U Srbiji pokrenut program 'prijatelji izbeglica'
"Integracija ne donosi dobrobit samo za izbeglice, nego za celo društvo, jer svaki čovek sa sobom nosi određena znanja, veštine i kompetencije koje mogu biti kapital za zajednicu", rekao je 22. septembra posle potpisivanja ugovora sa Vladom Švajcarske, direktor IDEAS-a Marko Milanović.
Deo projekta je i "Program prijatelja izbeglica" (Refugee Buddy) putem kojeg će se povezivati tražioci azila i lokalno stanovništvo.
Program će omogućiti i izbeglicama i lokalnom stanovništvu da se bolje upoznaju, stvaraće se trajnije socijalne veze, pa i prijateljstva, a cilj je pružanje praktičnih smernica i podrška izbeglicama koje su se našle u Srbiji.
"To mogu da budu razne aktivnosti, da odete sa nekim na piće ili ako volite da idete na kuglanje ili u šetnju, da idete zajedno. To je program koji podrazmeva razmenu iskustava i znanja kroz neformalni kontakt", rekao je Milanović za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Izbeglice se najčešće suočavaju sa preprekama prilikom dobijanja ličnih dokumenata, upisa u školu ili priznavanja ranije stečenih diploma, upisa dece u vrtić, zdravstvene zaštite, pronalaženja posla i dobijanja radnih dozvola, navodi se u projektu.
Zbog toga program predviđa i formiranje Saveta izbeglica.
"Kroz Savet bi oni sami formulisali šta im je bitno i to komunicirali sa donosiocima odluka", rekao je Milanović.
Projekat predviđa i borbu protiv diskriminacije i širenja negativnih stavova i predrasuda prema izbeglicama.
"Nalazi istražavanja koje je IDEAS sproveo sa UNHCR-om 2019. godine ukazuju da skoro polovina stanovnika Srbije ima negativne stavove prema izbeglicama i migranitma", upozorio je Milanović.
Na projektu će raditi i Amran Kalifa iz Libije, koji u Srbiji živi duže od 20 godina. Od početka migrantske krize 2015. godine, pomaže izbeglicama.
"Pošto sam duže u Srbiji i zbog mentaliteta i zbog jezika srećan sam da budem deo ovoga i da pomognem izbeglicama", rekao je Kalifa.
Švajcarska je za projekat "Unapređenja integracije izbeglica u Srbiji" izdvojila 78 hiljada evra.
"Srbija je uglavnom zemlja tranzita, ali njena teritorija je na jednoj od najkorišćenijih migrantskih ruta u Evropi. Za ljude kojima je odobren azil, podrška zemlje domaćina je od ogromne važnosti", rekao je Rihard Koli, šef razvojne saradnje Ambasade Švajcarske u Beogradu.
Prema podacima Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), u proseku 14 izbeglica godišnje dobije azil u Srbiji.
Od početka aprila 2008. do kraja oktobra 2021. godine samo je 198 ljudi dobilo azil.