Nećemo ratovati sa Turskom, rekao grčki premijer
Grčki premijer Kirijakos Micotakis izjavio je da i dalje veruje da je moguće rešiti nesuglasice njegove zemlje s Turskom razgovorom s turskim predsednikom, i naglasio da dva suseda neće ratovati.
Odnosi ta dva saveznika u NATO i istorijska regionalna rivala posebno su zategnuti skoro tri godine, uz alarmantnu retoriku turskih zvaničnika.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdoan je više puta rekao da bi turske trupe mogle da uđu u Grčku "jedne noći" i čak je pretio da će Atinu pogoditi balističkim projektilima.
"Nećemo ratovati s Turskom", rekao je danas Micotakis tokom sednice Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, u Švajcarskoj.
"Trebalo bi da budemo u mogućnosti da sednemo sa Turskom kao razumni odrasli ljudi i da rešimo našu glavnu razliku, a to je razgraničenje pomorskih zona u Egejskom i istočnom Sredzemlju", dodao je on.
Micotakis je primetio da, iako je to "komplikovano pitanje zbog geografije Egejskog mora", Grčka je uspela da reši slične nesuglasice s Italijom i Egiptom i razmišlja o tome da sličan spor sa Albanijom iznese pred Međunarodni sud pravde u Hagu.
"Sve dok se slažete oko pravila, a to je da probleme rešavate u skladu s međunarodnim pravom.... ne provocirate nepotrebno svoje komšije, držite kanale komunikacije otvorenim", rekao je Micotakis.
"Smatram da nikada nije od pomoći... 'naoružavanje' spoljne politike iz unutrašnjepolitičkih razloga. To obično nije dobar pristup jer na kraju trujete svoje javno mnjenje", rekao je Micotakis.
I on i Erdoan se suočavaju sa izborima u prvoj polovini ove godine.
"Ne znam koja će vlada izaći u Turskoj, ali svakako mislim da postoje načini da se smanje tenzije, da se radi na pitanjima od zajedničkog interesa, da se pristane na neslaganje", rekao je grčki premijer. "Ali čak i ako se složimo da se ne slažemo, možemo to učiniti na civilizovan način".
On je rekao da, iako je bilo "veoma, veoma teških trenutaka" u odnosima s turskim predsednikom, "ne smatram da je nemoguće naći rešenje sa predsednikom Erdoanom".
Dugo u sukobu oko niza pitanja, uključujući prava na teritorijalno i energetsko istraživanje u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju, Grčka i Turska su triput došle na ivicu rata u poslednjih pola veka.
Nedavne tenzije su usredsređene na prava na istraživanje energije u istočnom Sredozemlju i na prisustvo grčkih trupa na grčkim ostrvima u istočnom Egeju, u blizini turske obale.
Turska smatra da grčko vojno prisustvo na ostrvima predstavlja direktnu pretnju i da je zabranjeno međunarodnim ugovorima. Grčka uzvraća da sporazumi dozvoljavaju ograničeno vojno prisustvo i napominje da Turska održava značajno prisustvo trupa na turskom kopnu prekoputa grčkih ostrva.
"Pitam da li neko razumno veruje da grčka ostrva predstavljaju pretnju turskom kopnu, ili je realnije verovati da tursko kopno predstavlja pretnju grčkim ostrvima?", rekao je Micotakis.
On je napomenuo da je Turska izvršila invaziju na Kipar 1974. godine i da je ta ostrvska država od tada etnički podeljena, pri čemu je samo Turska priznala otcepljenu državu kiparskih Turaka na severnoj trećini ostrva.
Turska invazija usledila je posle decenija međunacionalnih trvenja, a povod je bio državni udar na Kipru čiji je cilj bio ujedinjenje ostrva s Grčkom.