U dva dana 'tri koraka' Beograda ka Moskvi

U samo dva dana zvanični Beograd je napravio "tri koraka bliže" Moskvi, uprkos pozivima Evropske unije (EU) da Srbija uvede sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

U istom danu, 15. novembra, objavljeno je da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Beogradu sastao sa savetnikom čečenskog lidera Ramzana Kadirova koji uživa podršku Kremlja, a ruski državni medij Russia Today počeo je rad na srpskom jeziku.

Dan ranije, 14. novembra, Srbija je prvi put bila uzdržana u Ujedinjenim nacijama (UN), u osudi ruske agresije na Ukrajinu. Glasovima 94 države članice, tada je usvojena rezolucija koja Rusiju poziva na odgovornost za kršenje međunarodnog prava zbog invazije na Ukrajinu, a od Moskve je traženo i da plati odštetu Kijevu.

Da li se ovi potezi mogu protumačiti kao intenziviranje odnosa sa Rusijom - na upit RSE nisu odgovorili Predsedništvo Srbije, Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova.

Za Vladimira Međaka iz nevladinog Evropskog pokreta u Srbiji potezi zvaničnog Beograda su "nastavak ranije politike".

"Nije došlo do radikalnog zaokreta. Srbija itekako vuče poteze koji su bliže Rusiji nego Evropi i odbija da uradi ono što je u njenom interesu – da jasno stane na stranu Zapada", ocenio je Međak.

Korak 1: Sastanak sa savetnikom Kadirova 'u tajnosti'

Ako posetite sajt Predsedništva Srbije i Instagram nalog predsednika Aleksandra Vučića, ne možete videti da se sastao sa Turkom Daudovim, savetnikom čečenskog lidera Ramzana Kadirova.

Fotografiju sa Vučićem, ogrnutim u tradicionalnu čečensku nošnju, objavio je Daudov 15. novembra. U opisu fotografija, Daudov je ocenio da su "bratski odnosi između Rusije i Srbije još jednom pokazali svoju snagu".

Čečenska Republika, na čijem je čelu Kadirov, ima autonomiju u sastavu Ruske Federacije. Kadirov je i visoki funkcioner Jedinstvene Rusije, partije na čijem je čelu ruski predsednik Vladimir Putin.

Međunarodna zajednica optužuje Kadirova da se pod njegovom 15-godišnjom vladavinom u Čečeniji naširoko krše ljudska prava. Pod sankcijama je Evropske unije.

Jedan je od najvatrenijih i najagresivnijih zagovornika ruske invazije na Ukrajinu, gde šalje borce iz Čečenije.

Šta je savetnik Kadirova saopštio o sastanku?

"Pozdrave" čečenskog lidera Kadirova Vučiću i "celom srpskom narodu" preneo je Daudov na sastanku sa predsednikom Srbije i o tome izvestio na Instagramu.

"Uprkos svim poteškoćama i ogromnom pritisku koji Evropa vrši na rukovodstvo i narod Srbije, ne samo da se nisu suprotstavili [Rusiji], već su pokazali i svoju podršku Ruskoj Federaciji", naveo je on.

Dodao je da ga je Kadirov zamolio da Srbiji "lično izrazi poštovanje".

"I prenesem da su vekovni bratski odnosi između Rusije i Srbije još jednom pokazali svoju snagu", napisao je Daudov na Instagramu.

Prema rečima savetnika čečenskog lidera, predsednik Srbije se "zahvalio na tome što je ruski narod za nas bratski narod" i ocenio da se "rusko-srpski odnosi ne mogu uništiti ni pod kakvim pritiskom".

Vučić se o ovom susretu nije zvanično oglašavao.

Da po protokolu, savetnik Kadirova nije "diplomatski nivo" da se sa njim sastaje predsednik Srbije, ocena je Vladimira Međaka iz nevladinog Evropskog pokreta.

"Ne vidim nikakvu dobrobit za Srbiju od svega toga", rekao je Međak.

Kritika iz EU i odgovor premijerke Srbije

Na susret u prestonici Srbije reagovala je na Tviteru izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu Viola fon Kramon (Viola von Cramon).

Kratak komentar sadrži dve fotografije.

Uz komentar "kako je počelo", objavljena je ranija fotografija Aleksandra Vučića sa bivšom kancelarkom Nemačke Angelom Merkel. Druga fotografija je sa aktuelnog susreta sa savetnikom čečenskog lidera, uz koju je Fon Kramon napisala "kako napreduje".

Odgovorila joj je premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Kao izvestioca EU, Violu nije briga za to što Priština ignoriše Briselski sporazum deset godina. Umesto toga ona iznova i iznova priča o predsedniku Srbije koji radi isto ono što i EU lideri. Licemerstvo", napisala je Brnabić na Tviteru.

Komentar izvestiteljke EP za Kosovo, premijerka Srbije nazvala je "tužnim pokušajem duhovitosti".

'Neodgovorno': Opozicija o Vučićevom sastanku sa Turkovim

"Neodgovorno" – tako je predsednik opozicionog Pokreta slobodnih građana (PSG) i poslanik Pavle Grbović ocenio potez predsednika Srbije da se sastane sa savetnikom čečenskog lidera Ramzana Kadirova.

Grbović je 15. novembra ocenio da se na taj način šalje "jasna poruka na čijoj je strani Srbija".

Upitao je da li je tom posetom i dolaskom medija pod kontrolom Kremlja Russia Today u Beograd predsednik saopštio da je "samovoljno odlučio da zaustavi evropski put"

"Interes Srbije se danas brani u Vašingtonu, Berlinu, Parizu i Briselu, teškim i ne uvek prijatnim sastancima, a ne slikanjem sa čečenskim šubarama i ugošćavanjem savetnika jednog od najradikalnijih ruskih ekstremista i protagonista agresije koju Rusija sprovodi nad Ukrajinom", naveo je Grbović.

Korak 2: Russia Today u Beogradu

Na medijskom nebu Srbije se 15. novembra pojavio novi sajt - ruski državni kanal Russia Today (RT) počeo je sa emitovanjem internet programa na srpskom jeziku "RT Balkan".

U objavi na Tviteru, kojom je potvrdila otvaranje redakcije na srpskom, glavna urednica RT Margarita Simonjan je poručila da je "Kosovo Srbija", sledeći politiku Kremlja da ne prihvata nezavisnost Kosova.

"Verovatno nas nigde u svetu nisu očekivali koliko ovde. Želim da se obratim dragim Srbima na njihovom jeziku: 'Braćo, gledajte RT'", saopštila je Simonjan.

U saopštenju, objavljenom na sajtu RT na ruskom jeziku, najavljeno je da će emitovanje televizijskog programa na srpskom početi do 2024. godine.

RT, kao medij pod kontrolom Kremlja koji se finansira iz državnog budžeta, ima zabranu emitovanja u Evropskoj uniji od marta 2022. godine.

Označen je kao ključan za širenje ruske propagande i na meti je širokog paketa sankcija protiv Rusije zbog invazije na Ukrajinu.

"U Rusiji nema slobodnog novinarstva, ni slobode medija i to je propagandni alat Kremlja u ratu u Ukrajini", zaključio je Vladimir Međak iz nevladinog Evropskog pokreta za RSE.

Kritika EU i odgovor Moskve

Na pokretanje RT na srpskom reagovao je izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik.

On je za televiziju N1 15. novembra ocenio da taj medij "nema veze sa slobodom govora, jer se ne radi o mediju već o ruskoj ratnoj propagandi".

"Dozvoliti emiteru, koji je pod sankcijama EU još od marta, da može da radi u Srbiji je zaista korak u pogrešnom pravcu i u potpunoj je suprotnosti sa obavezom koju smo čuli od predstavnika (srpske) vlade i javnih institucija", rekao je Bilčik.

Bilčik je dan ranije na Tviteru poručio da Srbija, kao zemlja koja je ozbiljan kandidat za članstvo u Evropskoju uniji, ne bi trebalo da bude "centar za dezinformacije Kremlja".

Njegove izjave kritikovao je ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, ocenivši da je izvestilac EP za Srbiju "faktički zatražio od Beograda" da zabrani rad RT i da je "cinično bacio u zaborav opšteevropske vrednosti".

"O kakvoj slobodi izražavanja možete pričati u Evropi, kada se od Beograda zahteva da odustane od tog osnovnog demokratskog principa u ime uspešnog napredovanja srpskog naroda ka 'svetloj budućnosti' u Evropskoj uniji", napisao je Bocan-Harčenko na Tviteru.

Vlasti u Srbiji se nisu oglašavale povodom otvaranja RT u Srbiji.

Već na prve najave da bi RT mogao da pokrene svoj program na srpskom jeziku, Evropska unija (EU) je reagovala u julu 2022. Saopšteno je da Brisel očekuje da se Srbija uzdrži od intenziviranja odnosa sa Rusijom.

Srbija je već više od decenije, od marta 2012. godine, kandidat za članstvo u EU. Zato ima obavezu da prati odluke Brisela kako bi ispunila uslove za pridruživanje.

Vlast u Srbiji za odbijanje sankcija Rusiji ima podršku više od 80 građana, pokazala su nedavna istraživanja agencije Demostat i nevladinog Instituta za evropske poslove.

Korak 3: Srbija uzdržana u UN

Predstavnici vlasti nisu zvanično objasnili zašto je Srbija 14. novembra odlučila da bude uzdržana na glasanju u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija, iako je prethodna četiri puta u UN-u podržala rezolucije koje osuđuju rusku agresiju.

"Sve što se dešava na unutrašnjem planu govori da je Srbija itekako srcem i dušom na ruskoj strani. I to je najveći problem", ocena je Vladimira Međaka o poslednjim političkim potezima Srbije, vezanim za rat u Ukrajini.

Na izglasavanju rezolucije Generalne skupštine UN-a, u kojoj je Rusija pozvana da plati ratne reparacije Ukrajini, Srbija je bila uzdržana zajedno sa još 72 države članice UN-a. Rezolucija je usvojena glasovima 94 države, a sve države članice sa Zapadnog Balkana, osim Srbije, glasale su "za".

Rezolucijom se ukazuje na potrebu za uspostavljanjem "međunarodnog mehanizma za nadoknadu štete, smrtnog ishoda ili povrede", proisteklih iz "pogrešnih radnji" Rusije protiv Ukrajine.

U rezoluciji se preporučuje da zemlje članice Generalne skupštine UN, u saradnji sa Ukrajinom, stvore "međunarodni registar" za dokumentovanje potraživanja i informacija o šteti, smrtnom ishodu ili povredama nanetim Ukrajincima i njihovoj vladi od strane Rusije.

Protiv rezolucije je bilo 14 država. Uz Rusiju su, pored ostalih, stali Belorusija, Kina, Iran, Sirija, Severna Koreja, Kuba, Nikaragva.

Bio je to najniži nivo podrške jednoj, od ukupno pet rezolucija povezanih sa Ukrajinom, koje je Generalna skupština usvojila od početka ruske invazije 24. februara.

Rusija je zahvaljujući pravu veta u Savetu bezbednosti blokirala da to najmoćnije telo UN preduzme bilo kakvu akciju otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu.

Ali, pravo veta ne postoji u Generalnoj skupštini UN.

Za razliku od rezolucija Saveta bezbednosti, rezolucije Generalne skupštine nisu pravno obavezujuće, ali odražavaju svetsko mišljenje i pokazale su široko protivljenje ruskoj agresiji.