Zvaničnici Austrije i Slovenije u poseti Podgorici kao izaslanici Borrella

Visoki predstavnik Ecvropske unije (EU) Žozep Borelj (Josep Borrell) ovlastio je Aleksandra Šalenberga (Alexander Schallenberg), saveznog ministra za evropske i međunarodne poslove Austrije, i Tanju Fajon, ministarku inostranih poslova Slovenije, da u njegovo ime posete Crnu Goru.

Oni će u sredu, 21. decembra obaviti razgovore u crnogorskom glavnom gradu sa predsednikom Crne Gore Milom Đukanovićem, predsednicom parlamenta Danijelom Đurović i vršiocem dužnosti premijera, Dritanom Abazovićem.

"Poseta dolazi u trenutku kada su nedavna politička dešavanja izazvala ozbiljnu institucionalnu krizu, podrivajući demokratske institucije i usporavajući napredak zemlje na putu pristupanja Evropskoj uniji", navodi se u saopštenju koje je objavio kabinet Žozepa Borelja.

Dodaje se da će ova poseta biti prilika da se crnogorskim sagovornicima prenese očekivanje da svi politčki akteri u državi moraju podržati funkcionalnost institucija, posebno Ustavnog suda, kako bi došlo do napretka u pristupnom procesu u EU.

Crna Gora se nalazi u političkoj krizi od avgusta, kada je Vladi Dritana Abazovića izglasano nepoverenje.

Parlamentarna većina koja ima 41 poslanika, predvođena proruskim Demokrtatskim frontom (DF), sa Demokratama i pokretom URA, zalaže se za izbor nove Vlade čiji bi mandatar bio njihov kandidat Miodrag Lekić.

Sa druge strane, blok opozicionih i manjinskih partija predvođen Demokratskom partijom socijalista (DPS) predsednika Mila Đukanovića smatra da treba raspustiti Skupštinu i organizovati nove izbore.

Osim razlika u viđenju kako izaći iz aktuelne krize, odnose vlasti i opozicije komplikuje i Zakon o predsedniku, usvojen 1. novembra.

Tim zakonom je parlamentarna većina pokušala da ograniči ustavne nadležnosti šefa države, u delu koji se tiče izbora mandatara za sastav Vlade, prenoseći ih na skupštinsku većinu, iako je prema Ustavu to isključiva nadležnost predsednika Crne Gore.

Đukanovićev DPS je ranije pozvao parlamentarnu većinu da odustane od zakona i iskazao spremnost za pregovore o izboru sudija Ustavnog sud, koji je jedini nadležan da oceni ustavnost ovog zakona.

Međutim, Ustavni sud je od polovine septembra nefunkcionalan jer od predviđenih sedam sudija ima samo tri, te nema kvorum za donošenje odluka.