Tajvan saopštio da se letovi preko ostrva nastavljaju nakon kineskih vojnih vežbi

Tajvansko ministarstvo saobraćaja saopštilo je da su letovi kroz njegov vazdušni prostor postepeno nastavljeni 7. avgusta oko podneva pošto većina obaveštenja o kineskim vojnim vežbama u blizini ostrva "više nije na snazi".


Ministarstvo je, međutim, u saopštenju navelo da će Tajvan nastaviti da do 8. avgusta ujutru usmerava letove i brodove dalje od istočne obale gde su se odvijale kineske vojne vežbe.


Kineski avioni i ratni brodovi vežbali su 6. avgusta napad na Tajvan, saopštili su zvaničnici Tajvana, u znak odmazde zbog posete predsedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nancy Pelosi.




Zbog njene posete Tajvanu, Peking je takođe zaustavio dijalog sa Sjedinjenim Državama u nekoliko oblasti i uveo i sankcije za Pelosi.


Kratka nenajavljena poseta Pelosi Tajvanu, koji Kina smatra svojom teritorijom, razbesnela je Peking. Kina je započela vojne vežbe koje su uključivale ispaljivanje balističkih projektila iznad glavnog grada Taipeija.


U subotu, 6. avgusta ujutro, tajvansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je više kineskih brodova i aviona izvodilo vežbe u Tajvanskom tesnacu, a neki su prešli centralnu crtu, neslužbenu granicu koji razdvaja dve strane.


Tajvanska vojska izdala je upozorenje i rasporedila vazduhoplovne izviđačke patrolne snage i brodove za nadgledanje dok je rakete s kopna stavljala u pripravnost.


Komanda Kineske narodnooslobodilačke vojske na istočnom području saopštila je da je sprovela vazduhoplovne i pomorske vežbe na severu, jugozapadu i istoku Tajvana kako bi testirali "zajedničke borbene sposobnosti" snaga.


Američki državni sekretar Antony Blinken rekao je da je Washington više puta jasno dao do znanja Pekingu da ne želi krizu zbog posete Pelosi Tajvanu.


"Nema opravdanja za ovaj ekstremni, nesrazmeran i eskalirajući vojni odgovor", rekao je Blinken.




Pelosi je stigla na Tajvan u utorak, 2. avgusta. Njena poseta Tajvanu, uprkos upozorenjima Kine, je poseta na najvišem nivou nekog američkog zvaničnika u poslednjih 25 godina.


Tajvan ima samoupravu od 1949. godine.


Peking kaže da su odnosi s Tajvanom unutrašnja stvar i da zadržava pravo da ostrvo stavi pod kinesku kontrolu, ako je potrebno i silom. Tajvan odbacuje tvrdnje Kine navodeći da samo ljudi Tajvana mogu odlučiti o svojoj budućnosti.


Izvor: Reuters