mogu samo ići na ruku daljem širenju epidemije na šta upozoravaju brojne međunarodne organizacije.
Blog uživo: Rat u Ukrajini
Upozorenja Svetske zdravstvene organizacije
Svetska zdravstvena organizacija ukazala je na pogoršanje opšteg zdravstvene u Ukrajini, poručivši da bi rat mogao doprineti širenju zaraznih bolesti u rasponu od COVID-19 do Morbila.
"Realnost je da su uslovi koje vidimo u Ukrajini najgori mogući za pojačavanje i širenje zaraznih bolesti", rekao je prošle nedelje Majk Rajan, direktor programa za vanredne situacije Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
"Kad god ovako poremetite društvo i bukvalno milione ljudi stavite u pokret, zarazne bolesti će to iskoristiti. Ljudi su zbijeni zajedno, pod stresom su, ne jedu, ne spavaju kako treba. Sve to utiče na imuni sistem i mnogo je verovatnije da će se bolest proširiti", kazao je Rajan.
Posledice rata
U ruskim napadima do sada je uništeno najmanje 18 zdravstvenih ustanova u Ukrajini, saopštio je SZO.
U ukraijinskim bolnicama trenutno ima oko 1.700 COVID pacijenata, podaci su te organizacije, koja je nedavno je upozorila da se situacija sa snabdevanjem kiseonikom u Ukrajini "približava veoma opasnoj tački".
"Kamioni nisu u mogućnosti da transportuju zalihe kiseonika od postrojenja do bolnica širom zemlje", kažu u SZO, dodajući da to "dovodi hiljade života u opasnost".
Regionalni direktor SZO Evrope, Hans Kluge rekao je da agencija UN-a radi na brzom obnavljanju medicinskih zaliha u Ukrajini, zato što su pri kraju kiseonik, insulin, lična zaštitna i hirurška oprema.
Kontigent medicinske opreme i lekova, koji sadrži i zalihe kiseonkia, nedavno je stigao i u Lviv, na zapadu države.
Pozivi za dostavljanje kiseonika
"COVID-19 trenutno možda nije prioritet, ali ne treba zaboraviti na to. Donosimo još kiseonika narednih dana. Nadam se da ćemo uspeti da ga distribuiramo, a kiseonik nije važan samo za lečenje COVID-19, već je i za niz drugih procedura, hirurških zahvata", kazao je tim povodom portparol te organizacije Tarik Jašarević.
Generalni direktor SZO-a, Tedros Adhanom Gebrehesus je rekao da je "jedino pravo rešenje za tu situaciju mir", pozivajući Moskvu "da se posveti mirnom rešavanju krize i da omogući bezbedan, nesmetan pristup humanitarnoj pomoći svima kojima je potrebna".
Izbeglice i COVID-19
Prema podacima UNHCR-a od 24. februara Ukrajinu je napustilio preko dva i po miliona ljudi. Najviše ih je otišlo u Poljsku, Mađarsku, Moldaviju, Rumuniju i Slovačku.
Registrovne izbeglice iz Ukrajine
Evropski centar za prevenciju i kontrolu bolesti pozvao je zemlje koje primaju izbeglice iz Ukrajina da im omoguće pristup zdravstvenom sistemu, te da ih uključe u svoje programe vakcinacije, naročito protiv COVID-19 i poliomijelitisa, kao i protiv malih boginja, jer je trenutni obuhvat vakcinacijama nedovoljan da spreči izbijanje morbila.
Inače, stopa vakcinacije u Ukrajini je poprilično niska. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije u tu zemlju do sada je isporučeno preko 30 miliona doza kojima je vakcinisano oko 15 miliona građana. To je tek trećina od preko 44 miliona ukraijnskih državljana.
Preko 100 hiljada ljudi u Ukrajini do sada je preminulo od posledica zaraze korona virusom, a registrovano je nešto manje od pet miliona slučajeva COVID-19.
Zastrašujuće cifre širom sveta
Širom sveta u protekla dvedesetčetiri meseca od posledica infekcije korona virusom, kojim je mutirao u više varijanti (najpoznatije alfa, beta, gama, delta i poslednji omikron), preminulo je preko šest miliona ljudi.
Registrovano je gotovo 500 miliona zaraženih, pokazuju podaci Džons Hopkins univerziteta.
Kontinent koji je najpogođeniji pandemijom je Amerika sa preko dva miliona i šesto hiljada preminulih. Sledi Evropa sa preko milion i osamsto hiljada žrtava bolesti, dok je u Jugoistočnoj Aziji virus, koji je prvi put identifikovan u kineskom gradu Vuhan, odneo 760.000 života.
Kada je o državam reč, najviše preminulih je u SAD, zatim Indiji, Brazilu, Francuskoj, pa Velikoj Britaniji.