'Ruska Nova godina' u centru Beograda

Beograd - prethodnih godina sinonim za prazničnu rasvetu s prvim hladnijim danima, u 2023. ulazi skromnije.

Ranije je svetlucao 106 dana u godini, a ove godine je grad ukrase iz kutija izvadio 15. decembra. I to ne sve. Neki od njih ostaće upakovani jer su gradske vlasti rešile da uštede zbog aktuelne energetske krize.

Prestonica Srbije nekoliko godina unazad je dopunjavala kutije sa rasvetom i širila mapu okićenih ulica i van centra grada.

Zbog skupih ukrasa i bogatog ukrašavanja o njemu je pisao i britanski Gardijan (The Guardian).

Ove godine, iako okićen, grad izgleda drugačije. Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i sam je kritikovao prethodnu praksu, ističući da će se ona ubuduće promeniti.

"Novogodišnja rasveta neće biti upaljena u onoj meri kao svih ovih godina, a svakako ne kako je bilo pre dve-tri godine kada je svetlela četiri meseca", rekao je Šapić, na konferenciji za novinare 5. septembra.

Ipak, centar prestonice Srbije krasi jedan novi ukras - jelka iz Rusije. Nju je Beograd dobio na poklon od zvanične Moskve. Uz jelku se nalaze i tradiocionalne novogodišnje drvene kućice. U nekima od njih u ponudi su ruska hrana, čajevi i suveniri.

Neformalno udruženje "Rusi, Ukrajinci, Belorusi i Srbi zajedno protiv rata" osudili su postavljanje ove jelke u centru Beograda zbog ruske agresije na Ukrajinu, koja traje od 24. februara 2022. godine.

"Upravo nekoliko stotina ukrajinske dece ubijene od strane ruske vojske tokom prethodnih deset meseci nije dočekalo novogodišnje praznike. Milioni Ukrajinaca su u potpunom mraku i bez grejanja proslavili Božić, baš zbog ruske kampanje uništavanja elektroenergetskog sistema njihove zemlje", navodi se u saopštenju ovog udruženja od 27. decembra.

Tražili su uklanjanje ove jelke, naglasivši da je ona "cinično sredstvo propagande Ruske Federacije".

Srbija odbija da uvede sankcije Rusiji iako je kroz više rezolucija u Ujedinjenim nacijama osudila invaziju. Veliki broj Rusa od početka rata u Ukrajini preselio se u Beograd, naročito nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin objavio delimičnu mobilizaciju.

Uoči dočeka nove, 2023. godine, umesto četiri meseca, novogodišnja rasveta će svetliti svega mesec dana, do 15. januara, što je u proseku tri puta manje u odnosu na prethodne godine.

Nikola Radosavljević iz Beograda smatra da više rasvete privlači turiste.

"Grad je bio lepši kada je bio okićen. Sad ne znam koliko je pametno bilo što su ovako kasno krenuli da ga kite", ističe Radosavljević.

Ipak, kako smatra, nije se našla prava mera.

"Ranije je bilo i previše okićeno, bolo je oči previše, ali sad nisu našli neku pravu meru, šta znam, trebalo bi malo više da okite", ocenjuje on.

Upravo je jačanje turizma bio glavni argument gradskih vlasti prethodnih godina za ranije kićenje Beograda, ali i velikog ulaganja u samu dekoraciju.

Tako je nekadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić u danu kada je 14. novembra 2020. uključena rasveta u objavi na svom Fejsbuk (Facebook) profilu poručio:

"Prethodnih godina Beograd je bio omiljeno mesto mnogih turista iz Evrope i sveta, koji su odavde nosili najbolje utiske, diveći se našoj kulturi, hrani, gostoljubljivosti, istoriji", objavio je tada Vesić.

I pre toga, još 2015, tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali kao razlog za ranije postavljenu novogišnju rasvetu naveo je da će Beograd za vreme praznika posetiti najmanje 150.000 turista, od čega čak 90.000 iz Bugarske.

Siniša Mali je i sledeće godine, u decembru 2016, rekao da će grad nastaviti da ulaže u novogodišnju rasvetu.

"Od novogodišnje rasvete mi zarađujemo novac, a želimo da grad bude svetao i lep, da daje pravu prazničnu atmosferu i time ćemo se baviti ", rekao je Mali gostujući na Radio-televiziji Srbije.

On je naveo da je tokom prvih šest meseci 2016. godine Beograd imao više turista nego cele 2015.

S druge strane, Beograđanin Dragan Marković kaže da ne veruje da zbog manje ukrasa turisti neće doći u prestonicu Srbije.

"Ljudi će da dođu i ako je manje, lošije okićeno. Ja živim ovde, tako da znam Knez Mihailovu - nije dramatična razlika u odnosu na prošlu godinu", smatra Marković.

On dodaje da turisti uglavnom dođu u centar grada, te da svakako na njih ne utiče slabija okićenost ostatka Beograda. Za njega je skromnije ukrašavanje dobra odluka.

"Smatram da je u ovoj situaciji primereno zbog štednje. Nisam nezadovoljan", kaže Marković.

Ove godine rasveta je zbog štednje postavljena pretežno u centru grada, dok su ostali delovi Beograda manje okićeni nego ranije.

Ipak, u pešačkoj zoni u centru grada oseća se novogodišnji duh. Svetleći svodovi i ukrasi su tu, a Beograđanka Rozana Sazdić za Radio Slobodna Evropa (RSE) kaže da razliku u odnosu na prethodne godine ne primećuje.

"Iskreno da vam kažem, imam utisak kao da dekoracija nije ni skidana od prošle godine. Čini mi se da je prošle godine bilo vrlo slično", kaže Sazdić.

Kako ističe, prethodnih godina grad je kićen prerano, te se slaže sa odlukom da se ove godine to odloži.

"Bez obzira na štednju uvek je dobra odluka da se ne kiti grad 20. decembra na primer. Doduše, možda se ovi okolni prodavci ne bi složili, njima više odgovara da ta novogodišnja atmosfera traje malo duže", kaže Sazdić.

Ona dodaje da takva atmosfera utiče na ljude i podstiče dodatnu kupovinu, ali naglašava da svi tokom decembra još uvek rade, te da je, po njenom mišljenju, i 15. decembar prerano za uključivanje rasvete.

Milica Ćosić se takođe slaže sa odlukom da se smanji broj dana u kojima će rasveta biti uključena, ali kako ističe, ne samo zbog štednje.

"Ja podržavam to što je manje okićen, jer smatram da sredstva treba da idu za mnoge druge stvari bitnije od toga da li je Beograd ukrašen ili nije", kaže Ćosić.

Ona smatra da je mesec dana dovoljno da se oseti praznična atmosfera.

"Razumem ja prazničnu euforiju, i teška su vremena. Svima nama treba da se malo maknemo od svega što se dešava u svetu i ta praznična euforija pomaže, ali isto tako mislim da je to dobra odluka, zbog svega što se dešava i te energetske krize", ističe Ćosić i dodaje:

"Samo se ja nadam da će ta sredstva otići tamo gde treba".

O potrošenim sredstvima za novogodišnju rasvetu iz godine u godinu pišu mediji. Jedan od njih je i portal Pištaljka, koji godinama unazad piše o nezakonitim nabavkama ulične novogodišnje rasvete.

Doček 2018. godine ostao je upamćen po jelci plaćenoj 83.000 evra.

"Spremamo spektakularni doček Nove godine, očekujemo veliki broj turista i zato nam je važno da Beograd bude i lepo ukrašen. U sektoru turizma i usluga za prošle novogodišnje praznike zaradili smo 21 milion evra, a sada očekujemo još veću zaradu, tako da je ovo u stvari investicija u turizam i lepši Beograd", istakao je Siniša Mali za Tanjug uoči dočeka 2018. (5. novembra 2017).

Skupocenu jelku je kupio Sekretarijat za poslove odbrane, vanrednih situacija, komunikacije i koordinaciju odnosa sa građanima grada Beograda od firme Kip lajt, objavio je tada portal Pištaljka.

Ovaj portal, objavio je podatak da je prirodna jelka, norveška omorika visoka najmanje 20 metara ispred Centra Rokfeler u Njujorku, bez ukrasa koštala 25.000 dolara.

S druge strane, jelka u Beogradu koštala je tri i po puta više. Visoka je 18 metara, a bila je ukrašena belim lančanicama sa 200 crvenih plastičnih ukrasa i 40 ukrasnih plišanih crveno-zlatnih mašni.

Ona i sada ukrašava prestonicu za doček predstojeće 2023, a postavljena je na Trgu Republike.

Kada je grad kupio jelku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je "da je cena jelke zapravo manja" kada se oduzme PDV i carina, koji svakako idu državi, a da je u kićenje Beograda uloženo iz opravdanog razloga. I u ovom slučaju razlog je privlačenje turista.

"Zašto je grad uređen ovako? Zašto je toliko uloženo u osvetljenje? Zašto je toliko uloženo u grad? Da privučemo turiste, da naši ugostitelji mogu da zarađuju novac, da naši hotelijeri mogu da zarađuju novac", rekao je tada Vučić na televiziji Pink.

O novogodišnjoj rasveti u Beogradu te godine pisali su i svetski mediji.

Navodeći da je ona "izvor beskrajnih kontroverzi", britanski list Gardijan, pored ostalog, pisao je kako, za razliku od mnogih evropskih gradova, ukrase u Beogradu finansiraju poreski obveznici.

Kao primer, list je naveo da su vlasnici radnji u centru Londona plaćali gradski porez kojim su se pokrivali troškovi praznične rasvete u Oksford stritu.

U Rimu takvu rasvetu plaćala je modna kuća "Bulgari", dok se u Vašingtonu novac sakupljao od privatnih donacija.

Kako je Gardijan tada napisao, beogradske vlasti mogle su da zaposle više od 600 vozača autobusa da nije troškova novogodišnje rasvete.

Upravo oko ovog dočeka, 2018. godine, bio je najveći broj dana u kojima je novogodišnja rasveta bila na ulicama Beograda. Ona je isključena sredinom februara, ali nije skinuta još narednih mesec dana.

Tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali je komentarišući kritike za TV Prva odgovorio pitanjem: "A što da ne?".

Novogodišnja rasveta je 2017. godine na ulicama Beograda počela da se postavlja još krajem septembra, a ovaj grad je, iako sa isključenom rasvetom, u prazničnoj atmosferi bio čitav 161 dan.

"Nikada nam nije bio lepši Beograd, nikada nije bilo više turista, nikada više nije bilo prihoda od turizma", istakao je tada Mali.

On je rekao i da ne razume zašto bi novogodišnja rasveta morala da se postavi 25. decembra i za deset dana skine.

"Beograd je evropska metropola i mi moramo da budemo konkurentni. Ljudi kada odlučuju gde će proslaviti Novu godinu o tome ne donose odluku 25. decembra, već u junu, julu", rekao je tada Mali.

Portal Pištaljka je i u septembru 2021. objavio da je beogradsko javno komunalno preduzeće "Javno osvetljenje" raspisalo novi tender za kupovinu osvetljenja uprkos tome što već raspolaže dovoljnom količinom novogodišnje rasvete.

Nekoliko nedelja pre toga predsednik Srbije Aleksandar Vučić gostujući na televiziji Hepi obećao je da će Beograd za Novu godinu biti najbolje osvetljen grad na svetu uz Dubai.