Varhelyi pozvao EU da prepozna 'tešku poziciju Srbije koja je pred izazovima'
Pozivajući EU da pomogne zemlji, Varhelyi je takođe uputio poziv zvaničnom Beogradu da pokaže jasnu posvećenost Uniji.
"Pitanje sankcija je samo simptom problema. Zato treba da smo u potpunosti spremni da podržimo Srbiju u daljem usklađivanju sa EU politikama povodom ruskog rata u Ukrajini. To bi trebalo da nas dovede i do jasne EU posvećenost od strane Srbije, kao i rezultatima u dijalogu sa Prištinom", poručio je Varhelyi.
Evropski komesar za proširenje je održao govor pred Evropskim parlamentom u kojem je održana sesija posvećena proširenju, a na kojoj su učestvovali i zastupnici nacionalnih parlamenata, kako iz EU država, tako i zemalja koje pripadaju procesu proširenja, odnosno Zapadni Balkan, Ukrajina i Moldavija.
Varhelyi je naglasio da, kako je rekao, trenutnom promenjenom geopolitičkom kontekstu Zapadni Balkan ostaje prioritet Brisela.
"Posvećeni smo, više nego ikada, da ceo region uvedemo u EU. Sada je više nego ikada važno da na tome radimo ne samo brzo, već uz svu posvećenost i volju", poručio je.
Pozvao je na jačanje regionalne saradnje kao jedini način da se iskoristi višemilionski investicioni plan EU.
Ova saradnja, smatra evropski komesar, može da se realizuje, bilo kroz Berlinski proces, zajedničko regionalno tržište ili Otvoreni Balkan (Open Balkans).
Inicijativu Otvoreni Balkan, koja se prvobitno zvala Mini Šengen, pokrenuli su u novembru 2019. u Novom Sadu predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Albanije Edi Rama i tadašnji premijer Severne Makedonije Zoran Zaev.
Ova inicijativa radi na slobodnom protoku ljudi, robe, usluga i kapitala između zemalja članica.
"Svako ko podriva ili blokira regionalnu saradnju, zasnovanu na EU pravilima i uz EU prisustvo, podriva i ekonomski i investicioni plan i napredak regiona", naveo je Varhelyi.
Most: Otvoreni Balkan - korist za sve ili pre svega za Srbiju?
Lideri EU ocenili da je posle rata u Ukrajini proširenje u prvom planu