Kako Srbija 'stoji' u Briselu posle napada na Kosovu?
Susret evropskih lidera u Granadi ponovo je vratio u fokus pregovore Srbije i Kosova.
Dijalog Beograda i Prištine i pre oružanog napada na kosovsku policiju u mestu Banjska, nije imao uspeha. A nakon njega o pregovorima malo da se i govorilo, osim poziva zapadnih država da se dve strane vrate dijalogu.
Na samit Evropske političke zajednice u španskom gradu došli su predsednica Kosova Vjosa Osmani i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Vučić je izjavio da je evropskim predstavnicima pokušao da objasni poziciju Srbije, dok je Osmani navela da nema razloga da se sastaje sa njim dok mu se ne uvedu sankcije zbog dešavanja na severu Kosova.
Na severu Kosova 24. septembra u napadu naoružane maskirane grupe na kosovsku policiju ubijen je kosovski policajac, a potom i trojica napadača srpske nacionalnosti.
Ovaj događaj dodatno je udaljio dve strane koje sredinom septembra na poslednjem sastanku u Briselu nisu uspele da ostvare napredak u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
Zahtevi sada pred Srbijom
I dok su tada evropski pregovarači za neuspeh okrivili kosovsku stranu, sada su zahtevi pred Srbijom od koje se očekuje da omogući procesuiranje svih koji su bili uključeni u napad.
Predsednik Odbora za Kosovo Skupštine Srbije Milovan Drecun rekao je za RSE da Srbija već sprovodi "veoma ozbiljnu istragu".
"Srbija će učiniti sve što može da bi se do kraja istražili događaji u Banjskoj", naveo je.
On je dodao da Srbija zahteva istragu o smrti Srbina iz grupe koja se sukobila sa policijom za kojeg Beograd tvrdi da je ubijen nakon predaje, što Priština demantuje.
Drecun, koji je poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, optužio je kosovske vlasti da vode kampanju ugrožavanja pozicije Srbije u dijalogu.
"Beograd neće odustati od formiranja Zajednice srpskih opština, moraju da se povuku specijalne jedinice sa severa Kosova i da se održe novi izbori", naveo je Drecun.
Raspisivanje izbora je bio ključni zahtev evropskih i ostalih međunarodnih zvaničnika postavljen pred Kosovo, a od Srbije se tražilo da pozove kosovske Srbe da na njima učestvuju.
Kosovska strana se složila da ovaj zahtev ispuni, ali ima različitih stajališta o modalitetima njegove primene.
Evropska unija je sredinom juna uvela kaznene mere protiv kosovske vlade zbog nepoštovanja briselskih zahteva.
Ti zahtevi su bili potpuno povlačenje specijalnih jedinica policije iz opštinskih objekata na severu Kosova, povlačenje gradonačelnika iz ovih zgrada, te raspisivanje vanrednih izbora za četiri opštine na severu Kosova.
EU i Sjedinjene Države takođe insistiraju na formiranju Zajednice srpskih opština što su dve strane dogovorile Briselskim sporazumom iz 2013. godine.
Priština odbija da je formira uz obrazloženje da nije u skladu sa zakonima Kosova, odnosno da nisu moguća monoetnička udruženja.
Sada se čini da su nakon napada na kosovsku policiju, zahtevi međunarodne zajednice usmereni ka Srbiji.
Šta su poručili evropski i američki zvaničnici?
Iz EU su 2. oktobra saopštili da očekuju saradnju Srbije u procesu istrage napada na severu Kosova, podvlačeći da mandat za ovu istragu ima kosovska policija.
Šefica nemačke diplomatije Analena Berbok (Annalena Baerbock) poručila je 27. septembra da Srbija mora nedvosmisleno da pozove na uzdržanost od nasilja.
Forin ofis je 5. oktobra saopštio da se očekuje da će premijer Velike Britanije Riši Sunak (Rishi) izvršiti "pritisak na Srbiju da osigura da se oni koji stoje iza nedavnih napada na kosovske policajce suoče sa pravdom".
Reagovao je i Vašington. Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD Džon Kirbi (John Kirby) izrazio je 29. septembra zabrinutost Vašingtona zbog, kako je rekao, "velikog razmeštanja" srpskih trupa duž granice sa Kosovom.
Dan kasnije predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovorio je za Fajnenšel tajms (The Financial Times) da nema nameru da naredi vojsci da pređe granicu sa Kosovom i da će povući snage Srbije iz tog područja.
Vučić je u svojim nastupima osudio ubistvo kosovskog policajca i naveo da Srbija u to nije umešana. Kao krivca je označio kosovskog premijera Aljbina Kurtija (Albin) rekavši da su se "pobunili Srbi sa Kosova ne želeći da više trpe Kurtijev teror".
Bećev: Donekle oslabljena pozicija Srbije
Upitan da li je posle napada na kosovsku policiju pregovaračka pozicija Srbije oslabljena, Dimitar Bećev (Bechev) iz Centra za evropske politike navodi da pretpostavlja da je "tako, donekle".
"Ali opet, sve dok je kosovska policija tu, sve dok nema vremenskog okvira za nove izbore na severu Kosova, još uvek ima mnogo zadataka za Kurtija. Ne moraju samo Srbi da idu dalje", ocenio je Bećev.
Kosovske vlasti su kao organizatora i učesnika napada na kosovsku policiju označile Milana Radoičića, dojučerašnjeg potpredsednika Srpske liste, vodeće partije kosovskih Srba koju podržava Beograd.
Radoičić je preko svog advokata preuzeo odgovornost za taj napad, koji Kosovo karakteriše kao teroristički akt i pokušaj rušenja ustavnog poretka.
On je nakon saslušanja u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu 3. oktobra pušten iz policijskog pritvora posle 24 sata.
Tužilaštvo Radoičića sumnjiči za nekoliko krivičnih dela u vezi sa ilegalnom nabavkom oružja i "izazivanjem opšte opasnosti".
'Stvari gore nego pre godinu i po dana'
Bećev je naveo da je tužno što su se stvari pogoršale u poređenju sa situacijom pre godinu, godinu i po dana, pre jula 2022. godine.
On je ukazao da je bila sprovedena neka vrsta normalizacije jer su na severu Kosova postojali srpska policija, sudije i gradonačelnici.
"Sada, nakon što im je Vučić naredio da odu, to je veoma teško poništiti, jer je to trebalo da bude privremeno stanje, a sada je bojkot institucija na severu Kosova postao trajan", rekao je Bećev.
Srbi na severu Kosova napustili su institucije u novembru 2022. nezadovoljni odlukom Prištine o preregistraciji automobilskih tablica koje izdaju organi Srbije.
Situacija je eskalirala u maju kada su novoizabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti uz pomoć policije ušli u opštinske zgrade. Oni su izabrani na izborima koji su održani krajem aprila, koje je bojkotovalo većinsko srpsko stanovništvo na severu.
Lokalno srpsko stanovništvo je protestovalo danima protiv novoizabranih albanskih gradonačelnika opština na severu Kosova. Tokom protesta je povređeno više desetina pripadnika mirovne misije NATO.
Dijalog o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova je privremeno bio prekinut jer je evropska strana smatrala da ovaj proces nije moguć bez potpune uspostave mira na severu Kosova.
Odgovornost za nasilje na severu je evropska strana prebacila na Kosovo.
Takođe i odgovornost za neuspeh poslednje runde dijaloga na visokom političkom nivou sredinom septembra.
Evropski šef diplomatije Žozep Borelj (Josep Borrell) je tada preneo da Kurti nije bio spreman da ide dalje.
On je rekao da je kosovski premijer smatrao da prvi korak treba da bude prepoznavanje Kosova kao nezavisne države, dok je Srbija želela da počne formiranje ZSO.
Dimitar Bećev je ocenio za RSE da ne vidi nikakvu političku volju trenutno kod Kurtija i Vučića, da idu napred već da ih samo zanima "da razmenjuju optužbe za situaciju na severu Kosova".
On je ocenio da postoji prostor da se pojača pritisak na obe strane.
"Ako postoji snažnija poruka, recimo da će Srbiji ukinuti bezvizni režim, onda bi to moglo pružiti Vučiću neko opravdanje da se vrati u Srbiju i kaže 'sateran sam u ćošak, nisam imao izbora'", naveo je Bećev.
Portparol EU Peter Stano poručio je 2. oktobra da je EU "spremna da proceni mere u odnosu na Srbiju, ako države članice odluče da imaju dovoljno informacija, dovoljno činjenica".
*Saradnja na tekstu: Dragan Štavljanin i Iva Gajić